"Оно што окрзне Њемачку, БиХ удари попут урагана"

Најјаче економија ЕУ је ушла у рецесију. Мање је новца, мање се троши па се мање и производи. Стручне термине и законитости грађани можда, кажу, не разумију потпуно али једно знају: "Оно што окрзне Њемачку БиХ удари попут урагана".

Босна и Херцеговина 10.07.2023 | 10:59

Према подацима Завода за статистику Дестатис, њемачка економија је у првом кварталу ове године пала за 0,3 посто у односу на претходни, а забиљежен је и пад БДП-а. Економсти појашњавају да економски развој Њемачке кочи пад приватне потрошње, а негативан тренд у посљедња два картала виде као најаву рецесије.

Најјаче економија ЕУ је ушла у рецесију. Мање је новца, мање се троши па се мање и производи. Стручне термине и законитости грађани можда, кажу, не разумију потпуно али једно знају: оно што окрзне Њемачку БиХ удари попут урагана.

“Можемо да очекујемо мању производњу, губитак радних мјеста и све већи одлазак младих. Наша дијаспора ће зарађивати мање новца, мање ће слати кући, а и њихова радна мјеста ће бити угрожена јер ће они први добијати отказе”, сматрају грађани.

Пад обима производње и укупне привредне активности у Њемачкој сценарио је којег су се и многи у БиХ прибојавали. Кретања у Њемачкој могла би изузетно да утичу на БиХ, која је економски сателит којем је Њемачка значајан спољнотрговински партнер за извоз и извоз, кажу економисти.

“Подаци за први квартал за БиХ показују да није дошло до драстичног пада запослености, иако се то очекивало због рецесијских кретања у Њемачкој и чланицама ЕУ. С друге стране, имали смо минималан раст запослености углавном базиран на услужном сектору, не у производњи, што значи да извозници ипак имају проблема, као и сви они који зависе од спољитрговинских активности са Њемачком”, каже економиста Адмир Чавалић.

Економиста Миленко Станић истиче да ћемо имати проблема и са увозом.

“Имаћемо проблеме са увозом технологија, машина...Уколико евантуално неки њемачки инвеститор буде имао намјеру да инвестира у БиХ и отвори неке привредне капацитете, вјероватно ће сачекати нека боља времена”, објашњава Станић.

Не можемо пуно тога урадити уколико дође до застоја на тржишту Европске уније због наше зависности спољнотрговинске размјене од скоро 70 одсто, сматрају стручњаци.

Наводе које су конкретне дугорочне мјере у циљи заштите од криза и стабилизације домаћег економског система.

“Потребно је смањити намете, поготово на рад. С друге стране је потребно да се унаприједи пословни амбијент и тиме покушају да се привуку стране директне инвестиције по узору на Србију или неке друге земље Западног Балкана. Унапређење спољнотрговинске размјене између земаља Западног Балкана је пожељно кроз ЦЕФТА споразум, поштујући Берлински процес или кроз отворени Балкан”, савјетује Чавалић.

Станић је мишљења са за домаће извознике треба тражити нова тржишта што је, каже прије свега задатак економске дипломатије и амбасада које не раде у пуним капацитетима.

“Ни Савјет министара, ни Влада Републике Српске нису разматрали то питање и утицај кретања у привреди Њемачке на збивања у привреди БиХ односно привреди Српке. Чим то питање није  разматрано нису предложене мјере, нити ће се предузети мјере да се заштите привредници”, јасан је Станић.

Ипак, прогнозе стручњака, али оне које се тичу Њемачке, су оптимистичне, каже за БН економиста Милош Грујић.

“Процјене Бундесбанке су ипак оптимистичне да би Њемачка до краја године требало да оствари какав такав раст. Уз опаску да ове промјене могу имати велики утицај на привреду БиХ, треба бити оптимистичан јер Њемачка ипак није на кољенима и у неком огромном проблему”, наводи Грујић.

Стручњаци ипак истичу да нас доста тога очекује, те да је незахвално прогнозирати остатак године. Надају се да ће љето донијети додатни оптимизам али поручују да се мора плаћати одређена цијена прогнозираног пада инфлације односно рестриктивне монетарне политике.

(БН) Фото: Илустрација