Лоша прогноза ММФ-а: Економија слаби за 6,5 одсто

Економија БиХ у овој години требало би да ослаби за 6,5%, што је нова прогноза Међународног монетарног фонда. То је лошије од процјена које су објављене ранијих мјесеци.

Босна и Херцеговина 16.10.2020 | 19:25

Стручњаци кажу да је разлог томе стање у Европи и свијету, али и у чињеници да оба ентитета нису адекватно реаговала када су у питању мјере за опоравак привреде, здравства и економије.

Међународни монетарни фонд у свом најновијем извјештају процјењује да ће пад БДП-а БиХ износити 6,5%, што је више за 1,5% у односу на раније прогнозе. У априлу, током почетка епидемије вируса корона, процјене ММФ-а биле су да ће пад БДП-а износити 5%. Нови економски пад потпуно је очекиван, кажу стручњаци. 

„Разлог томе је наравно у тешком опоравку привреде и привредних активности, јер је БиХ јако повезана са свијетом, са Европом, и много поруџбина долази из Европе. И то пошто је у Европи такође пандемија и пад привредне активности се значајно осјећа у нашим кожарским, текстилним, металском сектору, дрвном и тако даље“, каже економиста Зоран Павловић.

И послодавци се слажу да све зависи од ситуације у иностранству. Међутим, не мисле да је стање толико лоше, јер је ипак ситуација у БиХ побољшана у другом кварталу ове године.

„Информације са терена кажу да одређени сектори сада имају неко смањење у производњи, типа обућара, док са друге стране имамо дрвну индустрију, која добрим дијелом ради у пуном капацитету. Имамо информације од ових који раде за аутомобилску индустрији да су њима потпуно вратиле наруџбе, и да планирају да немају губитке до краја године. Према томе, свако предузеће, свака бранша дефинитивно зависи од ситуације у Европи“, истиче предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић.

Док ММФ у свом извјештају упозорава да владе морају бити флексибилне по питању приоритета у корона - кризи, економисти кажу да су Владе РС и ФБиХ до сада радиле супротно. Током доношења мјера нису адекватно анализирале могуће посљедице по привреду и економију. Упозоравају да ће наставак таквог рада, довести до још већег економског краха.

„Владе ентитета не раде готово ништа да помогну привреди. Ми немамо ни економски кризни штаб, или привредни кризни штаб који би одговорио на приједлоге, сугестије и захтјеве кризног штаба за пандемију, јер донијети одлуке на једном нивоу, а не видјети посљедице на привреду је врло ризично и по дефиницији има врло високу цијену, макар можда то није било потребно ни урадити.“, наглашава економиста Зоран Павловић.

Оно што БиХ чека када је у питању сарадња са ММФ-ом јесу преговори око новог кредитног задужења.

То се очекује до краја овог мјесеца. Оно што се у овом тренутку не зна, јесу детаљи тих преговора. Спекулише се да ће БиХ од ММФ-а тражити проширење кредитног аранжмана.

Овај аранжман нуди већи износ траженог кредита, с већим роком отплате, али такође није познато о коликом износу је ријеч.

Последњи аранжман с ММФ-ом БиХ, односно ентитети као крајњи корисници средстава, потписали су 9. септембра 2016. године. БиХ је тада одобрено 543,5 милиона евра.

Због неиспуњавања преузетих реформи, никада нису повучена сва одобрена средства, због чега је аранжман с ММФ-ом прекинут у јуну месецу 2018. године.

БН ТВ