Бићу слуга свом народу, а не господар прстенова!

Драшко Станивуковић, посланик у Народној скупштини РС и кандидат за градоначелника Бањалуке, за Буку говори о борби против Игора Радојичића, плановима за будућност, односу према прошлости, али и разлозима због којих је одлучио да живот посвети политици.

Република Српска 17.09.2020 | 12:17

Кампања у Бањалуци и РС већ је почела. Ви сте одавно и на терену, на мрежама, у медијима... Мислите ли да ћете до 15. новембра, када су избори, имати довољно снаге да се супротставите јакој СНСД политичкој машинерији и изборите до краја за оно што сте започели?

Дубоко вјерујем и у мени и људима око мене је уткана вјера и оптимизам и због тога је свеприсутан један свакодневни и даноноћни рад. И то не само у овој, већ и у прошлој години. Ако се присјетимо више окупљања која су била на Тргу, од којих је свако значило неку борбу... Да се ријеши случај пиралена, да не поскупи струја, борбу за демократију и људска права и за оно што су људи у Бањалуци током 20 година владавине ових људи изгубили.

Дакле, дубока вјера и оптимизам који јесте подупријет и подржан од стране тога да је један режим од 30 година пао демократијом или у преводу људима који су изашли са осмијехом на лицима и у што већем броју. И то је порука грађанима Бањалуке да изађу у што већем броју, јер ће бити кључ у излазности. Већа излазност значиће већу демократију, а то ће значити промјене које се могу, требају и које ће се десити након 15. новембра...

Говорите о излазности, али шта је то што Драшко нуди у односу на свог противкандидата, садашњег градоначелника Игора Радојичића? И шта је то што би можда натјерало оне грађане који чак и не желе да гласају за другог кандидата, али не виде опцију ни у Вама, да изађу на изборе и дају подршку промјенама?  

Заиста сам спреман да будем слуга народу, а не господар прстенова, како он себе назива. Људи знају да ја не морам никог слушати, ни Додика, ни иког другог, осим себе. То је суштинска разлика! Моју политику и политички пут и рад нико не финансира. Нити један тајкун, нити грађевинска мафија, нити фармацеутска компанија. И не морам ником да служим до грађанима који ће ме изабрати. У фокус политике стављамо човјека, а не бетон и кружни ток. Живо биће које је симбол овог друштва.

Људи знају да је наша борба непоколебљива и да по цијену наших живота станемо на црту свим негативним појавама. А те негативне појаве су одржале овај систем деценијама. То су корупција, криминал, непотизам, разни интереси, од грађевинских, фармацеутских, ИТ сектора... Ми смо спремни да направимо потпуну једнакост за сваког човјека. Тај пут смо јасно уткали и приказали кроз Скупштину РС и на том путу смо спремни да радимо у Бањалуци.

Оно што сматрамо да је приоритет је економски раст и привредни, нова радна мјеста. Из те додатне вриједности која ће се створити, на тај начин треба да се финансирају други инфраструктурни пројекти. Данас имамо једну ситуацију да се постојећи буџет троши да се нешто уради, а није створена додатна вриједност. То је као да вама родитељ да 150 марака, а ви дођете кући срећни и кажете да сте купили киндер буено од 150 КМ. Е, тај киндер буено је кружни ток.

Циљ градоначелника каквим ја себе видим јесте створити додатну вриједност. То је једини смисао. Вјерујем да нашом побједом Бањалука може продисати...

Да ли људи разумију то што Ви говорите, односно да ли успијевате то да пренесете на добар начин. Постоји много оних који Вам спочитавају да сте у тим својим наступима неискрени, да глумите, да је сваки Ваш корак унапријед припремљен...

Добро је да људи виде да моју странку и мене прати један организован рад, чим остављам такав утисак. Не би било добро да дјелујемо неорганизовано и неприпремљено. А о искрености могу говорити из простог разлога јер мојом побједом у Бањалуци мени неће бити боље, мени је већ добро.

Може бити боље само људима. Ја немам никакав лични интерес. Кажу људи да ли ћу се промијенити. Па ја сам већ довољно препознатљив и моја породица је финансијски обезбјеђена да ми не треба ништа. Али ја сам одолио тим изазовима, финансијским средствима и популарности и мени градоначелничка позиција не може дати ништа осим додатне мотивације да докажемо да овдје можемо боље, да хоћемо боље и да смо спремни непоколебљиво и са пуним увјерењем да урадимо ове ствари. И вјерујем да људи то разумију.

