Др Благојевић: Да ли нам требају архиепископи у СПЦ?

Недавно засједање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, одржано у Београду од 14. до 20. маја ове године, остаће упамћено по једној одлуци која у догледној будућности може довести до раскола у нашој цркви.

Пише: Др Милан Благојевић

Наиме, осим што су на том засједању Сабора уведене нове митрополије (нпр. овдје у БиХ су то: Зворничко-тузланска, Бањалучка, Захумско-херцеговачка), уведено је и ново титулисање архијереја у митрополијама. Они по том новом положају митрополита добијају и звање архиепископа.

С обзиром на то да термин архиепископ има и значење поглавара аутокефалне цркве, а тако је, уосталом, првобитно титулисан и Свети Сава као први српски архиепископ, није добро што ће се овдашњи наши митрополити звати и архиепископима и имати и тај чин.

То никако није добро, јер је управо то темељ да некада неко од њих у будућности од своје архиепископије направи нову цркву и одвоји је од СПЦ. 

Рецимо, не треба да изненади ако у догледној будућности архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски, како од недавног Сабора гласи његова титула, позивајући се управо на то да је он архиепископ а његова црква у Црној Гори архиепископска црква, не затражи томос од Васељенског патријарха за аутокефалност те цркве.

То онда, када се створе одговарајуће (не)прилике у друштву и држави, може да учини и неки од архиепископа овдје у БиХ, који ће то тек постати у будућности.
У томе се, дакле, огледа опасност од оваквог титулисања.

Осим што се ради о овој опасности, то ново титулисање нема ни основа у Уставу Српске православне цркве. Према том Уставу нико други осим патријарха не може се звати архиепископом у СПЦ.

Јер, према Уставу СПЦ само патријарх у својој титули има и назив архиепископа (Пећког), а епархијски архијереји и митрополити према истом Уставу имају само титуле епархијског архијереја, односно митрополита.

Додуше, неки ће на ово рећи да Свети архијерејски сабор СПЦ има власт да мијења Устав СПЦ па може те одредбе садашњег Устава да промијени и пропише да су и митрополити архиепископи.

Није спорно да Свети архијерејски сабор СПЦ има уставотворну и уставно-ревизијску власт, али таква власт мора на првом мјесту да води рачуна о очувању јединства Српске православне цркве, како сада тако и у будућности.

Њега једино може бити ако наша црква има не више њих, већ само једног архиепископа, то јест првонадзорника, јер је управо то смисао те титуле, када се значење ове грчке ријечи преведе на српски језик.

Све друго од тога подијелиће Српску православну цркву, иначе једину српску институцију која је до сада успијевала да сачува своје јединство.

Зато нам, дакле, не треба више архиепископа у СПЦ, већ само један који је уједно и наш патријарх.

Др МИлан Благојевић