Cenić: Ništa više neče biti isto

Malo li nam je domaćih i regionalnih sekiracija svakog dana, sada valja razmišljati kako će se napad na Ukrajinu odraziti na naše živote. A tek je počelo. Preslagivanje kompletne geografije tek sledi, kao i međunarodnih odnosa. Ništa više neće biti isto

Republika Srpska 25.02.2022 | 17:37

Autor: Svetlana Cenić

Jedan da bude dosadno, pa da vidimo kako i to izgleda. Mislim dosadno u smislu da je sve u redu, nema potresa, prirodnih katastrofa, pretnji ratom, prepreka na svakom šalteru i sigurnost da budućnosti uopšte ima. Ovako, dosadilo je i Bogu i ljudima živeti u stalnoj neizvesnosti i okretati se oko sebe sa pitanjem šta je sledeće.

Malo li nam je domaćih i regionalnih sekiracija svakog dana, sada valja razmišljati kako će se napad na Ukrajinu odraziti na naše živote. A tek je počelo. Preslagivanje kompletne geografije tek sledi, kao i međunarodnih odnosa. Ništa više neće biti isto.

Putin je znao da izabere momenat disonantne EU i Amerike koja se već više godina traži. Mi, kao obično, sada nagađemo o posledicama po nas, a uporno se svrstavamo i to na suprotne strane. Nemamo usaglašen stav, kako bi se reklo. Na ulici više nije pitanje hoće li se kod nas zaratiti, nego je li počeo Treći svetski rat, koji nas neće mimoići. Šta je pa nas ikad zaobišlo, osim nekog velikog dobra?! Padnu li Amerika i EU na ispitu u Ukrajini – pali su i na Balkanu. S tim da će se pažnja pojačati.

Cene energentata divljaju, a podsećam da i gas i nafta kod nas mahom dolaze iz Rusije, bez obzira od koga se uvozi, odnosno ko je distributer. Rafinerija ionako više ne radi, a i kada je radila sirova nafta je dolazila iz Rusije. Sad nam je ostao samo akumilisani gubitak obe rafinerije – i one u Brodu i one u Modriči.

Bitcoin je drastično pao (24.02), nekih 3,55 %, euro naspram funte istog dana porastao 0,09%, u odnosu na američki dolar pao 1,38 %, a u odnosu na japanski jen pad je od 1,24 %. Rublja je pala za čak 5,77 % u odnosu na dolar. Sutra ko zna šta će biti. Jer, ponavljam, tek je počelo.

Strah je i od nestašica. A robne rezerve ne postoje. U Republici Srpskoj prvo im je promenjen status u akcionarsko društvo 2011. godine, a onda su uništene potpuno. Sad bi Milorad Dodik da Centralna banka štampa para i da se tako naprave robne rezerve.

Hajdemo redom i ukratko. Prvo, morao bi se menjati Zakon i napustiti valutni odbor. Valutni odbor nije savršen, ima svojih mana, ali ima i prednosti. Posebno u ovakvim zemljama gde se ne zna ko u klin, ko u ploču, ko će izazvati krizu, ko blokirati, ko politički ucenjivati, hoće li ikada išta uraditi, ali bi tako rado da stave šapice na štampariju para. Jedino u šta ljudi, konstitutivni i oni drugi, veruju u ovoj zemlji je stabilnost valute i jedino to daje neku sigunost. Apsolutno ništa drugo!

Poverenje u domaću valutu počiva na verovanju deponenata da će svaka novčanica i kovanica u njihovom vlasništvu, na njihov zahtev, kupiti istu količinu eura, kao u prošlosti, i da se taj omer neće menjati ni u budućnosti. Svaka akcija koja bi dovela do urušavanja poverenja u valutni odbor, a koja uključuje i korištenje deviznih rezervi za fiskalne intervencije, donela bi obezvređenje konvertibilne marke.

I sad treba i tu sigurnost eliminisati, sejati još veći strah i oboriti ekonomiju potpuno, pogotovo u međunarodnim okvirima, a onda doći i u onu kategoriju smeće, jer smo po kreditnom rejtingu na korak do junka? Samo dve stvari nas drže da ne upadnemo do grla u to đubre: valutni odbor i stabilnost prihoda od indirektnih poreza. To stoji i obrazloženju kreditnih agencija, kakve god da su.

E, hajdemo sad i to uništiti da bi se, navodno, stvorile robne rezerve! Sunce mu poljubim, pa skoro je MMF dao para onako, bez uslova, kad su upumpali pare u MMF i svaka zemlja dobila pare na poklon, shodno svojoj kvoti u MMF-u. Bosna i Hercegovina je dobila celih 307 miliona eura, odnosno 602.540.349,06 KM.

Gde su sada? U šta su potrošene? Što se od tih para ne napraviše robne rezerve?! Tad su i cene svega bile niže nego sada. Iz Federacije kažu da Direkcija robnih rezervi nije predložila nabavku, jer nije usvojen budžet. U Republici Srpskoj je usvojen, pa nigde nabavke za robne rezerve. Što nas dovodi na isto.