Порука је јасна и, у суштини, вјерујем да сваки човјек у овом граду осјети тјескобу. Желим да поручим да ће сви наши критичари сутра бити слободни људи, који ће остати да раде на својим мјестима ако су квалитетни радници.

Данас то није ситуација. Ако не подржавате ову власт, нећете имати посао, нећете добити ни пут, ни канализацију, ни елементарне услове за живот и те поруке од њих свакодевно чујемо. Ми се заиста боримо за потпуно други систем.

На почетку разговора поменули сте да је у сусједној земљи пала власт након 30 година и да очекујете исто и овдје. Али, некако се овдје не примијети организованост опозиције каква је била у Црној Гори.

Данас због епидемиолошке ситуације је немогуће да се организујуе било шта веће. И на тај начин грађани не могу да изразе оно што осјећају. Али као неко ко је сваки дан на терену, имам дневно по 7 до 8 окупљања са по 50 људи које сретнем и разговарам, морам рећи да то постоји.

Морамо бити искрени и рећи да је прије двије године опозиција, људи који отворено говоре да овдје може другачије и боље, имала 10.000 гласова више него власт. Постоји, наравно, и послије те двије године неки нови рад који смо показали и ја и моје колеге, посланица у НСРС Јелена Тривић. Вјерујем да смо тај постојећи број критичних људи које смо имали у Бањалуци задржали, и даље та маса која је спремна да на референдумском питању у Бањалуци 15. Новембра - да ли сте за промјене или хоћете да наставите истим путем, да будете вазали једне диктаторске политике, могу да бирају између два имена.

Ту смо ја и неко ко мора да служи режиму, да служи Лукачу, да забрани окупљања, мора да склони срце... Ми смо спремни да се томе супротставимо. И немојте да се плашите. Промјене ће бити лијепе и угодне сваком човјеку, а окусили смо да Бањалука може да направи промјену прије двије године и треба само да направимо репризу.

Али ти избори о којима говорите и резултат тих избора су некако настали на таласу протеста због убиства Давида Драгичевића и Покрета правда за Давида. Какви су сад Ваши односи са овим покретом и Покретом правде који ће учествовати на локалним изборима?

Ја вјерујем да је човјек који је био незадовољан прије двије године због нерасвијетљеног убиства и дан данас незадовољан човјек. Није се ријешило то убиство. Послије тог убиства десило се још једно велико убиство великог предузетника Славише Крунића. И то се није ријешило. Десило се још много немилих догађаја и то незадовољство се могло само продубити.

Ово није питање да ли ће Драшко побиједити, већ да ли ћемо ми опстати у овом граду. Што се тиче односа са Покретом правде, ми смо имали више састанака и наши односи сус добри и политички коректни. Ми смо успоставили техничку сарадњу да на дан избора изведемо што више гласача и да сачувамо изборни резултат.

У том правцу ће сви политички субјекти који представљају незадовољне грађане бити потпуно јединствени. Колико смо снажни политички говори податак да је по први пут само један кандидат опозиције и да имамо референдумско питање. Успјели смо да зауставимо власт да подвали још једног кандидата из наших редова.

Поменули сте и Јелену Тривић која је носилац листе ПДП у Бањалуци. Многи су говорили да сте у лошим односима због тога што је и она претендовала на мјесто кандидата за градоначелника. 

Ја сам Јеленин први сарадник. Пред нама су велики изазови и не само да сам њен први сарадник, трудим се да будем њен велики пријатељ. И свој политички пут не видим без једне такве квалитетне особе. За грађане Бањалуке није питање да ли је она кандидат или ја, то је потпуно исто. Збирно, ми смо један снажан тим. То ми зовемо једном побједничком екипом и добитничком комбинацијом. Све друго је медијска спекулација.

Када говоримо о Јелени, примијетно је да су њени ставови крајње десни. Ту су ставови о четничком покрету, који су утицали на ставове грађана који су у недостатку неке грађанске опције гласали или планирали да гласају за ПДП. Како ви гледате на таква размишљања Ваше колегинице, али и могућност губитка дијела гласача због тога?

