Новинари у Републици Српској су у најгорој ситуацији након рата

Оно што се десило с аутомобилима колега Трифуновића и Мораче засад је само имовина. Ко нам гарантује да нам се након лупања аутомобила, можда којег разбијеног прозора на кући, стану, неће десити физички напади па ће услиједити нешто што се својевремено десило колеги Владимиру Ковачевићу?

Република Српска 12.03.2023 | 11:37

Необориви владалац, врховни ауторитет у Републици Српској, недодирљиви грађанин за правосудне институције, јокер за тендере и запошљавања – Милорад Додик, ипак има своју Ахилову пету – новинаре. Зато је ових дана бити новинар у Републици Српској тешко и опасно.

Сезона лова на новинаре је отворена на територији Републике Српске. Прво је то урадио МУП Републике Српске привођењем новинара Српскаинфо Николе Мораче којем су одузели и телефон. Лов је наставила Влада Републике Српске усвајањем нацрта закона према којем је све што напишете о криминалу и корупцији подложно кривичном гоњењу и астрономским новчаним казнама ако суд потврди тумачење тужилаштва да се ради о увреди и клевети. Лов је наставио Милорад Додик: премијер, предсједник, судија и тужилац у Републици Српској уз увреде Синиши Вукелићу, предсједнику Клуба новинара Бања Лука и уреднику портала Цапитал. Дан касније оштећена је имовина новинара Мораче и главног и одговорног уредника магазина БУКА Александра Трифуновића. Умјесто недвосмислене осуде, Додик и сљедбеници кажу да имају индиције да су то новинари сами себи урадили. Њега МУП није привео због ометања истраге.

Атмосфера линча новинара, атмосфера страха и лов на новинаре озрачје је у којој раде новинари у Бањалуци и цијелом ентитету.

Предсједник Удружења грађана РеСтарт Стефан Благић за БУКУ каже да су уназад мјесец новинари у Републици Српској постали угрожена врста те да за то највећу одговорност сноси власт.

„Јер управо је она створила такву атмосферу. Атмосферу одстрела новинара гдје се напад на новинаре доживљава као пожељан напад, а њихов утицај у том сегменту је заиста огроман. Свака власт креира правце и политике у друштву, па тако правце и политике у овом смјеру“, каже Благић.

Додаје да је присуствовао пресс конференцији за новинаре када је новинар Александар Трифуновић рекао да не сматра и не каже да је његова имовина оштећена по инструкцију власти. Стога је нејасно зашто Додик и истомишљеници оптужују новинаре да су то они сами урадили како би нашкодили СНСД-у.

„Изгледа да кога ти хљебом, он тебе каменом. Тако то Додик доживљава“, мишљења је Благић.

Новинар и комуниколог Младен Бубоњић каже да иако не можемо све „акције“ довести у директну везу с властима Републици Српској, као што је случај с оштећењем аута Александра Трифуновића и Николе Мораче (за сада нема доказа ко је то учинио), индикативно је да чак и кад нису експлицитно умијешани, стварајући атмосферу страха и линча у значајној мјери доприносе стварању могућности за нападе.

“Не само на медије и новинаре, него и на све људе који имају другачије мишљење. Наравно, то није новијег датума. Владајући у Републици Српској, предвођени Милорадом Додиком, годинама шире страх и нетрпељивост према неистомишљеницима, прије свега према невладином сектору и независним медијима, стављајући имплицитне мете на њих. Питање је тренутка када ће неки „слободни стријелац“, „праведни осветник“, да не прејудицирамо и извлачимо закључке без доказа па да кажемо да су напади можда инструисани, узети правду у своје руке и обрачунати се са „страним плаћеницима и домаћим издајницима“. Дешавало се и раније. Нажалост, дешаваће се и у будућности”, каже Бубоњић.  

Новинарка и директорица Удружења грађана "Радничка солидарност” Гордана Катана у коментару за БУКУ каже да тренутно новинари у Републици Српској проживљавају можда најцрње дане од окончања рата.

