Који су стварни разлози прекида бојкота у институцијама БиХ?

Након што је предсједник Србије Александар Вучић замолио члана Предсједништва БиХ Милорада Додика и српске представнике да се врате у заједничке институције БиХ, све је извјесније да ће се то и десити.

Босна и Херцеговина 18.01.2022 | 19:40

Да ли је заиста молба Александра Вучића била главни покретач за ту одлуку, или постоје и други разлози?

Молба Александра Вучића, била је довољна да Милорад Додик спусти лопту. Српски политички представници, како ствари стоје, ускоро ће се вратити на своја радна мјеста у државне институције.

Иако још увијек није званично, то би могло да се деси већ почетком фебруара, јер се већ прича о одржавању посебне сједнице Народне скупштине на којој ће бити донесена коначна одлука.

Бојкот, који траје од јула прошле године, када је Валентин Инцко наметнуо Закон о забрани негирања геноцида, за Додика је био судбоносно питање.

У претходних седам мјесеци члан Предсједништва БиХ и лидер СНСД-а пријетио је забраном рада државних безбједносних снага у Српској, враћања свих пренесених надлежности, за које је и он заслужан, те више пута помињано – отцјепљење Републике Српске. 

„Мислим да смо ушли у завршну фазу једне тракигомедије која већ траје чак и предуго. Рекао сам да је ово више фарса него ли нека мудра политичка игра која би резултирала нечим конкретним.“, каже политички аналитичар Небојша Тојагић.

„Оно што је рекла бих круна цјелокупног овог расплета јесте одлука Александра Вучића да замоли, ја бих прије рекла да да једну врсту налога или заповједи да се представници Срба врате у институције државе БиХ.“, сматра аналитичар Тања Топић.

Да ли је Александар Вучић наредио, предложио или само замолио Додика? 

„Да ли је била молба, да ли је био захјтев или је било на иницијативу Милорада Додика, то врло тешко сада можемо знати. Званично то је молба Александра Вучића, али мој утисак је да ће се пронаћи начин да се представници Републике Српске врате у институције БиХ.“, истиче новинар Владимир Шушак.

Кључни разлог прекида бојкота, истичу познаваоци политичких прилика, свакако јесте и страх од могућих санкција. Али не оних америчких. 

„Већ мислим на најаве санкција од стране земаља Европске уније. Најаве ускраћивања финансијске помоћи. Јер је познато да се овдје политички циљеви странака углавном испуњавају, дакле, помоћу јавног новца.“, додаје новинар Владимир Шушак.

Отворени фронт са Међународном заједницом није у интересу ни Србије, па и не чуди залагање преко Дрине да се политичка криза у БиХ ријеши што прије. 

„Србији, истини за вољу није у интересу ни сукоб са Милорадом Додиком, бар до момента док не прођу избори, који су заказани за април, и до тада не морамо очекивати ништа, сем једне стабилизације на овом простору и укључивање представника Републике Српске и конструктиван рад како у Савјету министара, тако и ПД ПС БИХ.“, мишљења је политички аналитичар Небојша Тојагић.

Одлуку о томе да ли ће се српски парламентарци и министри вратити на посао донијеће републички парламент у коме је бојкот и изгласан. Међутим, да ли ће у овом случају препрека управо бити Народна скупштина?

„Која је и до сада и приликом усвајања ових закључака била злоупотребљавана и иструментализована и да ће и у овом случају бити истументализована. Добијамо јасну потврду да НС Републике Српске не управља само један човјек, већ смо добили и једног државника из сусједства.“, закључује Тања Топић.

Аналитичари су увјерени да ће власт са Додиком на челу пронаћи начин да оправда све наредне потезе и да их представи као најбоље могуће рјешење за Републику Српску. 

(БН)