По мени је то јасна ситуација. Свако од нас воли своју земљу, воли свој народ и воли различите дијелове наше историје на својеврстан начин. Али, ниједан гласач и ниједан грађанин РС, био то Србин или неко други, не треба да сумња у капацитете и величину Јелене Тривић и свих нас да водимо једну патриотску политику и да у таквој политици има мјеста за сваког другог човјека.

И сматрам да различити погледи на историју не треба никог да вријеђају. Јер смо ми отворени за различите погледе других народа на исте историјске догађаје. И то је реалност државе у којој живимо и мислим да је морамо прихватити и причати о будућности. А ако неко о њој прича, то смо Јелена и ја. 

Али какво је Ваше мишљење о томе, о четничком покрету? Јелена Тривић је отворено рекла шта мисли.

То је дио наше историје према којем сваки наш човјек цијени сваки тај дио и поштује све жртве. Они људи који су бранили један дио свог народа су неким другим људима, бранећи своје, можда јесу нанијели штету. Ја се лично трудим да се кроз своју политику осврнем само на оно што је у будућности. У многе те теме сам просто оваквим медијским инсистирањем и питањима доведен. Сматрам да су погледи на историју питања за историчаре. А неки наши ставови и погледи некад могу бити само наши лични.

Занимљиво је да Ви избјегавате директно одговор на ово питање и изгледа да у Бањалуци скоро свако ко се кандидује за неку вишу функцију избјегава одговор на овакво питање. Да ли због страха да ће изгубити дио гласача или шта?

Ма нема страха, мој фокус је будућност Бањалуке. Прошлост ја читам, волим историју свог народа и других народа, али сматрам да ме људи бирају због садашњости и будућности и мислим да питања из прошлости могу бити погрешно протумачена. Ви сте видјели да ја нисам потенцирао било које питање из прошлости, већ инсистирам на будућности.

Мислим да морамо да инсистирамо на 21. вијеку, а не да ме враћате на 20. вијек,  гдје ову земју воде политичари из прошлости. И ако наставимо да причамо о томе, доћи ћемо до различитих ставова и потпуно је природно да ја гледам више неке ствари за свој народ и то је мој осјећај. Да ли је он субјективан... Али, немојте ми одузимати право да је умјесто прошлости говорим о будућности.

Али Ви сте управо говорили као залог будућности о споменику борцима из прошлости. Па су вас напали да хоћете у Бањалуци да подижете споменик српским, хрватским и бошњачким војницима који су ратовали на зараћеним странама.

Ми смо једна од ријетких земаља гдје идеја о миру изазива немир и то се већ показало. Парк мира се баштини још из периода пријашњих градоначелника. Идеја мира је ванвременска. То је 5855. пројекат по важности у свим стварима које треба да урадимо, а стављен је на пиједестал. То је доказ како власти окрећу причу у погрешном правцу.

Мој одговор је јасан да они таквом једном темом и извртањем одређених ставри избјегавају тему што 25 година по окончању рата у највећем граду РС није изграђено централно спомен обиљежје људима страдалим у рату. Сама та идеја је идеја мира, да било које стране, не само у БиХ, већ и у свијету, које су биле у рату су извукле поруке да то ником није добро донијело и да је мир најбоља могућа ствар и једини гарант напретка.

Кроз одређену статуу која је протумачена на тај начин могу да се виде три човјека која симболизују три генерације које су ишле да се боре за правду и истину, три човјека који су у три различите епохе ишли у борбу, па и да се виде и други народи који су ималу турбулентну прошлост и да виде да је мир нешто чему тежимо, поготово грађани Балкана. Цијела идеја је племенита.

Вратио бих се на причу о изборима. Какву кампању очекујете ако два мјесеца прије одржавања избора имамо већ многобројне активности на улицама, у медијима, на мрежама...

Са наше стране, фер, коректна и људска. Окренута ка будућности и јасним порукама о плану и визији и развоју Бањалуке кроз економију, раст и нова радна мјеста. Кроз уштеде које планирамо направити. Кроз нулту толеранцију на непотизам, корупцију и криминал. Све уштеде које направимо пресумјерићемо грађанима. Изградња болнице коју би град Бањалука требао добити пријеко је потребна. Изградња важних објеката и привлачење наших људи из дијаспоре.  

