Ценић: Ништа више нече бити исто

Мало ли нам је домаћих и регионалних секирација сваког дана, сада ваља размишљати како ће се напад на Украјину одразити на наше животе. А тек је почело. Преслагивање комплетне географије тек следи, као и међународних односа. Ништа више неће бити исто

Република Српска 25.02.2022 | 17:37

Аутор: Светлана Ценић

Један да буде досадно, па да видимо како и то изгледа. Мислим досадно у смислу да је све у реду, нема потреса, природних катастрофа, претњи ратом, препрека на сваком шалтеру и сигурност да будућности уопште има. Овако, досадило је и Богу и људима живети у сталној неизвесности и окретати се око себе са питањем шта је следеће.

Мало ли нам је домаћих и регионалних секирација сваког дана, сада ваља размишљати како ће се напад на Украјину одразити на наше животе. А тек је почело. Преслагивање комплетне географије тек следи, као и међународних односа. Ништа више неће бити исто.

Путин је знао да изабере моменат дисонантне ЕУ и Америке која се већ више година тражи. Ми, као обично, сада нагађемо о последицама по нас, а упорно се сврставамо и то на супротне стране. Немамо усаглашен став, како би се рекло. На улици више није питање хоће ли се код нас заратити, него је ли почео Трећи светски рат, који нас неће мимоићи. Шта је па нас икад заобишло, осим неког великог добра?! Падну ли Америка и ЕУ на испиту у Украјини – пали су и на Балкану. С тим да ће се пажња појачати.

Цене енергентата дивљају, а подсећам да и гас и нафта код нас махом долазе из Русије, без обзира од кога се увози, односно ко је дистрибутер. Рафинерија ионако више не ради, а и када је радила сирова нафта је долазила из Русије. Сад нам је остао само акумилисани губитак обе рафинерије – и оне у Броду и оне у Модричи.

Битцоин је драстично пао (24.02), неких 3,55 %, еуро наспрам фунте истог дана порастао 0,09%, у односу на амерички долар пао 1,38 %, а у односу на јапански јен пад је од 1,24 %. Рубља је пала за чак 5,77 % у односу на долар. Сутра ко зна шта ће бити. Јер, понављам, тек је почело.

Страх је и од несташица. А робне резерве не постоје. У Републици Српској прво им је промењен статус у акционарско друштво 2011. године, а онда су уништене потпуно. Сад би Милорад Додик да Централна банка штампа пара и да се тако направе робне резерве.

Хајдемо редом и укратко. Прво, морао би се мењати Закон и напустити валутни одбор. Валутни одбор није савршен, има својих мана, али има и предности. Посебно у оваквим земљама где се не зна ко у клин, ко у плочу, ко ће изазвати кризу, ко блокирати, ко политички уцењивати, хоће ли икада ишта урадити, али би тако радо да ставе шапице на штампарију пара. Једино у шта људи, конститутивни и они други, верују у овој земљи је стабилност валуте и једино то даје неку сигуност. Апсолутно ништа друго!

Поверење у домаћу валуту почива на веровању депонената да ће свака новчаница и кованица у њиховом власништву, на њихов захтев, купити исту количину еура, као у прошлости, и да се тај омер неће мењати ни у будућности. Свака акција која би довела до урушавања поверења у валутни одбор, а која укључује и кориштење девизних резерви за фискалне интервенције, донела би обезвређење конвертибилне марке.

И сад треба и ту сигурност елиминисати, сејати још већи страх и оборити економију потпуно, поготово у међународним оквирима, а онда доћи и у ону категорију смеће, јер смо по кредитном рејтингу на корак до јунка? Само две ствари нас држе да не упаднемо до грла у то ђубре: валутни одбор и стабилност прихода од индиректних пореза. То стоји и образложењу кредитних агенција, какве год да су.

Е, хајдемо сад и то уништити да би се, наводно, створиле робне резерве! Сунце му пољубим, па скоро је ММФ дао пара онако, без услова, кад су упумпали паре у ММФ и свака земља добила паре на поклон, сходно својој квоти у ММФ-у. Босна и Херцеговина је добила целих 307 милиона еура, односно 602.540.349,06 КМ.

Где су сада? У шта су потрошене? Што се од тих пара не направише робне резерве?! Тад су и цене свега биле ниже него сада. Из Федерације кажу да Дирекција робних резерви није предложила набавку, јер није усвојен буџет. У Републици Српској је усвојен, па нигде набавке за робне резерве. Што нас доводи на исто.

