БиХ привреда на кољенима: Драстичан пад БДП-а

Ескалација пандемије вируса корона у првој половини прошле године веома се негативно одразила на привредна кретања, што је довело до драстичног пада бруто домаћег производа /БДП/ у БиХ, наведено је у Информацији коју би у уторак, 9. фебруара, требало да разматра Заједничка комисије за економске реформе и развој парламента БиХ.

Босна и Херцеговина 07.02.2021 | 15:00

Прелиминарни подаци Агенције за статистику БиХ указују на то да је БиХ у првој половини прошле године забиљежила пад БДП-а од 3,7 одсто у односу на исти период претходне године, наведено је у овој Информацији о кретању макроекономских показатеља за јануар-октобар 2020. године, коју је припремила Дирекција за економско планирање /ДЕП/.

Овакав пад БДП-а био је посљедица истовременог пада како домаће тако и извозне тражње што је узроковано ескалацијом глобалне пандемије вируса корона.

Прелиминарни подаци Евростата указују да је пад БДП-а у другом кварталу прошле године на нивоу ЕУ износио око 14 одсто у односу на исти квартал претходне године.

Посматрано по земљама, регистроване стопе пада БДП-а у поменутом периоду износиле су у Италији 17,7 одсто, Хрватској 15,1 одсто, Аустрији 12,9 одсто, Словенији 12,9 одсто и Њамачкој 11,3 одсто.

Прелиминами подаци БХАС-а /статистика националних рачуна/ за други квартал 2020. године указују на то да су се ова дешавања у главним трговинским партнерима и увођење "локдауна" изразито негативно одразила и на привредна кретања у БиХ.

Према тренутно расположивим подацима БХАС-а, БиХ је у другом кварталу прошле године забиљежила пад БДП-а од 9,3 одсто у односу на исти период претходне године, док је пад на нивоу првог полугодишта износио 3,7 одсто, наводи се у Информацији.

"Ако се има у виду да је БиХ у спољнотрговинском смислу готово у потпуности оријентисана ка тржиштима земаља ЕУ и региона, не изненађује чињеница да је овај сегмент привреде најжешће погођен кризом коју је изазвала пандемија вируса корона", наводи се у Информацији.

Према подацима БХАС-а, БиХ је у првом полугодишту прошле године забиљежила пад укупног извоза /робе и услуге/ од око 17,5 одсто у реалном смислу у односу на исти период претходне године, док је пад увоза износио 17 одсто.

Пад физичког обима индустријске производње, смањење запослености и плата, смањен прилив дознака грађана из иностранства, слабија кредитна активност и пад промета у малопродаји указују на слабљење расположивог дохотка грађана у БиХ, наведено је у Информацији ДЕП-а.

Истовремено, у првој половини прошле године усљед ослабљеног расположивог дохотка грађана и мањој склоности за потрошњом дошло је до пада приватне /домаћинства/ потрошње од четири одсто у реалном смислу.

С друге стране, новонастале околности усљед пандемије вируса корона захтијевале су појачан ангажман институција у БиХ кроз повећање издатака за заштиту јавног здравства и санирање економских посљедица кризе што је довело до повећања јавне потрошње од око 0,5 одсто.

У ДЕП-у сматрају да ово повећање није ни изблиза довољно да би се искомпензирали губици настали у оквиру приватне потрошње, тако да је пад финалне потрошње у БиХ у првом полугодишту 2020. године износио 3,1 одсто, што је практично значило и пад БДП-а, с обзиром да финална потрошња има заступљеност са око 90 одсто у структури БДП-а.

Према Информацији, инвестиције у структури БДП-а имају нешто нижи ниво заступљености од око 18 одсто, што је прилично скромно за земљу која тежи вишем стадијуму економског развоја каква је БиХ.

Констатовано је да су новонастале околности усљед избијања глобалне пандемије вируса корона које карактерише неизвјесност тржишта, пеимистична очекивања и лимитирани извори финансирања резултовале смањењем бруто инвестиција од око 14 одсто у односу на исти период претходне године.

У недостатку података из националних рачуна а на бази краткорочних статистичких података за БиХ врло је тешко процијенити кретање БДП-а у трећем кварталу прошле године.

Међутим, подаци Евростата указују да је у земљама ЕУ током трећег квартала дошло до, условно речено, благе стабилизације економских прилика, односно пад привредне активности је био блажи у поређењу са претходним кварталом, јер је након двоцифрених стопа пада БДП-а у другом кварталу, у трећем кварталу прошле године, у односу на исти период претходне године на нивоу ЕУ, регистрован пад БДП-а од 4,3 одсто.

Ако се имају у виду ова кретања у главним трговинским партнерима и караткорочни статистички показатељи, може се процијенити да су слични трендови забиљежени и у БиХ, јер према тренутно расположивим подацима чини се да су негативни трендови из прве половине године углавном настављени и у трећем кварталу, као и у октобру, али у нешто блажем облику, наводи се у Информацији.

Наведено је да је физички обим индустријске производње за период јануар-октобар прошле године смањен за 7,5 одсто, док је пад производње у оквиру прерађивачке индустрије износио 9,5 одсто. 

(Срна)