Од "историјског корака" до готово потпуног застоја на путу ка ЕУ

Прије више од десет година политички лидери у Босни и Херцеговини заједнички су се обавезали на провођење реформи и европски пут земље. Тада је тај договор представљен као историјски корак и нова страница у односима БиХ и Европске уније.

Деценију касније, политичка сцена углавном је остала иста. Имена су се мијењала на појединим функцијама, али обећања о европским интеграцијама понављају се готово идентичним ријечима, док се кључне реформе одгађају, а политичке блокаде постају све озбиљније.

БиХ је у међувремену добила кандидатски статус и одлуку о отварању приступних преговора, али конкретан напредак није пратио политичке најаве. Док Брисел очекује резултате, домаћи политичари тешко постижу договор чак и о законима који су означени као неопходни за наставак европског пута.

Како је земља од најављиваног историјског искорака стигла до готово потпуног застоја?

Потпис из 2015. године: „Нова страница у односима БиХ и ЕУ“

„Није то само комад папира, већ нова страница у односима БиХ и ЕУ, историјски корак“, поручила је Федерица Могерини, тадашња висока представница Европске уније за спољну политику и безбједност, након потписивања изјаве оба дома Парламентарне скупштине БиХ.

Том изјавом политички представници обавезали су се на провођење реформи у оквиру процеса приступања Европској унији. Документ су претходно усагласили лидери парламентарних странака, а потом су га подржали и чланови Предсједништва БиХ.

Политичари који су тада обећавали убрзавање европског пута углавном су и данас дио политичког живота, а неки ће бити присутни и у новом сазиву Парламентарне скупштине БиХ.

Иста обећања понављана су годинама касније, али су се умјесто очекиваног напретка низале нове блокаде.

Кандидатски статус и преговори – прилике које БиХ није искористила

Низале су се иницијативе, политички споразуми, одлуке и поједини закони, али и дуготрајна неслагања. Након почетног напретка у раду нове власти, процес је крајем 2024. године поново застао.

Поједини политички актери сматрају да је за то одговорна неспремност дијела владајућих странака да прихвате суштинске промјене.

„У првој години направљен је искорак, а онда је постало јасно да СНСД и ХДЗ нису спремни да иду напријед. Када дођу стварна питања ЕУ, стварне вриједности, одсуство етничког елемента, онда видите да они нису спремни да изађу из система којег имамо, а који није компатибилан са европским вриједностима“, наводи се у оцјени Н1.

С друге стране, Харис Плакало поставља питање колико је БиХ заиста испунила услове за напредовање према чланству.

Подсјећа да је Европска комисија 2019. године објавила мишљење са 14 кључних приоритета, али да до добијања кандидатског статуса 2022. године, према његовој оцјени, није било значајније имплементације.

„А онда смо дошли у март 2024. и добили смо од 14 приоритета изведено осам тачака и опет ништа нисмо урадили, али смо се провукли и добили статус преговарача. Да подсјетим да је Сјеверној Македонији од статуса кандидата до статуса преговарача требало 15 година. БиХ је то добила за двије године и поново то нисмо знали искористити“, истакао је Плакало.

Два закона и именовање главног преговарача и даље на чекању

У средишту актуелног застоја налазе се Закон о судовима БиХ, Закон о Високом судском и тужилачком савјету БиХ и именовање главног преговарача са Европском унијом.

Иако су ови кораци означени као важни за наставак европских интеграција, политички договор није постигнут.

На чекању су остали и споразуми повезани с Инструментом за реформе и раст, односно Планом раста за Западни Балкан. Због изостанка потребних корака, БиХ није повукла средства из овог европског финансијског пакета, вриједног готово двије милијарде марака према наводима из прилога.

Ставове странака додатно оптерећују различита виђења реформи и њихових посљедица по унутрашње уређење земље.

Из СНСД-а су раније поручивали да нису против европског пута, али да не прихватају политике за које сматрају да угрожавају Републику Српску.

„Ми нисмо примарно против европског пута, али нисмо за политике које девастирају Републику Српску. Видим да они иду за тим да се неки закони поново ставе на дневни ред. Може да разговарамо уколико то буде задовољило наше позиције“, један је од ставова.

„У Европу ћемо ући под нашим условима“ – може ли такав приступ проћи у Бриселу?

Европска комесарка за проширење Марта Кос недавно је поручила да је за Босну и Херцеговину потребан другачији приступ, уз оцјену да досадашња методологија и финансијски подстицаји нису донијели очекиване резултате.

Предраг Којовић сматра да су ставови дијела политичких лидера у БиХ у супротности са захтјевима Европске уније.

„Европа другачије размишља. И мислим да то што Додик и Човић често кажу ми ћемо ући у Европу, али под нашим условима, да се задржи систем етничке демократије, то вам је као да кажете желим освојити Златну лопту, али не бих да играм фудбал“, рекао је Којовић.

Према његовој оцјени, проблем је у томе што политички представници који инсистирају на очувању постојећег система одбијају промјене које Европска унија сматра неопходним.

„Њима је свака промјена садашњег система неприхватљива, а ЕУ захтијева промјену садашњег система“, поручио је Којовић.

Брисел понавља поруку: Вријеме је за конкретна дјела

Европски званичници настављају да позивају домаће политичаре да преузете обавезе претворе у конкретне резултате.

Шеф Делегације Европске уније у БиХ Луиђи Сорека упозорио је да европске интеграције, иако се декларативно представљају као заједнички циљ политичких субјеката у земљи, већ дуже вријеме не биљеже очекивани напредак.

„Моја порука наглашава важност формирања власти на свим разинама како би се што прије покренуо процес европских интеграција који, нажалост, у посљедњих годину дана није био особито успјешан“, рекао је Сорека.

Додао је да је сада тренутак да политичке изјаве и обећања буду преточени у конкретне потезе.

Више од десет година након потписивања изјаве која је представљена као историјски корак, Босна и Херцеговина и даље се суочава с истим проблемом: политички договори најављују се као прекретнице, али њихова примјена изостаје.

Док Европска унија очекује усвајање закона, именовање преговарачког тима и спровођење реформи, домаћи политички лидери настављају преговоре без јасног договора о томе како и када би европски пут требало да буде настављен.

(Н1) Фото: АП