Или, изјава да запад штампа паре како хоће, а ми не можемо ништа, намеће питање а што узимате те наштампане паре, плус оно из валутног одбора да и за те безвредне еуре, ако су им већ безвредни, штампају се конвертибилне марке. Јер, за сваки зарађени, понављам зарађени еуро штампају се марке и свака мора да има покриће. Што смо узели прву траншу кредита ЕУ од 125 милиона еура? Другу нисмо, јер ништа од услова нисмо испунили, наравно, а прва је била безусловна. Ако су безвредне, што их узимате?! И што од тога нисте набавили гаса, нафтних деривата? Било јефтиније тада. Резерве неке да имамо док се види куда ћемо.

Нема се где складиштити? Па, шта би са оним терминалима и резервоарима које је бивша држава правила? Продали их, издали, или…?

Да укажем и на wеб страницу која се зове ЦоунтрyРиск.ио, где погледам повремено како нам држава стоји. Рецимо, 31.01. ове године показатељи за АМЛ (Анти Монеy Лаундеринг) кажу да је ризик од санкција (УН, ЕУ, ОФАЦ, ХМТ) врло висок, прање новца врло високо, високо ризичне институције, корупција врло висока, а нетранспарентност, такође, врло висока. Иначе, ЦоунтрyРиск.ио је створена као алтернатива агенцијама за кредитни рејтинг да не буде оно да извршилац оцењује наручиоца посла. Ево, овде то није случај. Брине ли се ико због овакве процене ризика кад смо већ код новца и његове употребе и злоупотребе и наше одговорности? Па нам само фали штампање пара!

Цене енергената расту, СДП предлаже укидање акциза на нафтне деривате. Добро. Имам само неколико питања. А можда и више. Прво, Вигемарк и наметање повећања оптерећења на гориво, против чега сам била и остала знајући да се кредити могу враћати из других извора или смањењем непродуктивне потрошње, на крају је резултовало повећањем од 0,15 КМ наменске путарине. Тако се зове – наменска путарина. Да то рашчистимо прво.

Друго, да ли је ико урадио израчун како се ће то рефлектовати на пад прихода од ПДВ јер укидање акциза значи нижа основица за обрачун ПДВ-а. И да ли знају да у расподели индиректних пореза најмање дође у општине, које су већ махом усвојиле буџете за ову годину, за разлику од државе и Федерације. Кад падну приходи, највише страдају општине, тамо где се остварују непосредна демократска права. Подобним општинама надокнађују партијске колеге у влади, али шта ћемо са онима где већина није у милости власти?

У исто време, СНСД предлаже две стопе ПДВ-а, и то 10 % за основне намирнице и 22 % за луксуз. Дакле, овамо укидање акциза, предлог СДП-а, а онда се по предлогу СНСД-а плаћа ПДВ од 22 % на нафтне деривате. То ако би којим случајем прошла оба предлога. Да не говорим да меса више никада многе породице појеле не би, јер је луксуз и са већом стопом ПДВ-а пошто га не видех у оној групи производа са нижом стопом ПДВ-а. Неке нормалне земље су у кризи смањивале обе стопе ПДВ-а. Чисто да напоменем.

Да не помињем поштовање процедуре да о свему мора да да реч Јединица за макроекономску анализу УИО, па Управни одбор УИО, па тек онда да се мењају закони који задиру у систем индиректног опорезивања, у који спадају ПДВ, царине, акцизе и путарина.

А на све то фискални оквир за период 2022-2024 није усвојен на 12. седници Фискалног већа, па тако нема ни државног буџета до даљњег. Ако га икада и буде, јер се возимо на привременом финансирању више од годину.

Зашто се играмо и даље фискалном и монетарном политиком – не знам ни зашто се питам уопште. Ваљда да се не бисмо питали где су паре, у шта су потрошене и зашто нема робних резерви, са или без кризе, са или без рата, са или без инфације. Да се каже како се нешто ради, да фино звучи и примамљиво за пук, али без балансирања свих елемената.

Опрости ми, Боже, некима је и напад Русије на Украјину добро дошао, јер сад ћемо се сврставати, страховати и нећемо питати шта даље, а за све економске и остале невоље биће крив рат у Украјини. Колективно ћемо и даље нестајати у властитој глупости и глобалном преслагивању, јер ништа ни из властитогог искуства нисмо научили, а камоли из страдања Украјине и оних најтужнијих слика људи који беже. А Кијев је од Бањалуке удаљен само 1.595 километара, од Сарајева неких двестотињак више.

И тек је почело.

(Инфорадар)