Влада драстично смањује накнаде за незапосленост

Влада Републике Српске је у Народну скупштину упутила хитне измјене Закона о посредовању и запошљавању и правима за вријеме незапослености по коме се накнаде се више неће обрачунавати по основу радног стажа, него по основу тога колико је незапослена особа била осигурана од незапослености. Ипак највећи удар на раднике је одредба којом се драстично смањују накнаде Завода за запошљавање радницима који остану без посла.

Накнаде које се преко бироа исплаћују радницима који без своје кривице или сагласности остану без посла драстично се смањују, као и број мјесеци у којима незапослени на исте могу да рачунају. Уколико измјене закона који је упућен по хитном поступку на сљедећој сједници Народне скупштине добију подршку, на снагу ступају од првог јануара сљедеће године.

Они који су остали без посла, а били су осигурани између 30 и 35 година до сада су имали право на примање накнаде са бироа 18 мјесеци, а по новом закону се смањује на 15 мјесеци. Они који су осигурани више од 35 година су имали право на накнаду 24 мјесеца, а она се сада смањује на максимално 18 мјесеци. Износ накнаде до сада није могао бити испод 80% најниже плате у Српској, а од 1. јануара се смањује на 55% најниже плате.

Тренутна најнижа мјесечна зарада у Српској износи око 700 марака. Стопа доприноса за незапосленост је претходно смањена са 0,8 на 0,6 одсто, па из Владе у образложењу кажу да у Заводу за запошљавање недостаје новца и да ће овако стимулисати оне који не раде да нађу други посао.

"Мој лични став је да је ово катастрофа. Овим се још више нарушавају права радника поготово сад од људи који остану без посла. Смањује се износ који ће радници добијати они то правдају да их стимулишу да брже нађу посао. Они овим начином тјерају раднике да прихвате оно што послодавац нуди: да се ради прековремено да немате право на годишњи одмор - дај шта даш само што прије", каже Дражан Пејаковић, предсједник Радничког покрета БиХ.

Пејаковић је прије неколико година и сам имао негативно искуство тако што је добио отказ, каже да таквим особама много значи накнада која се сада умањује.

"Данас свака марка значи све једном човјеку све једном раднику реалног сектора. Кад узмете им 150 марака од те накнаде коју примају - значи. Све расте горе а они што би се рекло сјеку. Поред овог закона долази и нацрт закона везано за труднице и породиље значи смањиће им накнаду. Причају о наталитету, а како ће то погурати младе парове да се дјеца рађају", каже Пејаковић.

У опозицији су посебно љути на Владу због дијела образложења гдје кажу да је било злоупотреба досадашњег начина помоћи радницима.

"Мислим да ово није никако добар начин да се овакви проблеми рјешавају него да се морало водити рачуна о том како да се пооштре контроле како да се људима омогући да на више начина дођу до запослења како да се преквалификују за одређена занимања али никако прихватљив је овај начин који је Влада изабрала", каже Мирна Савић - Бањац из ПДП-а.

Оваква мјера, кажу они који се годинама баве посредовањем при запошљавању, би можда имала смисла на западним тржиштима рада, али не и овдје.

"Када бисмо имали довољно велики број радних мјеста и уколико би се онда десило да људи избјегавају посао тада би се требало прибјећи некаквим санкционисањима, а сада рецимо у овој ситуацији када имамо недовољан број отворениих радних мјеста и та скромна накнада која се исплаћује за вријеме незапослености - о њој не би требало да размишљамо", каже Мирослав Вукајловић, директор Агенције Спектар. 

Све указује, кажу наши саговорници, да се због растрошности политичара, посебно кроз јавне набавке, недостатак новца хоће да наплате од оних који су угрожени - радника који добију отказ и заврше на улици.

(БН)