Православна Нова година: Славље, традиција и обичаји

Вечерас се дочекује Нова година по јулијанском календару, или што би се код нас рекло српска или православна Нова година. Иако многима служи само као још један повод за празновање и прославе, она ипак има далекосежнију историју и дубље значење од пуког "обележавања".

Република Српска 13.01.2022 | 22:26

Прослава Православне Нове године је почела као терање ината Срба после Првог светког рата, а постоје и одређена веровања.

Српска Нова година, како је најчешће зовемо и својатамо, масовније је почела да се прославља након Првог светског рата и то као својеврстан бунт свим неправославним сустанарима у некадашној Краљевини СХС. Наиме, 1919. године су се у Хрватској богати трговци побунили да православни празници ометају њихов рад, те тражили да се сви празници устале истог дана и по могућству викендом како посао не би трпео. А нема већих инаџија од Срба када им се дотакне нешто свето, па је на листу светковина које ће се поштовати додата још једна Нова година - наша српска, православна.

Када је комунистичка клима преовладала над старом Југославијом, постојали су покушаји тадашњих власти да угуше овај празник и затру корење православља, желећи да људи буду превасходно Југословени, али су само изазвали контраефекат. Иако су прославе биле забрањене, људима радно време продужено, а кафанама скраћено до 10 увече тог дана, прославе су настављале да се одвијају у кућама људи.

Тако је остало и до данашњих дана, с тим да је смисао добио потпуно другачије обрисе јер је српска Нова година постала само још један повод за славље, а све по инерцији у првој половини месеца пуног празника.

Прослава српске Нове године била је некада заступљенија у градским срединама јер се на селима већи акценат стављао на прославу Божића. Тек у последњим годинама 20. века она се прославља масовније. Од тада се организују дочеци по градским трговима, клубовима и ресторанима.

Прву прославу нове године организовала је "Касина", а већ следећих година могла се славити у великом броју кафана, биоскопа, ресторана, хотела...

Иако није званична Нова година, радо се празнује у балканским земљама попут Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, православним деловима Хрватске, али и у источним земљама Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији. Занимљиво је да традиција прославе Нове године по Јулијанском календару постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, у неким деловима Шкотске, па чак и међу православним заједницама у Јапану.

Обичаји који се поштују на овај празник

Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницама Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.

Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу "Василицу". Црква испраћа стару и дочекује нову годину неуобичајеним слављима, на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.

Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред василица месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.

Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.

Блиц