Ми ћемо да оснујемо и канцеларију за дијаспору. Направићемо шири спектар пословних и индустријских зона. Један од првих мојих корака ће бити састанак са сваким малим, средњим и великим предузетником са подручја Бањалуке, уз питање да свако од њих наведе по пет ствари које град треба да уради да би дошли са 20 на 25, 30 радника. На тај начин ће се створити један нови буџет. Ја сам спреман да као градоначелник ни једну марку од свог посла не узмем, што ће бити симбол политике коју ћемо водити.

Просјечна плата функционера, начелницима, предсједнику скупштине неће моћи бити као сада - 3,5 просјечне плате у јавном сектору. Него, двије просјечне плате у приватном сектору ће бити плата функционера. Онда ће функционер имати мотив да се бори за већу плату у реалној економији и приватном сектору. Инсистираћемо на конкурсима, које ће морати проћи сви начелници, и направићемо градску управу која ће бити стручна, компетентна и експертска. 

Све ово супер звучи, али добар дио грађана, када Ви причате о томе, посебно о економији, воде се оним што често истичу Ваши политички противници, да сте млади, неискусни, нисте завршили факултет...

Још већи број људи од оних данас је био сумњичав прије двије године - да ли овај млади човјек може да буде народни посланик. Подршком грађана постао сам посланик, и данашњи политички капацитет који имам говори да сам оправдао повјерење грађана. Дакле, они који су сумњали су погријешили, па ја позивам оне који још сумњају да опет не погријеше. Јер, некад је неке грешке мало теже исправити, поготово ове референдумске.

Или сте за то да будемо друштво затворено или за слободу. Ми хоћемо да изградимо друштво у којем није битно какву чланску карту имате. Многе земље водили су људи који су се посветили свом народу, а због те посвећености су запоставили друге ствари. Бити градоначелник значи бити менаџер, а бити менаџер је вјештина која се нигдје не учи, већ се стиче кроз рад и искуство. Успио сам кроз ПДП, који водим двије године, да направим организацију која је нарасла са 7 одсто на 30 одсто, што довољно говори да радимо добар посао.

Људи мојих година су освајали свијет, континенте и радили највеће реформе. Према томе, 27 година је довољно да и даље вјерујете у добро, а будете довољно озбиљни да око себе окупите људе који су спремни да у различитим областима ураде много позитивног. Непоколебљив сам и истрајан и имамо један јасан тим људи. 

Много сте оптимистични, али шта ако изгубите? 

Боље питање је шта кад побиједим, али и порази на било ком нивоу су путеви ка побједи и промјенама и ко год ме познаје и мој ментални склоп зна да је ово један виши циљ и мој идеал, да се овдје може живјети боље. Од својих снова и идеала и једне идеје се не одустаје.

За то се ради и живи и, док год живим, постојим и размишљам, борићу се за ове идеје. Ово је само почетак, не мог политичког пута, већ почетак промјена које желим да донесем мом народу. И када дође нечему крај, можда крај овој кампањи, изборном циклусу, креће нови почетак. 

За крај, морам вас питати оно што многи често говоре, пошто сједимо у вашој кући која је појам неког луксуза и гламура, а какву је већина грађана могла видјети само на ТВ-у, и сви знају да сте веома доброг имовинског стања, зашто вам све ово треба? 

Када се борило за ову земљу, моја породица је била имућна и тада је било популарно платити да се не оде на најтежа ратишта. Мој стриц, чије име носим, је из исте ове породице отишао на такво ратиште и страдао.

Данас, у неком модерном времену и мирним условима, ја сам и даље на првој линији борбе и само себе ту видим и због имена које носим и због крви која тече мојим венама. Ја себе видим само да на овај начин радим и постојим и то је мој виши циљ. Ја не желим да само мени буде добро и за мене постоје двије идеје и два смисла живота.

Једна је да створите боље услове својој ужој породици, а друга је да то исто омогућим широј породици, а то су моји суграђани, сународници. Ово прво сам добио рођењем и имам све вријеме да се слободно борим за ово друго и своје идеале. И да ово не радим, ја не бих био то што јесам.

(БУКА)