Влада ЦГ објавила радну верзију уговора са СПЦ

 - Влада Црне Горе објавила је данас радну верзију Темељног уговора, коју су начелно ускладиле радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве, а која ће даље ићи радним телима владе у складу са уобичајеном процедуром.

Регион 28.06.2022 | 20:37

Усклађена радна верзија, која има 20 чланова, између осталог, подразумева да ће Мешовита комисија састављена од представника две стране утврдити непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду.

У радној верзији се наводи да држава гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ, а гарантује и неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву у складу са правним поретком државе.

Предвиђено је да ће се у случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, а на којима право својине има Црква, примењењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара.

Наводи се и да Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива верске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и верских службеника.

Наводи се и да су се Црна Гора, коју заступа Влада Црне Горе и СПЦ, коју заступа Свети Архијерејски Синод СПЦ, споразумеле да су СПЦ и Црна Гора, свака у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело.

Наглашава се да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквенпј намени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ.

"Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њену унутрашњу организацију и да оснива, мења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ", наводи се у тексту.

Како се додаје, надлежна црквена власт о тим одлукама обавештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима, а надлежни државни орган дужан је да поступи по пријави надлежних црквених власти.

Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и верницима, слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ и то са својим највишим црквеним телима, са другим помесним православним црквама, као и са верским заједницама.

Поштујући слободу вероисповести, држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвете и верске проповеди.

Наводи се да Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ уређује у Црној Гори сопствено црквено устројство, као и да оснива, мења и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице.

"Свети Архијерејски Сабор СПЦ је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ", наводи се у тексту.

Богослужење, верски обреди и остале верске делатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним мјестима, отвореним просторима и местима везаним за значајне историјске догађаје или личности, каже се у тексту.

Како се напомиње, држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе.

"Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају", пише у тексту.

Указује се да само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти ти објекти и простори могу бити коришћени у друге сврхе.

У тим објектима и просторима државни органи не могу предузимати безбедносне мере без претходног одобрења надлежних црквених органа, "осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи".

"Приликом одржавања богослужења или верских обреда на јавним местима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбедност људи и имовине", напомиње се у тексту.

Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори предвиђене су недеље и верски празници: Бадњи дан, Божић и Сабор Пресвете Богородице, Велики Петак, Васкрсни Понеђељак и Први дан Крсне славе.

Уговорне стране су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на верске празнике: Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски, ради учествовања у верском обреду.

Црква и црквено-правна лица имају право да наслеђују, купују, поседују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге делатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе.

Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе.

Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституцује у Црној Гори, уз претходни договор са надлежним црквеним властима.

Уговорне стране су сагласне да је то питање потребно регулисати у разумном року, док ће непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду утврдити Мешовита комисија састављена од представника страна уговорница.

Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог ако нема објективних разлога који су противни јавном интересу, додаје се у тексту.

У тексту се наводи да Држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних вјерских објеката који имају културно-историјску вриједност.

Држава јемчи Цркви слободу вршења просветне, културне, научне, информативне, издавачке и других делатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе.

"Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе", додаје се у тексту радне верзије Темељног уговора.

Напомиње се држава јемчи право родитељима и старатељима да својој деци обезбеде верско образовање у складу са сопственим уверењима, а да се православна верска настава у јавним школама може регулисати у складу са правним поретком Државе.

Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним верницима у оружаним снагама и полицијским службама, затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа.

Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком државе и оне имају исти правни положај као и државне установе исте намене.

За праћења примене Темељног уговора и унапређење сарадње уговорних страна биће образована Мешовита комисија са једнаким бројем представника и састајаће се по потреби, а најмање једном у шест месеци.

(Тањуг)