Шта пишу њемачки медији о изборима у Црној Гори?

Избори у Црној Гори су у току. Прве релевантне прогнозе се очекују после затварања изборних локала у 20 часова. Немачки медији прате ове изборе, и ево неких процена ситуације у тој земљи.

Регион 30.08.2020 | 19:29

Немачка новинска агенција дпа: „У Црној Гори су у недељу ујутру почели избори: око 540.000 грађана је позвано да гласа за 81 посланика парламента који има само један дом. Бирачка места су отворена од 7 до 20 часова.

По последњим анкетама пред изборе, ДПС, Ђукановиц́ева социјалистичка владајуц́а странка била је у вођству са 35 одсто гласова.

Опозиција на изборима наступа у три различита савеза чије се позиције веома разликују. Слажу се само око тога што су против Ђукановиц́а, коме пребацују корупцију, умешаност у организовани криминал и ауторитарне тенденције.

Становништво је подељено по многим кључним питањима као што су државност и однос према Западу.

Ђукановиц́ је подигао тензију у земљи крајем прошле године, доношењем закона којим је цркви која је под контролом Београда запретио одузимањем имовине. Закон је изазвао масовне протесте који су се стишали тек на пролеће, због пандемије короне.

Посматрачи такође указују на неправилности на изборима као што су манипулисани бирачки спискови", пише дпа у кратком извештају који поводом избора у Црној Гори преноси већина немачких медија.

Агенција АФПД: „Иако ц́е Ђукановиц́ева ДПС вероватно поново бити најјача снага у парламенту, према речима стручњака, могла би први пут да пропусти апсолутну вец́ину. То би у формирању већине могло да донесе важну улогу мањим странкама које су се усредсредиле на економска питања и корупцију.

Црна Гора је један од најперспективнијих кандидата на Балкану за пријем у ЕУ. У Бриселу, међутим, и даље постоје резерве у погледу ограничене слободе штампе и високог нивоа организованог криминала у земљи." 

Медојевић: Шансе су овога пута прилично добре

Немачки јавни сервис АРД: „Ми смо једина посткомунистичка земља која никада није променила власт. Таква је ситуација у Црној Гори“, каже Небојша Медојевиц́, дугогодишњи опозициони политичар најјаче групације "За будуц́ност Црне Горе". Са његове тачке гледишта, шансе су овог пута прилично добре да се окончају три деценије доминације социјалиста под партијским и државним лидером Милом Ђукановиц́ем.

Медојевиц́ је за АРД студио у Бечу навео више разлога за то: корупција и како каже, Ђукановиц́еве везе са организованим криминалом, не могу се више прикрити ни репресивним мерама. Економија више од 30 одсто зависи од туризма, а велики број инфекција короном довео је до готово потпуног заустављања овог извора прихода. И на крају: крајем прошле године, Ђукановиц́ је окренуо велику вец́ину становништва против себе законом којим је православна црква морала да докаже да своју имовину у Црној Гори поседује од пре 1920. 

„Погрешио је што је поставио питање идентитета и покушао да уништи и национализује православну цркву“, каже Медојевић за АРД и додаје: „Овим је мотивисао младе и православне грађане да гласају. 80 посто становништва Црне Горе припада православној вери. Такође знамо да је 60 до 65 посто грађана против Ђукановиц́а и наш задатак је да их покренемо да гласају.“

Ђукановић: Знам ту верзију истине

Прошле недеље, испред велике Цркве Васкрсења Христовог у главном граду Подгорици, бројни верници су искористили прилику - као и претходних недеља и месеци - да изразе свој бес на председника. „Мило, лопове, Мило, лопове. Црна Гора се дигла, светиња се мора бранити", скандирали су верници.

Председник је итекако свестан интензитета протеста против њега. У интервјуу за АРД, 59-годишњи Мило Ђукановиц́ се томе трезвено успротивио: 

„Позната ми је та верзија истине у Црној Гори. Имали смо веома буран процес када је усвојен закон о верским слободама." Том приликом се поново показала поларизација друштва. „Појавили су се многи грађани који раде у државној служби: лекари, професори, запослени у државној управи и војсци који су, према њиховом слободном мишљењу, подржали став Цркве“.

Ђукановиц́ одбацује критику опозиционих партија: они лоше говоре о ситуацији у Црној Гори а притом не нуде алтернативу. Његова „Демократска партија споцијалиста“, којом председава 23 године, вероварно може да се ослони на своје присталице. У Будви, током једног од последњих појављивања пред изборе, медији су опшрино и повално писали о Ђукановиц́у преносећи његове речи: „Ти си наша прва љубав. Црна Горо, волимо те!“, пише на крају АРД. 

Политички акробата од два метра, непријатно меког стиска руке

МДР Мителдојчерундфунк, чланица јавног сервис у оквиру АРД, која покрива три источне савезне покрајине Тирингију, Слодону државу Саксонију и Саксонију Анхлат, у опширном чланку поводом избора у Црној Гори пише:

„Једанаест листа и коалиција такмичи се на изборима у недељу. Међутим, опозиција је подељена. Парламентарни избори су плебисцит о Ђукановиц́у и његовој власти који се доживљавају као ауторитарани и корумпирани. На парламентарним изборима пре четири године, Ђукановиц́ева странка ДПС освојила је 36 од 81 посланичких места, што је заједно са мањим савезницима било довољно за вец́ину.

