Хидроелектрана „Бук Бијела“ потопила милионе марака у Републици Српској

Влада Републике Српске (РС) је 2010. године најавила изградњу хидроелектрана на Горњој Дрини као пројекат од јавног интереса који ће повећати домаћу производњу струје.

Године су донијеле другачију стварност.

Основано је концесионо предузеће „ХЕС Горња Дрина“ у Фочи, али га власт није обавезала ни да снабдева домаће тржиште ни да задовољи јавне потребе, већ му је дала слободу за стицање профита.

Дала му је концесију на 50 година за изградњу и коришћење хидроелектрана: „Бук Бијела“, „Фоча“ и „Паунци“ које би, према пројекцијама, годишње могле производити вредности 110 милиона КМ струје.

Већински власник је „Електропривреда Србије“ (ЕПС) из Београда, а мањи део држи „Електропривреда Републике Српске“ (ЕРС) из Требиња иако није тако било од почетка.

До тога је довео компликован пут оснивања и преузимања оснивачких удела у концесионим предузећима на којем су се нејасне рачунице плаћале новцем јавног предузећа.

Првобитни већински власник „Хидроелектране на Дрини“ из Вишеграда повукао се из пројекта на захтев Владе РС недуго након што је основано концесионо предузеће које је касније прерасло у „ХЕС Горња Дрина“.

Свој удео су продали „Електропривреди Републике Српске“ за 10,2 милиона КМ, са роком исплате до 2034. године што, према њиховим књигама, није ни половина новца који су уложили.

До 2026. године исплаћена је трећина износа.

Документи у поседу Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) показују да је ЕПС за реализацију овог пројекта изабран без јавног позива.

ЕПС је преузео већинско власништво у концесионом предузећу „ХЕС Горња Дрина“, уплативши оснивачки капитал 44,5 милиона КМ.

Изградња хидроелектрана на Горњој Дрини годинама тапка у месту. Према документацији, за реализацију је потребно више од 861,5 милиона КМ, углавном из кредита којих нема.

Улог који се не признаје у целости

У јулу 2010. године Влада РС са Милорадом Додиком на челу донела је закључак да је од јавног интереса приоритетна изградња пројекта „Горња Дрина“ – система три хидроелектране код Фоче које би повећале производњу струје у Српској  за око 9%.

Концесија за прву хидроелектрану „Бук Бијела“ додељена је у јуну 2016. на 50 година конзорцијуму јавних предузећа − ЕРС и његовом зависном предузећу „Хидроелектране на Дрини“ из Вишеграда. Према уговору, требали су је изградити до јуна 2022. године.

Инвестиција је процењена на 382,4 милиона КМ и била би већим делом финансирана кредитима. Уговор је предвидео могућност да се концесионо право пренесе на финансијера, уз одобрење Владе РС-а и сагласност Комисије за концесије РС.

За концесионо право је плаћена накнада 764.816 КМ те још милион КМ за оснивање концесионог предузећа Хидроелектрана „Бук Бијела“ у Фочи.

Вишеградско предузеће је платило 80 одсто износа, остатак ЕРС па су у том сразмеру и поделили власништво над новим предузећем.

Већ у марту 2019. године уследиле су промене. Директор „Хидроелектране на Дрини“ Недељко Перишић обавестио је присутне на Скупштини акционара да се предузеће повлачи из пројекта, а удео у концесионом предузећу продаје ЕРС-у за 800.000 КМ.

Рекао је да су Влада РС и ЕРС одлучили посао наставити са „Електропривредом Србије“ као стратешким партнером.

Појединим акционарима није одговарала продаја по тој цени. Према књиговодственој евиденцији, до краја 2018. у пројекат је уложено 24,2 милиона КМ у истраживачке и друге припремне радове, експропријацију, техничку документацију и друге трошкове.

„Да ли је прецизирано на неки начин да ли ће се и то вратити Зависном предузећу ‘Хидроелектране на Дрини’ а. д. Вишеград? Ако хоће, у којем периоду и на који начин“, питао је Горан Клинцов, представник бањалучког инвестиционог фонда „Кристал инвест“.

Директор Перишић је одговорио да је на продаји само оснивачки удео у концесионом предузећу, а да ће са ЕРС-ом накнадно разговарати о надокнади осталих трошкова. „Пројекти, објекти, управна зграда у Фочи није пребачена на концесионо предузеће“, рекао је Перишић.

Незадовољство акционара није зауставило продају јер је Влада РС била одлучна у својим плановима.

У априлу 2019. је закључен уговор на основу којег су „Хидроелектране на Дрини“ продале сувласништво у концесионом предузећу по најављеној цени, а ЕРС се обавезао платити и остале трошкове након независне процене те вредности.

Та процена је била нови ударац за вишеградско предузеће. Ревизорска кућа „Делоитте“ из Бање Луке је у мају 2019. утврдила да је вредност улагања 16 уместо књижених 24,2 милиона КМ.

Закључили су да је део документације застарео или неадекватан јер је из времена пре рата док је Босна и Херцеговина планирала хидроелектрану другачијег техничког решења или зато што нема доказа о насталим трошковима.

Због тога су у „Хидроелектранама на Дрини“ морали кориговати податке у књиговодству, што је резултирало негативним пословним резултатом који је утицао на исплату дивиденде акционарима. Након тога је настављено обезвређивање улагања.

Двије године послије, у марту 2021. направљен је уговор према којем ће ЕРС платити зависном предузећу 9,4 милиона КМ признатих трошкова: одмах 611.853 КМ за концесиону накнаду те 8,8 милиона КМ за трошкове експропријације некретнина у десет годишњих рата.

Прва рата од 876.212 КМ уплаћена је у фебруару 2025, друга у фебруару 2026. док ће осталих осам бити исплаћене до 2034. године.

