Мук у Флориди!

Када је у Бањалуци прослављана изборна побједа америчког предсједника Доналда Трампа 2024. године, тадашњи предсједник РС Милорад Додик био је санкционисани заточеник претходне америчке администрације и неколико земаља Европске уније.

Непосредно по Трамповом преузимању власти, Додик је био осуђен и морао је да напусти функцију предсједника Републике Српске.

А онда су се ствари промијениле. Обављен је откуп концесије од предузећа Комсар, руског тајкуна Рашида Сердарова, правдан потребама РиТЕ Угљевик да приступи угљу и избјегавањем наводне арбитраже. Потом је покренута скупо плаћена кампања у САД за скидање санкција породици Додик и пријатељима. Она се проширила и на политичку позицију СНСД-а и изборни наступ ове партије.

На изборима 4. октобра 2026. године, остварен је историјски резултат СНСД-а. И док зли језици причају о куповини гласова, укључујући плаћање појединих хоџа за гласање у бошњачким срединама, ЦИК и учесници избора не оспоравају изборне резултате.

И тако је Милорад Додик, преко трња, повео СНСД до звијезда. Тај лет ипак има своја ограничења, о чему свједочи митска прича о Икару која се у школама у Босни и Херцеговини најчешће учи у 6. разреду основне школе.

Она гласи:

„Када је Дедал дао свом сину Икару крила, упозорио га је да никако не лети преблизу мора (да му влажност не отежа крила), а ни преблизу Сунца (да му топлота не отопи восак). Опијен осјећајем слободе и летења, млади Икар је занемарио упозорење. Почео је летјети све више и више према ужареном Сунцу. Сунчева топлина је растопила восак, перје је отпало, а Икар се стрмоглавио у море.”

Ђаци у основној школи уче да ова митска прича осликава прекомјерну људску охолост, понос и пркошење боговима или природним законима, који неизбјежно воде до пропасти.

Прича је поучна, али изгледа да нису сви испратили ту лекцију. Пораз Републиканске странке на изборима за Сенат и Представнички дом Сједињених Америчких Држава показао је да близина предсједнику Трампу, који себе третира као центар универзума, не мора да буде лукративна, већ може да буде и политички рискантна.

О томе свједочи извјештај групе демократа у Комитету за спољне послове Представничког дома САД од 15. септембра 2026. године, под називом „Плаћање за игру на Балкану: Како политика Трампове администрације према Босни обогаћује предсједникове личне савезнике и штети америчком народу“.

Поред критике Трампове политике и људи из његовог окружења, централна мета у овом извјештају је Милорад Додик. Извјештај представља путоказ за будуће потезе америчког Представничког дома према Западном Балкану.

Послије јануара 2027., када крене нови сазив Конгреса, једна од првих мета биће неизоставно предсједник СНСД-а Милорад Додик. Демократе у Представничком дому већ најављују истраге, саслушања свједока, податке обавјештајних агенција и санкције.

Предсједник Трамп може да стави вето на санкције Конгреса, али не може да заустави истрагу и евентуално правно процесуирање природе Додиковог лобирања.

Ситуација за СНСД, а тиме и за Републику Сепску, није нимало ружичаста. Лидер СНСД-а Милорад Додик има проблем са ЕУ, Великом Британијом, америчким Конгресом и побједничком листом у Србији „Студенти побјеђују“.

Забрањен му је улазак у Велику Британију, Њемачку, Аустрију и Словенију. У Израелу је Нетањаху на изборима изгубио већину.

У Словенији новоформирана антикоруптивна јединица најављује истрагу о новцу из РС, а убрзо у политичку пензију највјероватније путује и његов пријатељ, градоначелник Љубљане Зоран Јанковић.

Ипак, најгоре од свега је кад се уђе у орбиту америчке спољне политике, која почне да се испоставља као америчка унутрашња политика. Као искусни политичар, Додик је свјестан ситуације, о чему свједочи његово ћутање и изостанак фотографија са Флориде послије америчких међуизбора. У наредним мјесецима грађани ће имати прилику да виде колико је Додик високо полетио и да ли се толико приближио Сунцу да му буду спржена крила.

Са друге стране, када би летио мало ниже, видио би реалност у Републици Сепској која одудара од пропагандног величања успјеха у кампањи и изборног резултата. Ако се једном недјељно најпотентнија јавна компанија ЕРС задужује по високим каматама за елементарно функционисање, ако РиТЕ Угљевик не ради, ако се увози струја по 300 евра за 1 МWх, ако струка каже да је немогуће користити угаљ из Приједора у ТЕ Угљевик, а то се ради, онда је сасвим извјесно да Република Српске тоне у енергетски колапс који за собом вуче укупну економију.

У таквим околностима, од рискантног сљедбеништва једној политичкој линији у америчкој политици, много је важнија стварна консолидација енергетике и економије Републике Српске. То се никако не може учинити скупим посјетама Флориди, већ окретањем начелу пословице: „Уздај се у се и у своје кљусе” и обнови економије Републике Српске уз коришћење богатих људских, енергетских и сировинских ресурса.

(БН) Фото: Архива