Погледајте који су обичаји за Бадње вече и Божић

Православни вјерници који Божић славе 7. јануара протеклих 40 дана су се постећи припремали за прославу најрадоснијег хришћанског празника који се празнује три дана као успомена на дан рођења Исуса Христа.

Република Српска 06.01.2023 | 08:12

Првог дана Божића прије свитања звоне сва звона на православним храмовима.

Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одијело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију гдје се причешћују након поста. По повратку са литургије укућани се међусобно љубе, честитајући једни другима празник и тада се једе први мрсни доручак.

Претходно се у неким крајевима растапа мед у којем се укућани огледају како би угледали свој лик као знак да ће бити добро те године.

Још прије изласка сунца на Божић одлазило се на извор или бунар по такозвану неначету воду. Та вода којој су се приписивала љековита својства користила се за умивање укућана, а потом је наливана у сва јела за божићни ручак.

У народу се вјеровало да неначета вода има и исцјелитељску моћ и да њом треба окупати дјецу као заштиту од нечистих сила.

На Божић се људи поздрављају ријечима: "Христос се роди!" и отпоздрављају с: "Ваистину се роди!", а уколико се шаље честитка на њој треба да пише: "Мир Божији, Христос се роди", објављено је на сајту Храма Вазнесења Господњег Епархије браничевске.

На божићној трпези налази се чесница која подсјећа на ноћ када су мудраци дошли на поклоњење, а Исусова мајка Марија им је понудила хљеб. У чесницу се стављају дрен и дио иверака са бадњака који симболизује здравље, те златник или новчић за благостање.

Чесницу - погачу од брашна воде и масти без квасца најчешће мијеси најстарија укућанка првог дана Божића, прије изласка сунца, а чесница се окреће поливајући се вином и ломи на онолико дијелова колико има укућана.

Припрема се прасе или јагње које се назива печеница/заоблица, понегдје и веселица.

Важан моменат у слављењу Божића је положајник или полазник /у неким крајевима радован/, односно прва особа која уђе у кућу на Божић, а обично је то дијете или особа блиска породици и његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому. Положајник је човјек који на Божић и цијелу наредну годину доноси срећу у кућу.

Положајник у кућу домаћина ступа десном ногом преко прага, поздравља укућане и честита Божић ријечима "Христос се роди!", укућани одговарају са "Ваистину се роди!", а затим пали гранчицу бадњака и почиње да изговара жеље за домаћине и кућу "Колико искрица толико срећица. Колико варница толико здравља и парица..."

Положајник и џарање ватре представљају мудраце са истока који су ишли да дарују новорођенче Исуса и који су своје тумачење изводили из јата небројених небеских звијезда.

Постоји и тумачење према којем је положајник инкарнација митског претка који се појављује у свим најважнијим тренуцима у животу његових потомака - о Божићу, слави, о рођењу, свадби или кад се у породици догоди смртни случај.

Домаћин и положајник послије мирбожења размјењују поздрав - "Христос се роди" - "Ваистину се роди!", а онда положајник дарује огњиште, то јест на крај огњишта са источне стране стави новац, мало посједи, попије кувану ракију или сок ако је дијете, те одлази.

На одласку се положајник дарује чарапама или пешкиром, јабуком или колачем који је испечен заједно са чесницом.

Божић је породични празник, па се на дан Божића не иде у госте, али неки обичаји кажу да треба започети радити управо онај посао који је био нарочито тежак претходне године како би ове године лијепо текао.

Од Бадњег дана до завршетка божићних празника, према вјеровању, да би укућани имали здравља, среће и напретка, не смије да се чује свађа и сви послови требало би да се обављају у тишини.

Свака домаћица тог дана купи понешто ново за кућу, а обично је то суд у коме се направи чесница која је симбол здравља и среће укућана, родне године, напретка у пословима и општег благостања породице.

СЈЕЧЕЊЕ БАДЊАКА И БАДЊИ ДАН

Божићно славље почиње на Бадњи дан када домаћин доноси кући бадњак који симболизује Исуса Христа, али га не уноси до вечере.

Дрво као симбол плодности има хришћанске елементе, а постојао је стари обичај да се пале велике ватре како би помогли Сунцу да што прије изађе и огрије, па се ова традиција дјелимично задржала до данас јер многе цркве широм Србије организују колективно паљење бадњака за Бадње вече.

Обичаји кажу да на Бадњи дан најстарији и најмлађи мушкарац домаћинства у рано јутро прије зоре одлазе у шуму по бадњак - храстово или церово дрво које се, уз изговарање молитве за здравље и срећу породице, мора пресјећи из три ударца сјекиром укосо са источне стране, а ако се не успије, онда се ломи увртањем стабла.

Води се рачуна да дрво приликом сјечења падне директно на земљу, да се не задржи на сусједном дрвету, а на мјесту сјечења бадњака остави се нешто - парче погаче или мало жита.

Бадњак се ка кући носи на десном рамену, а када се донесе усправи се поред улазних врата и ту стоји до увече када га домаћин уноси у кућу. Иверак који отпадне при првом ударцу покупи се и чува у кући. Вјерује се да цијелој породици доноси мир и благостање.

Увече, послије уношења бадњака, печенице и сламе у кућу, домаћин се стојећи окрене према икони, очита неку молитву или "Оче наш" и сви сједају за породичну трпезу и честитају једни другима Бадње вече.

Ивер од бадњака ставља се међу карлице да кајмак буде дебео као ивер или на кошнице да нико не науди пчелама, а негдје у воду коју обољели пију ради оздрављења, као и под квасац са жељом да у кући све расте као квасац.

Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад ријечима: "Добро вече, срећно Бадње вече!". Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом одговарајући - "Добро вече! Честити ви и ваша печеница!"

Печеница се уноси у собу гдје се обавља вечера на Бадњи дан и божићни ручак, а прислања се на источни зид гдје су иконе и кандило и ту остаје до Божића када се служи на Божићну трпезу. Печеница треба да је бијела, без биљега и тјелесног недостатка.

Слама је симбол сламе у којој се родио Исус којом се уноси и Божији благослов у кућу, а у њој домаћица сакрије слаткише и поклоне за дјецу која их траже кроз "пијукање" као пилићи, што је симболична представа родитељске љубави, односно љубави Христа према људском роду.

Данас је у урбаним срединама слама симболично привезана црвеним концем за бадњак.

ВЕЧЕРА ЗА БАДЊЕ ВЕЧЕ

Према обичају, храна на Бадње вече служи се на слами и једе се искључиво рукама. Метални прибор за јело није дозвољен. Код српског народа постоји вјеровање да се мора послужити најмање 12 врста различите хране и једно главно јело, што је симболично подсјећање на 12 апостола који су са Исусом, сином Божијим, били на тајној вечери.

Вечера је код православаца посна, састоји се углавном од пребранца, рибе, киселог купуса, туршије. Може се засладити посном питом, сувим воћем и орашастим плодовима.

На Бадњи дан се, према православном обичају, враћају сви дугови и све позајмљене ствари, а негдје се то ради на Туциндан. Такође, ни од кога се не узима и не даје зајам или било шта из куће, па макар то биле и најбаналније ствари као што су брашно, шећер, јаја.

На Туциндан се, према народном вјеровању, не смије ништа давати из куће, а такође се ни дјеца никако не смеју тући да им "не би изашли чиреви". На Туциндан се и дугови враћају да домаћин "не би био дужан до идућег Божића".

(Срна  Фото: Курир)