Арбитражи Миттала тешкој 400 милиона долара нема краја

Арбитражни поступак који је индијски бизнисмен Прамод Миттал покренуо против Босне и Херцеговине још увијек је без конкретног помака, док Коксно-хемијски комбинат (КХК) у стечају није успио продати својих 49 одсто удјела у Коксари, познатој као ГИКИЛ.

Прамод Миттал који је оптужен за вишемилионски криминал у БиХ, скупа са својим сарадницима постао је недоступан домаћим правосудним органима, али се одважио за покретање арбитражног поступка против БиХ, у циљу борбе за ГИКИЛ који однедавно носи нови назив Коксара.

Према незваничним информацијама до којих је дошао Клиx, овај предмет још није близу окончања, а страна БиХ тренутно врши припрему документације коју ће користити у сврху своје одбране.

КХК се жели ријешити свог дијела

Свог дијела у данашњој Коксари покушава се ријешити КХК у стечају, који у првом кругу продаје није успио продати својих 49 одсто удјела.

Друга продаја би могла бити одржана у августу, а почетна цијена у усменом јавном надметању ће бити мања за оквирно 15 милиона КМ у односу на првобитну, што је приближно 37 милиона марака за колико купац може добити дио Коксаре.

ГИКИЛ је основан 2003. године као заједничка компанија између државног КХК и Митталове фирме ГСХЛ (Глобал Стеел Холдингс Лимитед). Влада Тузланског кантона, тада у име КХК, потписала је стратешки уговор с ГСХЛ-ом и додијелила партнерима управљачка права над 67 посто удјела у ГИКИЛ-у.

Иако је ГСХЛ добио контролу, никада није испунио своје обавезе улагања, док је КХК у потпуности извршио своје. Због тога је управа ГИКИЛ-а 2020. године из управљачке структуре искључила ГСХЛ, који је у међувремену ушао у процес ликвидације те именовала нову управу без Митталових кадрова. Међутим, правна борба није завршена.

Тужилаштво Тузланског кантона је 2023. године оптужило осам особа, укључујући и самог Прамода Миттала, за организирани финансијски криминал у ГИКИЛ-у. Оптужени се терете да су оштетили компанију за више од 66 милиона КМ, кроз неизвршене обавезе и незаконито извлачење средстава преко екстерних менаџерских уговора.

Наиме, оптужницом је обухваћен период од 2003. до 2019. године, а оптужени су, између осталог, за неиспуњавање уговорних обавеза у ГИКИЛ-у у износу од отприлике 45 милиона КМ, као и за незаконито извлачење новца из компаније, на основу екстерних менаџерских уговора, чиме је противправно присвојено више од 21 милион КМ.

Могућа штета по БиХ

Паралелно с тим, Миттал и сарадници покренули су међународни арбитражни поступак против Босне и Херцеговине. Исход је и даље неизвјестан, а у случају негативне пресуде, штету би сносио државни буџет.

Иначе, Миттал и сарадници се позивају на билатерални инвестициони споразум (БИТ) између БиХ и Индије, који је, према њиховим наводима, грубо прекршен. Миттал тврди да је током година финансијски одржавао ГИКИЛ, чак и у периодима велике кризе када је једино захваљујући његовим гаранцијама компанија опстала.

Како тврди његов правни тим, када је ГИКИЛ коначно почео пословати позитивно, искључен је из процеса одлучивања, упркос чињеници да ГСХЛ и даље има 51 одсто управљачких права уписаних у судском регистру.

Ситуација је додатно закомпликована дуговима ГИКИЛ-а према фирми Стемцор (данас Мооргате). Наиме, након што ГИКИЛ није испунио уговорне обавезе, арбитражни суд је 2017. године наложио исплату више од 166 милиона долара.

Како дуг није плаћен, британски Високи суд правде је 2018. пресудио против Миттала и ГСХЛ-а као гараната, што их је одвело у стечај. Митталови адвокати сада тврде да је све ово посљедица неодговорног и незаконитог понашања КХК-а, који је, под контролом Владе ТК, покушао избјећи одговорност и пребацити финансијски терет на ГСХЛ.

У тужби против БиХ наводе да је ГСХЛ избачен из ГИКИЛ-а управо када је фирма постала профитабилна, а да нова управа располаже добити мимо знања и сагласности власника. Пошто ГИКИЛ сада функционише без учешћа ГСХЛ-а у управи, иако се они формално и даље воде као већински партнер, Миттал сматра да је одговорност на држави Босни и Херцеговини, која је, како тврди, допустила овакво поступање.

У случају да Миттал добије тужбу против БиХ, БиХ би била у обавези исплатити 400 милиона долара, што би био велики финансијски ударац на ионако крхку домаћу економију.

Прикупљање документације

С друге стране, тренутно арбитража тапка у мјесту, а коначна одлука није донесена. Према посљедњим информацијама, Влада Тузланског кантона се упознала с тренутним стањем арбитраже и задужила Радну групу да од Правобранилаштва БиХ затражи све информације о досадашњим и планираним активностима.

Такође је наложено свим кантоналним институцијама да у што краћем року доставе сву документацију и информације релевантне за овај случај.

– Влада ТК у сваком случају је опредијељења да ће у започетом арбитражном поступку Правобранилаштву БиХ пружити формално-правну, техничку и сваку другу помоћ према достављеним захтјевима те је у том смислу задужила све кантоналне органе, предузећа, установе и друге институције да по захтјеву Радне групе доставе сву расположиву документацију уколико се иста налази под њиховим надзором, као и све расположиве информације релевантне за предметни поступак – казали су из Владе ТК.

Упркос свим проблемима, Коксара и даље запошљава више од 900 радника и остаје међу највећим извозно-увозним компанијама у Босни и Херцеговини.

(Клиx) Фото: Гикил.ба