Сточни фонд угашен: Нема меса, ако се границе затворе

Сточни фонд у БиХ никад није био сиромашнији. Прекомјеран увоз узео је данак, све је мање домаћег меса на тржишту. Власт БиХ је свјесна тежине проблема, али нема реакције.

Босна и Херцеговина 13.06.2023 | 19:54

„Наш сточни фонд је уништен“, поразно је рекао пољопривредник из Чађавице Саво Бакајлић.

Оно на шта су фармери и пољопривредници годинама упозоравали, сада се обистинило.

„Нема народа, не можеш више краву наћи, крмачу, и ко држи  –  држи само за себе, млађи су отишли због политике“, истакао је произвођач млијека из Мале Обарске Раденко Арсеновић.

Власт у БиХ коначно признаје посљедице свога чињења, односно нечињења.

„Уколико би се затворила граница, БиХ има црвеног меса за свега седам дана“, саопштио је прије неколико дана  министар иностраних послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић.
 
У оборима за двије године број свиња је пао за трећину. Број бикова за половину.

„Тај сточни фонд који је 2018. имао 25 – 30 хиљада бикова, у БиХ сада се смањио на 15 хиљада“, каже фармер Љубиша Стевановић. 

„Ја који сам држао 6-7 крмача за кућне потребе, иако нисам сточар, сад држим само једну, само да дјеци закољем прасе“, каже пољопривредник из Бродца Горан Спасојевић.

С друге стране, увоз меса у нашу земљу у константном је расту. Произвођачи тврде да је то главни разлог зашто је домаћи фармер потучен до кољена.

„Ми за потребе БиХ 32 одсто можемо да произведемо хране, остало увозимо. Међутим, они увозе 90 одсто и то су подаци који се не могу побити. Зашто? Да би системски уништили пољопривредну производњу“, јасан је Бакајлић. 

„Ми смо указивали на то да се не увози месо, да народ не распродаје говеда, они који су држали фарме да би опстали. Сад смо загасили производњу, зато је цијена скочила и код нас“, наводи Спасојевић.

Држава је на овакве вапаје домаћих произвођача била нијема. Сад се доносиоци одлука правдају, и наравно, опет криве неког другог.

„Чињеница је да ми нисмо заштитили домаћу производњу. Прије 10 година нисмо успјели: Ако у ЕУ имате подстицај на килограм прираста, а у БИХ је 0,10 евра и да ту разлику можете да наплатите на граници да је то у складу са ЕУ стандардима, неки у БиХ то нису хтјели да ураде. Резултат је ово данас што имамо – немате сточни фонд“, навео је недавно предсједник Српске Милорад Додик.

А имамо и скоро исте људе на политичкој сцени, и исте проблеме са којима се произвођачи сусрећу. 

„То високо квалитетно месо у Европи иде за туризам, а предњи череци долазе код нас. Нека долазе, али нека иду у ону намјену за шта јесу, а то је за прераду“, каже Стевановић.

„Ми више немамо своје домаће у томе и јесте проблем, и кад немамо домаће све више ћемо ђубрета јести из иностранства кад немамо своје, нас су уништили. 
Досад су нам ђубре продавали по ниским цијенама и уништавали нашу производњу. Е, сад ћемо имати скупе цијене и јешћемо ђубре то њихово страно.

Само за прошлу годину грађани БиХ дали су 262 милиона марака на увезено месо, показују званични подаци.

(БН)  Фото:Архив/Сцхреенсхот