Ко су људи који не долазе на посао, а примају плату?

Црнадак истиче да је јасно питао ко су људи који добијају плату од народа, а не долазе на посао, колика је укупна штета, да ли су кажњени одговорни и зашто нису поднесени извјештају тужилаштвима. 

- Прије тачно два мјесеца премијер Вишковић је упутио писмо свим министарствима и свим Владиним агенцијама и дирекцијама у којем тражи да се одмах отпусте сви они који не долазе на посао, а не примају плате, а да се у свему до Нове године информишу Влада и јавност. С обзиром да се то није десило, 4. јануара сам поводом тога упутио посланичко питање премијеру и до дана данашњег нисам добио одговор – рекао је потпредсједник ПДП-а и шеф Клуба посланика у Народној скупштини Републике Српске Игор Црнадак на данашњој конференцији за медије. 

Црнадак истиче да је јасно питао ко су људи који добијају плату од народа, а не долазе на посао, колика је укупна штета, да ли су кажњени одговорни и зашто нису поднесени извјештају тужилаштвима. 

- Такође, премијер Вишковић је у мају 2020. године обећао да ће објавити називе фирми које су добиле послове у вријеме пандемије вируса корона, називе послова и укупан износ. И то је слагао и до дана данашњег није објавио. А само у прва два дана суђења за једну „корона аферу“ видјели смо колико блата тамо има. Позивам да се подрже сви који раде на откривању лоповлука у вријеме короне, укључујући судије и тужиоце ангажоване на овим случајевима – рекао је Црнадак. 

Такође је упутио питање предсједнику Народне скупштине Републике Српске шта ће током сутрашњег састанка у Москви пренијети руским колегама: да ли ће Република Српска подржати или неће да се крајем ове седмице у Уједињеним нацијама, поводом годишњице рата у Украјини, осуди Русија због овог напада. Шта је став Републике Српске: да осуди или да не осуди? 

Драшко Станивуковић, члан Предсједништва ПДП-а и градоначелник Бањалуке рекао је да је Влада Републике Српске влада континуитета у великим обећањима, а од испуњења готово да нема ништа. 

- Подсјећам да је у јавном сектору запослено 79.000 људи и предсједник Владе и његови сарадници пронађу само 20 „нерадника“. Па да је то заиста тако, позавидјеле би нам Швајцарска, Холандија и све скандинавске земље – рекао је Станивуковић. 

Каже да и ако прихватимо да је само 20 оних који су запослени, а не долазе на посао и примају просјечно бруто плату од 2000 КМ, то је 40.000 КМ мјесечно. 

- Питам ко је украо тих 40.000 КМ. То је читав један вртић да се уреди, да се ријеши стамбено питање двијема породицама из реда погинулих бораца. То је пола милиона КМ годишње. Ко је то проневјерио, ко је крив, ко ће бити процесуиран и у затвору? Или за предсједника Владе праг до пола милиона КМ није криминал и корупција, него то тако треба – истиче Станивуковић, додајући да се у случају да су Вишковићеве тврдње тачне ради о 2 милиона КМ у току мандата. 

- Је ли 2 милиона мало? Нама недостаје толико да у потпуности завршимо школу у Ади, да изградимо савремену спортску дворану. Ово што раде је увезани криминал. Хоће ли одговарати надређени, односно шефови одјељења оих који не долазе на посао, они који воде шихтарице и на крају они који примају плату, а не зарађују је? – рекао је Станивуковић. 

Посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске, Мирна Савић-Бањац, рекла је да је прошло девет мјесеци од када је Влада у процедуру упутила Закон о привременом издржавању, али још увијек нема назнака када ће се наћи у НСРС. 

- Подсјећам да је прошло десет година од када се самохрани родитељи и удружења боре за алиментациони фонд, а ради се о томе да Влада треба да оснује фонд који ће бити само сервис који ће родитељима који издржавају дјецу исплаћивати редовни мјесечни износ, а онда преузети обавезу да наплати тај износ од родитеља који не живе са дјецом. Ради се о око 300 породица, махом мајки. Истраживања у Бањалуци су показала да само 7% оних родитеља који не живе са дјецом, а имају обавезу да их издржавају, то чине у потпуности, а 20% повремено – рекла је Савић-Бањац. 

Додала је да се локалним заједницама попут Бањалуке стално намећу обавезе које нису у њиховој надлежности, попут исплате помоћи пензионерима, као и да те локалне заједнице морају то да ураде експресно, а с друге стране када треба да се усвоје системске мјере на нивоу Републике, то се не чини годинама. 

(БН)