БиХ нема љекара: Један доктор на 2.000 пацијената

Поново забрињавају подаци о недостатку љекара. Чак 50 одсто љекара примарне здравствене заштите недостаје у Босни и Херцеговини.

Посљедице би могле бити несагледиве, јер су доктори породичне медицине прва рука спаса свим пацијентима, али институције мало чине да их задрже у БиХ. Податак да један љекар брине о више од 2.000 пацијената довољно говори о томе колико је ситуација озбиљна.

Могућ колапс

Само је 746 љекара породичне медицине у цијелој Босни и Херцеговини. Настави ли се овакав тренд одласка стручног оспособљеног медицинског кадра, здравствене установе би могле бити пред колапсом.

Такође, ни млади нису заинтересовани за рад у мањим амбулантама, а неријетко је тешко доћи и до специјализације. Др Санел Хусарић из Сребреника сам се изборио за специјализацију коју обавља у Тузли.

– Свједоци смо из у дан да све више младих љекара напушта државу. Иде вани. Ја уопште нисам размишљао да напуштам државу и идем вани. Е сад, надам се да има перспективе и да ће у будућности бити стабилнији систем – каже Хусарић.

Примарни ниво

То што недостаје љекара породичне медицине требало би све забринути. Највише пацијенте.

Да је број љекара и више него недовољан најбоље говори чињеница да умјесто 35 пацијената колико би требали, породични љекари прегледају и до 70 пацијената. А уз то, још додатни проблем. Умјесто да се посвете пацијенту, пред њима је прво велика административна процедура.

Одлазак љекара

Тежак и исцрпљујући свакодневни рад, који је уз то недовољно плаћен, свакако један од водећих разлога одласка љекара.

А слуха надлежних, каже докторица Сенада Селмановић, нема.

– Мислим да је јако битна здравствена политика која је када је у питању породична медицина заказала. Није било добре развојне политике у смислу јачања примарног сектора. Ми морамо схватити да смо ми способни својим образовањем који стичемо, као специјалисти породичне медицине да одговоримо на 70 до 80 одсто захтјева наших грађана – наводи она.

Стога је кључно питање што ако останемо без ових лијечника, коме ћемо покуцати на врата и хоће ли нас уопште више ко имати прегледати. Одговор лежи искључиво у институцијама система које су очито још слијепе над горућим проблемом у друштву.

(Аваз)  Фото: Архив/НАП