„Дакле, сви они новинари и све оне медијске куће, а на крају крајева и активисти који нису на линији маинстреам политике односно режима Милорада Додика, суочени су, ево као што и видимо, не само с вербалним нападима него и нападима на њихову имовину. Оног тренутка када смо дигли глас против измјена Кривичног законика Републике Српске и увођење вербалног деликта односно криминализације клевете, изложени смо бројним притисцима и пријетњама и само је питање колико дуго ће ово трајати јер оно што се десило с аутомобилима колега Трифуновића и Мораче засад је само имовина. Ко нам гарантује да нам се након лупања аутомобила, можда којег разбијеног прозора на кући, стану, неће десити физички напади па ће услиједити нешто што се својевремено десило колеги Владимиру Ковачевићу“, рекла је Катана за БУКУ.

Посебно је забринута што новинари немају механизме којима би се заштитили. Уђе ли закон у парламентарну процедуру, увјерена је, он ће бити и усвојен.

Новинар и уредник портала Истинито.цом Жељко Раљић говорећи за БУКУ каже да су одавно новинари који нису у служби интереса Милорада Додика и његовог СНСД-а недобродошли у јавном простору Републике Српске.

“У маниру најтврђих комунистичких диктатора, Додик и његова медијска, параобавјештајна, правосудна и мафијашка булумента, годинама се на разне начине обрачунавају са сваком критичком мишљу, а нарочито ријечју. Подсјетићу да смо ми већ имали покушај доношења закона о медијима у који је било укључено и тадашње Удружење новинара Републике Српске. То је био најсуптилнији вид притиска на новинаре и медије, по којем су сами себи требали да ископају јаму. Све остало је познато: Додикове увреде, клетве, пријетње, ниподаштавање новинара... У складу с том агендом понашају се сви остали, нижерангирани у систему власти. Зато се неки од нас годинама развлаче по судовима, неки су добили отказе, трпили разне врсте притисака од стране партијских и државних структура, све до полиције”, рекао је Раљић.

Оптужбе на рачун новинара Трифуновића и Мораче да су можда сами себи оштетили аутомобиле Раљић оцјењује као дио Додиковог јефтиног популистичког приступа политици и јавном мнијењу.

“Он жели да јавност види наше колеге као персоне које желе да се "прославе" на конто проблема који су их снашли. И у овом случају он игра на карту подјеле унутар новинарске заједнице. Покушава да их прикаже као проблематичне, склоне чак и томе да сами себи изгребу аутомобил како би привукли пажњу. Он жели да се новинари међусобно дијеле на оне који су "страни плаћеници" и "домаћи посленици". Новинар је новинар и његова је улога јасна: да критички промишља и тако се и поставља према свему и сваком. Е, сад, што се то неком на врху друштвене љествице не допада, то је већ други пар опанака. Додик не воли "паметне", воли само послушне који мисле његовом главом”, мишљења је Раљић.

Политичка аналитичарка Тања Топић сматра да власт већ деценијама настоји да све грађане угура у један калуп према којем би јединица мјере мишљења, а тиме и степена професионализма медија, новинара био вођа.

“Овдје је више него јасно да је побиједио бољшевички приступ у поимању демократије, схватања улоге медија, критичког промишљања друштва. Подсјетићу и на реакције људи из политичког естаблишмента, дијела новинара и медија (оних по мјери властодржаца, а сад се јасно види да су он и једини новинари који пишу истину, а њу одређују владајући  док су ви остали сподобе и непријатељи) на бројне увреде изречене према новинарима, женама, критичарима друштва са политичке говорнице. И та реакција је била поражавајућа, страначке функционерке се смију страначком шефу док кроз блато ваља жене и новинарке јер не одговарају идеалном типу политички скројене жене овдје и што оне нису мета напада”, каже Топић за БУКУ.

