Образовању у БиХ су потребне корјените промјене

„Наш образовни систем прије свега треба да обрати пажњу на рад са надареним ученицима. Постојећи програми у оквиру наставних планова и програма који се данас реализују, а имајући у обзир програм за надарену дјецу дају блиједе резулате зато што особље које је задужено за рад са надареном дјецом у оквиру редовне наставе нема довољно времена да обрати довољно пажње надареним ученицима и  да прати њихов рад“, каже професор разредне наставе Раде Симеуновић.

Босна и Херцеговина 03.09.2022 | 21:22

Стање у образовању, слика је и прилика стања у друштву. И на први поглед јасно је да су потребне коријените промјене.

Пут кроз образовање до запослења као његовог циља у БиХ је трновит и изазован. А све то почиње од најранијих дана. У БиХ је низак проценат дјеце у предшколском образовању, док је тај обухват у Европској унији 95 одсто. Позив у реалност били су и незадовољавајући  резултати ПИСА тестирања из 2018. године који су показали да образовање у БиХ није довољно ефективно, те да су потребне коријените промјене.

„Наш образовни систем прије свега треба да обрати пажњу на рад са надареним ученицима. Постојећи програми у оквиру наставних планова и програма који се данас реализују, а имајући у обзир програм за надарену дјецу дају блиједе резулате зато што особље које је задужено за рад са надареном дјецом у оквиру редовне наставе нема довољно времена да обрати довољно пажње надареним ученицима и  да прати њихов рад“, каже професор разредне наставе Раде Симеуновић.

Највећи шок услиједи када са дипломом у руци, млад човјек скупља одбијенице и схвати да постоји велики раскорак између вјештина и знања стечених у школи и онога што потенцијални послодавци траже од радника.

“Ми као младе особе пролазимо крз овај накарадни образовни систем који нам не пружа никаве алате да знамо након те 18. године како да се, кад изађемо на тржиште рада, боримо за посао, на који начин да се додатно усавршавамо”, каће Слободан Благовчанин из Омладинског ресурсног центра.

Цјеложивотно учење је једно од темељних циљева ЕУ, која размјењује добре праксе својих држава чланица и користи их као препоруку за друге државе, као што је БиХ, чему свједочи чињеница да босанскохерцеговачки универзитети могу учестовати на Ерасмус+ програму мобилности студената и професора. О свом искуству говори истраживач, писац, новинар Никола Леро, који је постао и Млади амбасадор Мира УНЕСЦО-а у БиХ.

“Мени је Ерасмус као многима промијенио живот. Иначе он постоји већ 30 и нешто година. Нажалост јер ми нисмо дио ЕУ нити се бавимо тиме нити наши универзитети то желе, ми нисмо баш дио тог, јесмо на папиру Ерасмус програма, али то су веома мали бројеви”, каже Леро.

Квалитетан образовни систем је кључан за останак младих у БиХ, који често своје амбиције остварују управо у земљама Европске уније. И Никола Леро један је од њих. У БиХ је увидио многе недостатке.

“Прва ствар је наставни програм, курикулум. Ја кад сам студирао неке књиге од прије 50, 60 година читамо и учимо и то је то, а то не ваља већ у старту, већ значи да каснимо пола вијека, значи прво да се то мало апдејтује”, истиче Никола Леро.

Лерино мишљење дијели и Марјан Марјановић који се тренутно налази на докторским студијама из области просторног планирања на престижном Универзитетском колеџу у Лондону. Добитник је бројних стипендија међу којима и ЕУ Ерасмус Мундус стипендија за двојни мастер.

„Морамо ићи у корак са науком, а то се код нас не ради. Прије свега треба да уврстимо у литературу на енглеском језику како би могли да идемо у корак са временом или у корак са свијетом. И на наставном кадру и студентима је да унаприједе своје вјештине, нарочито на енглеском језику”, сматра Марјан.

Посебан проблем је што се у науку и истраживање довољно не улаже, а без тога нема напретка.

“Код нас нема института, ми ништа не истражујемо. Рецимо ја сам магистрирао социологију миграција и сад да сам ја размишљао о тржишту рада, па ми немамо ништа што се бави миграцијама. Ми смо земља која има једну од највећих емиграционих стопа на свијету и сад ми немамо институте. У Словенији имају и ја сам радио на том институту. Дакле, потребно би било да се ипак отвори рецимо интитут за тако важну тему и да се бавимо научно-истраживачким радом”, каже Леро.

„Неопходно је да имамо те институције, јер су оне значајне за једну државу, за један народ како би напредовао, како би се људи екдуковали, јер ми не едукујемо само радну снагу, ми такође треба да едукујемо младе људе, академске грађане, интелектуалце који су спремни критички да размишљајуи да допринесу заједници“, истиче Марјан.

Како зауставити одлив мозгова, требало би да је у самом врху приоритета доносиоца одлука. Побољшавањем образовног система побољшава се и свеукупна ситуација у БиХ, што је корак напријед ка приближавању европским вриједностима.

(БН/ фото: БН)