Директор Перишић није пристао разговарати са новинарима ЦИН-а о овој теми. „Не бисмо износили мишљење о износу обезвређења нити доводили у питање стручност особа задужених за овај посао“, навео је у допису.

Доставио је копије уговора и навео да исплата преосталог признатог улагања „Хидроелектране на Дрини“ још није уговорена те да су рок и динамика исплате „ствар пословне политике“ између њиховог предузећа и ЕРС-а.

Договор на српском, арбитража на енглеском

Када је остао сам у послу изградње три хидроелектране, ЕРС је наставио радити на обједињавању пројекта „Горња Дрина“.

У фебруару 2019. године добио је концесиона права за изградњу хидроелектрана „Фоча“ и „Паунци“ која је платио 2,3 милиона КМ. И у овим уговорима је наведена могућност преноса концесионих права на финансијера, уз одобрење Владе РС.

Изградња је била предвиђена до 2025, а коришћење хидроелектрана до фебруара 2069. године. Цео пројекат је процењен на око пола милијарде марака.

Изградња све три хидроелектране потом је обједињена кроз једно концесионо предузеће које је наставило пословати под именом „Хидроелектроенергетски систем (ХЕС) Горња Дрина“ д.о.о. Фоча.

Оснивачки удео ЕРС-а у овом концесионом предузећу износи 42,7 милиона КМ. Осим новчане уплате од 5,7 милиона КМ, у оснивачки капитал су унели и пословну зграду у Фочи, вредну око 684 хиљаде КМ, те нематеријална улагања међу којима су техничка документација и концесиона права, вредности 36,3 милиона КМ.

Средином 2020. „Електропривреда Србије“ је у концесионо предузеће ушла без јавног позива. Уплативши 44,5 милиона КМ у оснивачки капитал, преузела је 51 одсто власништва у „ХЕС Горња Дрина“.

Електропривреде из РС-а и Србије су уговориле да „друштво ће обављати регистроване делатности искључиво ради стицања добити“ и „неће бити у обавези да задовољава јавне потребе“.

Утврдиле су да је власничка структура фиксна, али се удели могу пренети и трећим лицима након пуштања електрана у рад те да се концесиона права могу заложити код финансијера, уз одобрење Владе РС-а и сагласност Комисије за концесије РС.

Уговорено је да ће добит делити најмање једном годишње, а евентуалне спорове решавати арбитражом пред Међународном трговинском комором у Бечу.

Полагање камена темељца у мају 2021. требало је да озваничи почетак градње прве у низу хидроелектрана „Бук Бијела“.

Тадашња премијерка Србије Ана Брнабић је рекла да је реч о пројекту који отвара многа врата и многе опције. „Ја се надам да је ово један нови почетак у односима, не само РС и Србије него у региону.“

Тадашњи премијер Републике Српске Радован Вишковић је најавио заједничку инвестицију од око 440 милиона КМ, што је око 47 милиона КМ више од договореног износа у концесионом уговору.

„Будите сигурни и упамтите овај дан да је ово историја“, рекао је Вишковић.

У Електропривреди РС игноришу дописе ЦИН-а за разговор, док су из ЕПС-а дописом одговорили да не планирају ни на кога преносити свој удео те да је пројекат још у поступку припреме – и даље без уговорених кредита и без утврђене вредности улагања.

Учесници посла не желе говорити о овој инвестицији иако су је представљали као велики успех власти, а детаље немају ни у Народној скупштини Републике Српске.

Посланик Партије демократског прогреса Бојан Кресојевић је критичан према Савезу независних социјалдемократа и њиховим коалиционим партнерима чији кадрови воде овај пројекат и сличне њему.

„Ако то раде на исправан начин, требали би бити поносни. Онда би у Народној скупштини они желели и наметали то као тему дневног реда јер би то био начин да повећају свој политички рејтинг, али, очигледно, да је реалност мало другачија“, рекао је Кресојевић за ЦИН.

Иако су, према концесионим уговорима, хидроелектране већ требале бити изграђене, градња није ни почела.

Анекси из 2025. продужили су рокове, али ресорно Министарство енергетике и рударства РС-а одбија дати документе о томе, а захтеве за разговоре игнорише.

Дамјан Ожеговић из „Транспаренцy Интернатионал Босне и Херцеговине“ упозорава да је таква нетранспарентност неприхватљива јер бројни примери показују да су појединци добијали концесије за симболичну накнаду, а потом их препродавали за милионске износе без икакве користи за друштво.

„Сви морамо да знамо ко то копа наше руде, ко претвара реке у мале хидроцентрале и ко уништава животну средину, а шта имамо од тога“, каже Ожеговић.

Примедбе на овај пројекат имају и еколошка удружења која тврде да ће изградња хидроелектрана на Горњој Дрини негативно утицати на животну средину, између осталог, и због акумулацијских језера која ће потопити то подручје па на суду оспоравају дозволе за градњу.

Владимир Топић из Центра за животну средину из Бањалуке каже да је изградња немогућа без негативног утицаја на климу и животињски свет, али и туризам тог краја.

Акумулација би угрозила младицу, ендемску врсту рибе, а узгој у рибогојилиштима и порибљавање, сматра он, није прихватљиво решење.

„Наши показатељи нам говоре да ми такав објекат таквог типа уопште немамо у нашој земљи, а са друге стране, то јако утиче на генетички материјал врсте.“

И представници власти на државном нивоу имају примедбе на овај пројекат јер Дрину сматрају државном имовином па самим тим ентитетска влада нема надлежност за доделу концесије на том подручју.

Уставни суд БиХ је наложио Комисији за концесије БиХ да реши спорна питања, али се то још није догодило.

(ЦИН) Фото: ЦИН