Повећање камата- скупљи кредити и мања улагања

Одлука Европске централне банке (ЕЦБ) да у четвртак, 27. јула, девети пут заредом подигне референтну каматну стопу, може донијети смањење инфлације и у БиХ, али и утицати на потрошњу и улагања, јер ће кредити бити скупљи, а улагачи би могли бити склонији да држе новац у штедњи умјесто да улажу у пословање.

Босна и Херцеговина 29.07.2023 | 14:34

Оцјена је то економских аналитичара, који су за "Независне новине" говорили о одлуци централних банака широм свијета да повећавању трошкове задуживања, како би се бориле против инфлације изазване вишим цијенама енергије и других потешкоћа.

Потез ЕЦБа услиједио је након одлуке америчких Савезних резерви (ФЕД) да подигну своју кључну стопу једанаести пут у 17 мјесеци.

Када је у питању ЕЦБ, саопштено је да су они и даље отворени за повећавање каматних стопа, усљед забринутости због високе инфлације и рецесије. Ова финансијска институција подигла је трошкове зајмова, а њени званичници су од јула 2022. године повећали каматне стопе за чак 425 базних поена, што представља најбржи темпо повећања у историји ЕЦБа.

Каматна стопа на депозите сада износи 3,75 одсто, што је највише од 2000. године. Главна стопа рефинансирања одређена је на 4,25 одсто. Кристин Лагард, предсједник Европске централне банке, поручила је да су одлучни у намјери да смире инфлацију те да шансе за привредни раст и инфлацију у еврозони остају врло неизвјесни.

Лагардова је одговарајући на питање да ли ће бити новог повећања каматних стопа од септембра казала да постоји таква могућност те да ће "задржати стопе довољно високе колико год буде потребно, како би се смањила инфлација", која је, подсјећања ради, у еврозони пала са свог врхунца од 10,6 одсто у октобру, на 5,5 одсто у јуну. То је ипак и даље изнад циља ЕЦБа, а то је два одсто.

Економиста Синиша Пепић каже да мјере ЕЦБ- могу помоћи у сузбијању инфлације и у БиХ, али и да повећање каматне стопе може имати утицаја на потрошњу и улагања.

"Кредити ће бити скупљи, а улагачи би могли бити склонији да држе новац у штедњи умјесто да улажу у пословање. Утицај ове политике ЕЦБа ће се засигурно у једнакој мјери осјетити и у БиХ због њене економске и монетарне повезаности са ЕУ, а прије свега утицај ће бити видљив на пољу инфлаторних кретања у смислу заустављања даљег раста инфлације и постепеног смањења стопе", истиче Пепић за "Независне новине".

Исто тако, додаје, повећање каматне стопе може свакако утицати и на БДП у БиХ.

"БДП би могао забиљежити или мањи раст или ће бити негативан у наредном периоду, јер смањење потрошње директно утиче на привредни раст, односно БДП", каже Пепић.

Новинарка Свјетлана Шурлан сматра да су монетарна стезања ЕЦБ-а и ФЕД-а у мањој мјери утицала на пословање банака у БиХ, колико на европске банке.

"Основни разлог је тај што Централна банка БиХ нема могућности које имају друге централне банке у смислу доношења монетарних мјера. Поред тога, банке у БиХ послују на домаћем тржишту, гдје прикупљају депозите и гдје пласирају кредите, тако да се на овај начин 'самофинансирају', иако су већином чланице групација банака са сједиштем у ЕУ", појашњава Шурланова.

Према њеним ријечима, мјере Агенција за банкарство Републике Српске и ФБиХ дале су резултате и заштитиле становништво и привреду од претјераног раста каматних стопа, али и банке од тога да добију клијенте који неће моћи да плаћају рате кредита.

Када је у питању референтна каматна стопа у БиХ, гувернер Централне банке БиХ Сенад Софтић казао је да је намјера да се банкама стави на располагање стопа коју могу користити за прилагођавање варијабилних компоненти цијена извора финансирања у финансијским уговорима.

"Дакле, банке ће имати избор коју ће стопу користити, а то не значи да ће бити напуштено или забрањено кориштење Еурибора", прецизирао је Софтић.

Као предност референтне каматне стопе за клијенте навео је то што ће се каматне стопе на кредите прилагођавати реалној цијени новца на домаћем тржишту.

"Све док каматне стопе које могу добити на уложене депозите код банака буду ниске, неће значајније расти ни каматне стопе на кредите", рекао је Софтић.

Са друге стране, из Међународног монетарног фонда (ММФ) недавно су позвали надлежне у БиХ да повећају каматне стопе те да тај раст буде више приближан расту каматних стопа у еврозони, како би се ублажила инфлација.

Директор Агенције за банкарство ФБиХ Јасмин Махмузић одговорио је да су каматне стопе у БиХ оправдано ниске у односу на еврозону и регију, али поручујући и да разумије став ММФа. Такође, он сматра да је просјечна цијена депозита у БиХ реална те да ће банкама та цијена бити употребљива у аранжманима клијентима.

"Сматрамо да је неоправдано да брзо расту камате, јер инфлација није генерирана у БиХ, односно настала је као посљедица дешавања у еврозони, развијеним државама. У односу на 30. јун прошле године и крај прошле године, износ камата се промијенио и мијењаће се", најавио је Махмузић.

"Инфлација у ФБиХ прошли мјесец износила је 3,5 одсто, то је без раста каматних стопа, што показује да је наша политика исправна. Тиме смо сачували стабилност система, клијенте и привреду. Да су (камате) расле као што је растао Еурибор, упитно би било шта би се десило", закључио је он.

(Независне) Фото: БН