БиХ једина у региону није у извјештају по зарадама - Шта то значи?!

Уз самопроглашено Косово, БиХ је једина држава у региону која се није нашла у извјештају Еуростата по износу најнижих зарада и стандарду куповне моћи. Гдје се налазимо у односу на регион, а гдје у односу на друге европске земље и шта су кључни проблеми?

Босна и Херцеговина 12.02.2022 | 19:52

Упркос чињеници да је минимална плата у Републици Српској од јануара 2022. године 590 КМ, а у ФБиХ 543 марке, БиХ се није нашла у званичном извјештају Еуростата. 

Онима који су изненађени овом информацијом, треба показати податке о најнижим примањима, првенствено за земље региона, међу којима су и чланице ЕУ.

„Са износом најниже плате од 1.074 евра, односно 2.100 КМ, Словенија је убједљиво на првом мјесту од земаља региона. Најнижа бруто плата у Хрватској износи 624 евра или 1.220 КМ. Слиједи Црна Гора са 450 евра, што је 880 КМ. БиХ је најближа Србији, гдје минималац износи око 300 евра, што је нешто мање од 590 марака. Испод нас су само Албанија и Сјеверна Македонија, гдје су најниже бруто плате 485 марака, односно469 КМ.“, наводи се у извјештају Еуростата.

Основни проблем у БиХ, сматра струка, јесте што се минимална зарада одређује практично бирократски-административним путем, а не договором синдиката и послодаваца. Поред наведеног, износ минималне зараде мора се посматрати и у односу на потрошачку корпу, која је у БиХ једна од најскупљих. 

„Када се упореди са потрошачком корпом коју синдикат евидентира, та минимална плата је практично четвртина потрошачке корпе, једне четворочлане породице“, истиче економиста Зоран Павловић.

Статистика грађанима не значи пуно. Не желе, кажу, поређење са другим земљама, већ напредак ове у којој живимо.

„Ништа није добро. Не може се живјети од ове плате. Људи нам иду одавде, млади нарочито, плате су ниске. Обећавају повећање, повећању 10 марака, а инфлација ово све 30-40%. Шта да се ради, не може се жив остати.

То су поражавајући подаци, како ћемо живјети са тако малом платом. 

Не можете ви поправити стандард преко ноћи. Не можете ни очекивати већу плату ако немате бољу привреду. Значи ако буде боља привреда, више запослених, биће и већа плата.“, поручују грађани.

А најниже зараде у неким земљама Европе, тренутно су за грађане БиХ само мисаона именица.

„Највишу минималну зараду има Луксембург - 2.257 евра, или 4.414 КМ. Минималац у Ирској је 1.775 евра, што је 3.471 марка. Слиједе Холандија са 1725 евра, односно 3.373 КМ и Белгија са најнижом платом од 1.658 евра или 3.200 КМ. На зачељу према подацима Еуростата су Летонија и Бугарска.“, пише у извјештају Еуростата.

Свако ко види ове податке, јасно му је колико смо далеко од европског просјека. Аналитичари кажу да прво морамо очистити сопствено двориште и урадити нешто за раднике. Прва мјера која би помогла јесте смањење оптерећења на плате.

„Јер је у реалном сектору пракса да се плаћа на рачун и у коверти, а тога нема у јавном сектору. Тако да у ствари то оптерећење које смо ставили да се мора измирити на сваку плату, сада је то бруто плата, смо довели у ситуацију да послодавци не могу толико издвајати и онда чак и минимална плата, па чак и просјечна буде нереално мала.“, додаје економиста Зоран Павловић.

Грађани БиХ, који раде за ове плате, нажалост приморани су тражити и додатне послове и на тај начин породици обезбјеђивати опстанак. Док год је тако, није ни чудо што своју будућност све чешће траже ван ове државе.

(БН/Р.Крстојевић)