Ili, izjava da zapad štampa pare kako hoće, a mi ne možemo ništa, nameće pitanje a što uzimate te naštampane pare, plus ono iz valutnog odbora da i za te bezvredne eure, ako su im već bezvredni, štampaju se konvertibilne marke. Jer, za svaki zarađeni, ponavljam zarađeni euro štampaju se marke i svaka mora da ima pokriće. Što smo uzeli prvu tranšu kredita EU od 125 miliona eura? Drugu nismo, jer ništa od uslova nismo ispunili, naravno, a prva je bila bezuslovna. Ako su bezvredne, što ih uzimate?! I što od toga niste nabavili gasa, naftnih derivata? Bilo jeftinije tada. Rezerve neke da imamo dok se vidi kuda ćemo.

Nema se gde skladištiti? Pa, šta bi sa onim terminalima i rezervoarima koje je bivša država pravila? Prodali ih, izdali, ili…?

Da ukažem i na web stranicu koja se zove CountryRisk.io, gde pogledam povremeno kako nam država stoji. Recimo, 31.01. ove godine pokazatelji za AML (Anti Money Laundering) kažu da je rizik od sankcija (UN, EU, OFAC, HMT) vrlo visok, pranje novca vrlo visoko, visoko rizične institucije, korupcija vrlo visoka, a netransparentnost, takođe, vrlo visoka. Inače, CountryRisk.io je stvorena kao alternativa agencijama za kreditni rejting da ne bude ono da izvršilac ocenjuje naručioca posla. Evo, ovde to nije slučaj. Brine li se iko zbog ovakve procene rizika kad smo već kod novca i njegove upotrebe i zloupotrebe i naše odgovornosti? Pa nam samo fali štampanje para!

Cene energenata rastu, SDP predlaže ukidanje akciza na naftne derivate. Dobro. Imam samo nekoliko pitanja. A možda i više. Prvo, Vigemark i nametanje povećanja opterećenja na gorivo, protiv čega sam bila i ostala znajući da se krediti mogu vraćati iz drugih izvora ili smanjenjem neproduktivne potrošnje, na kraju je rezultovalo povećanjem od 0,15 KM namenske putarine. Tako se zove – namenska putarina. Da to raščistimo prvo.

Drugo, da li je iko uradio izračun kako se će to reflektovati na pad prihoda od PDV jer ukidanje akciza znači niža osnovica za obračun PDV-a. I da li znaju da u raspodeli indirektnih poreza najmanje dođe u opštine, koje su već mahom usvojile budžete za ovu godinu, za razliku od države i Federacije. Kad padnu prihodi, najviše stradaju opštine, tamo gde se ostvaruju neposredna demokratska prava. Podobnim opštinama nadoknađuju partijske kolege u vladi, ali šta ćemo sa onima gde većina nije u milosti vlasti?

U isto vreme, SNSD predlaže dve stope PDV-a, i to 10 % za osnovne namirnice i 22 % za luksuz. Dakle, ovamo ukidanje akciza, predlog SDP-a, a onda se po predlogu SNSD-a plaća PDV od 22 % na naftne derivate. To ako bi kojim slučajem prošla oba predloga. Da ne govorim da mesa više nikada mnoge porodice pojele ne bi, jer je luksuz i sa većom stopom PDV-a pošto ga ne videh u onoj grupi proizvoda sa nižom stopom PDV-a. Neke normalne zemlje su u krizi smanjivale obe stope PDV-a. Čisto da napomenem.

Da ne pominjem poštovanje procedure da o svemu mora da da reč Jedinica za makroekonomsku analizu UIO, pa Upravni odbor UIO, pa tek onda da se menjaju zakoni koji zadiru u sistem indirektnog oporezivanja, u koji spadaju PDV, carine, akcize i putarina.

A na sve to fiskalni okvir za period 2022-2024 nije usvojen na 12. sednici Fiskalnog veća, pa tako nema ni državnog budžeta do daljnjeg. Ako ga ikada i bude, jer se vozimo na privremenom finansiranju više od godinu.

Zašto se igramo i dalje fiskalnom i monetarnom politikom – ne znam ni zašto se pitam uopšte. Valjda da se ne bismo pitali gde su pare, u šta su potrošene i zašto nema robnih rezervi, sa ili bez krize, sa ili bez rata, sa ili bez infacije. Da se kaže kako se nešto radi, da fino zvuči i primamljivo za puk, ali bez balansiranja svih elemenata.

Oprosti mi, Bože, nekima je i napad Rusije na Ukrajinu dobro došao, jer sad ćemo se svrstavati, strahovati i nećemo pitati šta dalje, a za sve ekonomske i ostale nevolje biće kriv rat u Ukrajini. Kolektivno ćemo i dalje nestajati u vlastitoj gluposti i globalnom preslagivanju, jer ništa ni iz vlastitogog iskustva nismo naučili, a kamoli iz stradanja Ukrajine i onih najtužnijih slika ljudi koji beže. A Kijev je od Banjaluke udaljen samo 1.595 kilometara, od Sarajeva nekih dvestotinjak više.

I tek je počelo.

(Inforadar)