Извоз БиХ у ЕУ смањен за 465 милиона марака

У робној размјени са Европском унијом, најзначајнијим спољнотрговинским партнером Босне и Херцеговине, у првих шест мјесеци ове године примјетни су негативни трендови за домаћу привреду. Извоз  је пао чак 465 милиона КМ, док је увоз повећан за 566 милиона КМ.

Према подацима Спољнотрговинске коморе (СТК) БиХ је у првој половини 2024. године са Европском унијом остварила укупан обим размјене од 15,8 милијарди КМ.

Обим је већи у односу на исти период претходне године услијед повећања увоза.

Из ЕУ је у БиХ увезено робе у укупној вриједности од 9,8 милијарди КМ, што је више за 566,1 милион КМ или шест одсто. Истовремено, извоз је смањен за 465,1 милион КМ или седам одсто, па је укупно извезена вриједност према ЕУ 6,1 милијарду КМ.

Овакве промјене у робној размјени су резултирале покривености увоза извозом од 62 одсто и дефицитом у робној размјени од 3,7 милијарди КМ.

„Извоз БиХ према ЕУ има скоро исти тренд као и земље регије, што је очекивано. Пад извоза је најуочљивији у сектору енергетике, због пада извоза електричне енергије, затим због пада извоза жељеза и челика и њихових производа и пада извоза у ТОКО (текстил, одјећа, кожа и обућа) индустрији, што је резултат смањења потрошње и смањења наруџби из иностранства“, истакли су у Спољнотрговинској комори.

Смањен је и извоз намјештаја који учествује у суфициту у дрвном сектору, као посљедица смањења потражње, што је опет, додају, рефлексија највише њемачке економије.

С друге стране, у опоравку увоза значајно учествује агро и прехрамбени сектор, аутомобилска и електро индустрија.

„Подаци нам поново потврђују зависност о тржишту ЕУ, јер је опоравком те економије, видљива рефлексија на индустрије у БиХ, посебно аутомобилску и електроиндустрију“, кажу у СТК и додају да БиХ на тржиште ЕУ извози преко 70 одсто својих производа.

Економски аналитичар Игор Гавран каже да су ови резултати лоши из најмање три  разлога. Први је, каже, тај што се наставља потпуна зависност о тржишту ЕУ које доминира и извозом и увозом и сваки поремећај по БиХ има негативне ефекте.

„Да појачамо сарадњу с другим тржиштима онда би се пуно лакше поднијели случајеви као тренутно да пада тражња за нашим извозним производима у ЕУ. Други разлог је унутрашњи, јер је дошло до великог пада производње електричне енергије, прије свега због неспособности Електропривреде БиХ да ефикасно управља рудницима у оквиру концерна, и такође пада производње челика“, истиче Гавран.

Трећи разлог је, додаје, то што је структура извоза БиХ јако лимитирана и практично зависи од свега неколико група производа и сваки поремећај у њиховом извозу драматично смањује укупне вриједности и количине.

„С друге стране, структура увоза је опет трагична у другом смислу, а то је да увозимо практично све укључујући и огроман број производа које сами или производимо или можемо произвести. Ако размишљамо о будућим трендовима нажалост не можемо бити оптимисти јер не видимо ни стратешке ни појединачне мјере које би наговијестиле побољшања“, нагласио је Гавран.

Власник „Крајина класа“ и извозник Саша Тривић каже да БиХ, односно РС има пад извоза, док Србија нема, и да не стоји прича да је то искључиво везано за прилике ЕУ.

„Јужна Америка и Африка имају повећан извоз у Европу, што значи да смо добили конкуренцију на европском тржишту, а наше плате су порасле и изгубили смо на конкурентности“, каже Тривић.

Гдје су потенцијали БиХ?

У спољнотрговинској комори за ЦАПИТАЛ кажу да посматрајући секторску робну размјену, БиХ има вриједносно велике количине увоза у агро и прехрамбеном сектору, а да би истовремено било прилике за извоз производа агро и прехрамбеног сектора код производа којих БиХ посједује, а које имају ниску покривеност увоза извозом.

„Вода као природни ресурс  је потенцијал за извоз, а уједно би опоравио и робну размјену БиХ у којој биљежимо велики дефицит изазван увозом стране воде“, кажу у СТК.

Додају и да је млијечни сектор са својом прерађивачком индустријом такође потенцијал.

„Извоз према ЕУ већ постоји, али би се могао унаприједити. Тренутно највише извозимо у Хрватску, а постоји простор и за остале чланице ЕУ“, истичу у СТК.

Пиво, као производ са ниском покривености увоза извозом, може бити извозни производ према ЕУ, с обзиром на то да је домаћа потрошња у БиХ на удару увозног пива, па самим тим остају резерве и за извоз.

Такође, месна индустрија има прилику за стварање извоза, као договорених послова извоз ради увоза (увозимо сировину за прераду), тако да прерађивачка индустрија меса има потенцијал за побољшање извоза.

„БиХ има дозволу за извоз пилећег меса у ЕУ, а имамо и потенцијал за извоз, тако да је ова индустријска грана прилика нашим извозницима“, кажу у СТК и истичу да и индустрија намјештаја има капацитет за извоз.

„Иако је видно заступљен извоз готовог намјештаја у ЕУ, БиХ има прилику за додатне вриједности извоза“, додају.

Металска и намјенска индустрија је свакако на тржишту ЕУ, али има потенцијал за додатни извоз,  као и индустрија текстила, одјеће, коже и обуће.

Застоји на ГП и ограничен боравак возача у ЕУ кључни проблеми

Када су у питању проблеми приликом извоза у ЕУ, у СТК истичу да су два кључна проблема која би могла значајно дестабилизирати извозне активности БиХ застоји на граничним прелазима, чији статус је нужно редефинирати са Хрватском, као и ограничење боравка професионалних возача на територији ЕУ.

„Јасно је да се БиХ због свог географског положаја мора ослонити на копнени транспорт, гдје је највеће учешће друмског саобраћаја, а уколико постоје отворена питања попут наведених, извоз БиХ може доживјети велике турбуленције. Овдје се поставља питање зашто производимо ако нисмо у могућности транспортовати робу?“, казали су.

Актуелан изазов за компаније из БиХ је свакако поштивање ЕСГ стандарда чије је спровођење нужно од стране ЕУ компанија, као наших купаца. Ово је један од захтјева нашим фирмама који је неминован, с обзиром на то да више 70 одсто годишњег извоза управо чини извоз у ЕУ.

„Према нашим сазнањима, од компанија које већ користе ЕСГ принцип, показало се да усвајањем стандарда се повећава репутација, покрећу се нови процеси и производи.  Извозници који не буду пословали  по ЕСГ принципу, односно не буду испуњавали захтјеве, вјероватно ће се наћи у проблему јер неће моћи извозити“, нагласили су у СТК.

Кажу и да подаци говоре да неких производа продамо више у Хрватској него у БиХ,  што говори да наши произвођачи требају тежити ка отварању представништва  или фирми у ЕУ како би лично радили на продаји и минимизирали продају преко дистрибутера.

(Цапитал) Фото: Илустрација/индиамарт