Грубјешић: Запад Додика види као пријетњу за БиХ (ВИДЕО)

Упорне приче појединих политичара у БиХ о сецесији, не смију се, каже Грубјешићева, узети олако и то Њемачка види.

Република Српска 05.05.2022 | 22:47

Запад оцјењује да је након Украјине, потенцијално буре барута Косово и Босна и Херцеговина, рекла је Сузана Грубјешић, потпредсједник Центра за спољну политику, гостујући у емисији "Пулс" БН телевизије.

Коментаришући појачано интересовање Њемачке за Балкан, она је навела да Њемачка тражи од Босне и Херцеговине да постане функционална земља са ефикасним институцијама, а не потенцијална опасност за нове сукобе.

Упорне приче појединих политичара у БиХ о сецесији, не смију се, каже Грубјешићева, узети олако и то Њемачка види.

“Ако неко прича о томе стално, а Милорад Додик (члан Предсједништва БиХ) о томе прича стално, онда то упали лампицу код многих па и у Њемачкој. Постоји бојазан да се прелије криза из Украјине и на Западни Балкан. Сад имате само два кризна подручја, а то су Косово и БиХ. Европска уније мора да реагује. То је позадина и већег америчког ангажовања и повратка САД-а на Западни Балкан, рекла је она.  

Грубјешићева је подсјетила да Србија има специјалне везе са Републиком Српском, те да је животно заинтересована за будућност и стабилност Српске. 

Сваки предсједник Србије треба да се пита о евентуланим проблемима на том подручју, оцјењује Грубешићева инсистирање њемачког канцелара да се предсједник Србије Александар Вучић изјасни о политичкој кризи у БиХ.

“Србија треба и мора да сарађује са сваким ко је изабран власт у Српској. То важи одувијек, али сада у овој ситуацији кад са Запада перципирају Додика као Путиновог човјека, који је са Ловровим стално на вези, то јесте потенцијални проблем, каже Грубјешићева.  

Говорећи о оцјени предсједника Хрватске Зорана Милановића да Додик помаже у измјени Изборног закона БиХ, она каже:

“И то сад кобајаги партнерство са Додиком, то да би се добила подршка за стварање трећег ентитета. Ту нема тајни ни мистерија. Мислим да ће то тешко ићи. Запад није спреман да то прихвати, то би значило распад Босне и Херцеговине. ЕУ и САД су сада спремни да праве функционалнију Босну И Херцеговину у којој институције раде. БиХ из које се људи не исељавају, не одлазе, баш на тај “мрски Запад” гдје би иначе ишли. 

Када је ријеч о косовском питању, Грубјешићева оцјењује да се са садашњом гарнутиром власти у Приштини тешко може доћи до рјешења, наводећи да ниједна власт у Србији неће признати независност Косова. 

“Док постоји дијалог, па макар и овакав привидан у суштини дубоко замрзнут, постоји могућност да се до компромиса дође. А компримис у политици је побједа, а не пораз само што то неки не схватају јос увијек, рекла је Грубјешићева. 

Она је оцијенила да је први званични сусрет Вучића са њемачким канцеларом Олафом Шолцом донио  низ непријатних тема. Једна од кључних је и позиција Србије у европској стратегији да се санкционише Русија. Ако Србија не успије да добије изузеће од шестог пакета санкција Европске уније Русији који предвиђа прекид куповине руске нафте и поклекне пред енергетском кризом, то би имало погубне посљедице, каже Грубјешићева. 

“То би имало сурове посљедице по привреду. Чак 60 одсто нафте у Србији стиже из Русије, а 100 одсто је зависна од руског гаса, рекла је Грубјешићева.  

Она је подсјетила на иницијативу њемачке владе да европске институције укину предприступну помоћ оним земљама Балкана које нису увеле санкције Русији. Експлицитно се мисли на Србију и Босну и Херцеговини, што може додатно да закомпликује ситуацију у тим земљама, упозорава Грубјешићева.

(БН)