ЕРС не одустаје од милионског посла са Шкрбићевим зетом

„Електропривреда РС“ (ЕРС) и фирма „Дwелт“ успјели су на суду да оборе рјешење Канцеларије за разматрање жалби БиХ, којим је поништен уговор „тежак“ 12,3 милиона КМ између ове двије фирме.

Република Српска 26.01.2021 | 20:11

ЕРС већ годину дана покушава да преговарачким поступком без објаве обавјештења, који је уједно и најмање транспарентан, фирми Стефана Крнете, зета бившег министра здравља и социјалне заштите Ранка Шкрбића, додијели уносан посао за набавку софтверске платформе.

Како је ЦАПИТАЛ раније писао, ЕРС и компанија “Дwелт” су на све начине покушавали реализовати договорени софтвер вриједан 12,3 милиона марака, а након одлуке Суда БиХ, тај договор је све извјеснији.

Наиме, ЕРС је са “Дwелтом” почетком прошле године закључила уговор према којем је требало да креира софтверску платформу за обрачун струје за 500.000 потрошача.

Под изговором хитности, вођен је преговарачки поступак без објаве обавјештења, а дијељењу државних милиона под сумњивим околностима се успротивио “Ланацо” који је пред Канцеларијом за разматрање жалби успио да поништи поступак.

Међутим, занимљиво је да је “Ланацо” након тога донио несвакидашњу одлуку да одустане од жалбе и препусти посао Шкрбићевом зету.

Канцеларија за разматрање жалби то, ипак, није прихватила те је оставила на снази своје рјешење којим је утврдила да је ЕРС незаконито додијелила посао „Дwелту“.

Међутим, то рјешење Канцеларије сада је поништио Суд БиХ и вратио им предмет на поновно поступање.

Суд је у образложењу пресуде навео да је Канцеларија поништила поступак додјеле уговора између ЕРС и „Дwелта“ без позивања на одредбу закона и не дајући јасне и ваљане разлоге за овакву одлуку.

„Спорна је за овај суд, како одлука о поништењу уговора, тако и одлука о поништењу тендерске документације. Наиме, у односу на ове одлуке тужена није дала никакве разлоге, нити из списа произилази да је у било којој фази поступка, када је већ уговор на правној снази, могуће поништити уговор с обзиром на то да су међусобни односи уговорних страна уређени у складу са Законом о облигационим односима те да су закључењем уговора уговорне стране сагласиле међусобна права и обавезе“, наводи се у образложењу пресуде.

(Цапитал)