Возачи стали у одбрану колеге: НИје могао зауставити трамвај

Након што је Кантонални суд у Сарајеву потврдио оптужницу Тужилаштва Кантона Сарајево против Аднана Касаповића, возача трамваја који је учествовао у тешкој несрећи 12. фебруара, јавним писмом огласиле су се и његове колеге.

У несрећи је смртно страдао Ердоан Моранкић, док је 17-годишња дјевојка тешко повријеђена.

Према наводима из оптужнице, Касаповић је трамвај возио брзином од 63,7 километара на сат, а током вожње није користио кочницу. Међутим, возачи трамваја у писму које је имао на увид портал Фактор оспоравају поједине закључке вјештака, посебно процјене брзине и начин на који је реконструисано кретање возила.

Тврде да постоји могућност техничког квара познатог међу возачима као „залијепљена вожња“ и сматрају да се одговорност не смије унапријед приписивати само возачу, прије него што се детаљно размотре све околности несреће.

Возачи оспоравају процијењене брзине трамваја

У писму се посебно проблематизују наводи о брзинама од 57,2, 62,3 и 63,7 километара на сат, за које сматрају да захтијевају додатну провјеру.

Возачи указују на могућност да су вјештаци брзину процјењивали на основу видеоснимака, што, према њиховом мишљењу, отвара питање поузданости коришћених параметара.

„Свако одступање у временским интервалима, броју слика у секунди или положају возила може значајно утицати на коначан резултат“, наводе у писму.

Посебно им је спорна реконструкција према којој је трамвај на раскрсници Пута живота и Халида Кајтаза ишао око 10 километара на сат, да би на раскрсници Змаја од Босне наводно достигао 57,2 километра на сат, у кривини 62,3, а у тренутку искакања из шина чак 63,7 километара на сат.

Сматрају да такве брзине нису уобичајене за наведену дионицу, посебно имајући у виду да је у несрећи учествовао трамвај типа ЧКД К2.

„Ни нови Стадлерови трамваји не возе се у таквим условима и на таквим дионицама наведеним брзинама, а камоли ЧКД К2“, наводе возачи, доводећи у питање реалност приказане реконструкције.

„Како је брзина расла на узбрдици ако возач није давао команду за вожњу?“

Једно од кључних питања које возачи постављају односи се на кретање трамваја након проласка семафора, гдје је, према наводима вјештака, брзина износила 57,2 километра на сат.

Истичу да се од тог мјеста према стајалишту Музеј пруга пружа уз благи успон, због чега сматрају да би отпори кретању и сила гравитације требало да утичу на успоравање возила уколико возач више није давао команду за вожњу.

„Ако је возач скинуо ногу с папучице вожње, отпори кретању и сила гравитације на успону морали би утицати на успоравање трамваја, што се, према тврдњи вјештака, није десило“, наводе.

Постављају и питање да ли је возач истовремено могао наставити да убрзаваи трамвај и упозорава људе да се склоне.

„Хоће ли то неко рећи да је возач све вријеме држао папучицу од вожње, а махао рукама да људи бјеже, да он не може зауставити трамвај. Има ли логике? Управо то отвара озбиљну сумњу да је вожња остала активна упркос престанку давања команде за исту“, истичу у писму.

Тврде да се не смије занемарити могућност „залијепљене вожње“

Возачи посебно указују на могућност техничког квара који називају „залијепљена вожња“, када систем вожње, како тврде, може остати активан и након што возач престане да даје команду.

Према њиховом објашњењу, у изненадним и опасним ситуацијама возачи реагују рефлексно, ослањајући се на искуство и стечену мишићну меморију.

„Возач са вишедеценијским искуством природно реагује скидањем ноге с команде вожње и активирањем кочења. Тешко, то јест незамисливо је прихватити претпоставку да је свјесно наставио убрзавати возило, а махати да се људи склоне“, наводе.

Додају да би, уколико је дошло до техничког квара, систем могао остати под напоном, због чега би мотори наставили да развијају вучну силу без обзира на поступке возача.

Тврде и да су се слични проблеми раније дешавали другим возачима, укључујући кварове које називају „залијепљена вожња“ и „фула кочница“.

Ипак, ове тврдње представљају став и искуства возача, а постојање конкретног квара на трамвају који је учествовао у несрећи мора бити утврђено техничким вјештачењем и другим доказима.

„Не желимо да се сва одговорност свали на возача“

У писму колеге Аднана Касаповића поручују да не прихватају закључке према којима би возач унапријед био означен као једини одговоран за трагедију.

Истичу да сматрају како сви докази, укључујући техничке околности и исказе свједока, морају бити детаљно размотрени током судског поступка.

„Возач заслужује правично суђење и објективно разматрање свих доказа, јер нико нема право да унапријед доноси коначан суд, а он по тренутној оптужници испаде једини кривац. Сматрамо да није крив“, наводе у писму.

Додају да су спремни да користе сва расположива правна средства како би се, према њиховом ставу, утврдиле све околности несреће.

На крају су изразили саучешће породици страдалог Ердоана Моранкића и саосјећање са свим повријеђенима.

„Ми који свакодневно управљамо трамвајима свјесни смо огромне одговорности и чињенице да је на том мјесту могао бити било ко од наших најближих и да нико од нас не би могао промијенити било шта, као што ни Аднан није могао. Управо зато тражимо истину, како се оваква трагедија никада не би поновила“, поручили су.

Закључују да одбрана њиховог колеге, како наводе, не представља напад на истину, већ захтјев да се она утврди на основу доказа и свједочења.

Поступак против Аднана Касаповића тек треба да пружи одговоре на питања о узроцима несреће, брзини кретања трамваја, његовом техничком стању и поступцима возача. Потврђивање оптужнице значи да ће се о наводима Тужилаштва одлучивати пред судом, а не да је кривица оптуженог већ утврђена.

(Фактор) Фото: Аваз