Као друштво смо, каже Топић, огуглали на резултате истраживања према којима више од деценије сваки трећи испитаник у Републици Српској сматра да новинаре треба тући.

“Те исте новинаре, који углавном износе проблеме тих истих малих људи, чији глас никада не би допро у јавност  излажући сопствене породице догађајима с којима се суочио новинар Владимир Ковачевић, а недавно и Никола Морача и Александар Трифуновић. Политичка јавност у Републици Српској деценијама функционише према максими некадашњег предсједника Рајка Кузмановића “Сви смо Миле”, да би се истовремено са тим трендом од стране углавном тих истих градитеља култа личности развио антипод према којем су сви остали сподобе. И то фрустриране. У вриједносном смислу од посебног и непроцјењивог значаја у овом тренутку је бити на страни сподоба.  Да заокружим, власт је кренула у обрачун с новинарима (неподобним, никако са својим), хоће да се с њима обрачуна и покаже им ко је газда у нашој кући”, мишљења је Топић.

Додаје да смо сви као грађани својом громогласном шутњом довели до овог стања, тако да нема разлике између оног ко је узео шарафцигер у руке и уништио (не ишарао, шарање дође као заиграна умјетничка креација) и анонимних јунака који вриште с друштвених мрежа ликујући јер су сподобе “добиле шта су заслужиле”.

“На крају морам да кажем како сам посебно тужна након физичких напада на приватну имовину Трифуновића и Мораче, а ту тугу вучем од покушаја убиства Владимира Ковачевића”, додаје Топић.

Зашто Додику сметају новинари?

Умјесто пројектима, законима којима олакшава живот грађана, реформским законима, Додик се бави новинарима. Опсесија овом професијом мора имати позадину. Наше саговорнике питамо – коју?

„Пошто нема нико други да му прави сметње јер опозиције у Републици Српској готово па и нема, Додик се устремио на једине особе које доживљава као политичке противнике, што је апсурд, а то су новинари. Новинари нису ничији политичких противници, новинари раде свој посао какав такав“, става је Благић.

Бубоњић сматра да Додику, самим тим и властима, не сметају само новинари

него и сви слободномислећи људи супротних ставова.

“Зато што нарушавају доминантну наративну матрицу „правовјерне борбе за истину“, на којој власт инсистира годинама. У тој „борби“ се можда понекад „поткраде“ који намјештени тендер или нека друга коруптивна или криминална радња, коју власт жели да прикрије. Те негативне тенденције независни медији откривају рушећи слику „поштених и праведних бораца за народ“. Зато им и сметају. Зато их и проглашавају за издајнике”, мишљења је Бубоњић.

Руку на срце, Додику не сметају сви новинари. Његови, напримјер.

„Додик нема ништа против новинара које је скројио по властитој мјери. Он се као истински демократа, човјек који поштује све различитости, па тако и различитост мишљења, труди да одбјегле и залутале овчице призове памети. Он је свјестан да су сподобе чудна бића, склона разним врстама мазохизма, па тако имају обичај да туку сами себе и уништавају сопствену имовину. Отуда и његово увјеравање јавности да су Морача и Трифуновић склони самоповређивању, самодеструкцији, и стално се вртимо у том опасном и зачараном кругу – од истинског настојања власти да уреди простор информисања, чиме мисле да мајсторским замјенама теза могу обманути ионако полуписмене грађане, правдања владиних јуришника и одбране што је здравом разуму неодбрањиво”, иронична је Топић.

Напад на новинаре је напад на друштво, напад на демократију и на крају напад на глас грађана. Новинари ће се снаћи, већ сутра могу се ухватити тацне у Дубровнику и зарађивати више него радећи на пословима  новинара, али је онда питање шта ће се десити с грађанима, ко ће сутра да брани њихове животе, права, имовину…?

(БУКА) Фото: ГОРАН ШУРЛАН/РАС СРБИЈА