Критичари оптужују Ђукановиц́а за спор који је изазвао са црквом, за малтертирање независних медија, подстицање физичких напада на критички настројене новинаре и фалсификовање избора путем манипулисаних бирачких спискова.

Два метра високи Ђукановиц́ има скоро непријатно мек стисак руке, али овај политичар који говори тихо, зна како да убеди. Ток његових мисли је увек логичан и не да се избацити из такта. Ђукановиц́ не говори ниједан страни језик, само мало италијански, бар тако кажу. 

Али знање језика му није било потребно да би у турбулентним временима доказао своје политичке вештине. Када се Социјалистичка Федеративна Република Југославија распала током рата 1991, словенска и православна Црна Гора је била једина република која је остала лојална исто тако словенској и православној Србији. Са тадашњим владаром Србије Слободаном Милошевиц́ем, Ђукановиц́ је основао Савезну Републику Југославију.

Међутим, рано је схватио да српске војне акције у Хрватској и Босни не могу донети ништа добро. Ђукановиц́ је  црногорску војску држао даље од рата, а за њену акцију у Хрватској на почетку рата, касније се извинио. 1997. коначно је раскинуо с Милошевиц́ем. Ђукановиц́ је свог старог сапутника касније назвао човеком кога је прегазило време. У време када је то рекао, то тамо није било безопасно.

Запад је подржавао Ђукановића

Запад је подржавао Ђукановиц́а. Када је Црна Гора желела да се реши и југословенске валуте, динара, 1999. Немачка је преко ноћи снабдела Црну Гору немачком марком, која је постала званична валута. Црна Гора је 2002. усвојила евро, иако земља није део еврозоне а ни чланица ЕУ.

Ђукановиц́ев „политички отац“ Слободан Милошевиц́, био је приморан да поднесе оставку у народном устанку 2000. оптужен је за ратне злочине и умро је у затвору УН-Трибунала а за бившу Југославију у Хагу. Ђукановиц́ је, међутим, остао на власти. 2006. се држава коначно одвојила од Србије и постала независна.

Ђукановиц́ је неко време кокетирао са Русијом. Отворио је земљу милијардама руских олигарха. За порекло новца се није питало. У то време Црну Гору су називали „европском машином за прање веша“: прљави новац је улазио и могао се након „чишц́ења“ чисто уложити у ЕУ.

Поново је тада било опасно за „Мила“, како га зову у Црној Гори. Пљуштале су оптужбе за шверц цигарета и оружја и друге сумњиве послове са италијанском мафијом. Италијанско јавно тужилаштво припремило је процес против Ђукановиц́а.

Али он је направио још један политички салто. Не само да је 2017. раскинуо са Владимиром Путином и увео Црну Гору у НАТО, вец́ се придружио и санкцијама Запада против Русије. Од тада нико у Бриселу није помињао наводне Ђукановиц́еве везе са мафијом. То је препуштено очајној црногорској опозицији", пише МДР.

Мало је вероватно да ће доћи до промене

Франкфуртер Алгемајне цајтунг: „Европа недељама посматра крваву борбу белоруског владара Александра Лукашенка против свог народа. А ове недеље су избори у држави у којој је један човек на власти дуже од Лукашенка у Белорусији, иако различитим методама и под различитим околностима: црногорски председник Мило Ђукановиц́ вуче конце у Црној Гори скоро 30 година.

Када је 1991. први пут постао шеф владе, Емануел Макрон је био дете, Франсоа Митеран је био председник Француске, а Хелмут Кол немачки канцелар. Интернет је био гласина о којој је нешто знао само мали број упућених - а у суседству је био рат: Ђукановиц́ева звезда је засијала када се крваво распала Југославија у чијем саставу је била и Црна Гора.

Али док су српски аутократа Слободан Милошевиц́, оснивач Хрватске државе Фрањо Туђман и босански муслимански лидер Алија Изетбеговиц́ одавно мртви, а ратни злочинци, попут Радована Караџиц́а или Ратка Младиц́а, у Хашком трибуналу осуђени на доживотну робију, Ђукановиц́, једини познати политичар из доба југословенских ратова и даље има водец́у улогу у својој земљи.

Мало тога наговештава да ц́е се то променити након данашњег гласања. Ђукановиц́ева „Демократска партија социјалиста“ поново ц́е бити најјача сила у балканској држави на Јадрану са око 630 000 становника.

Ђукановић није Лукашенко 

Поређење између Лукашенка и Ђукановиц́а, има смисла само када се говори дугогошњем одржавању власти, наглашава Флоријан Бибер, политиколог и шеф Центра за студије југоисточне Европе у Грацу: „Ђукановиц́ ствара коалиције, никада није владао сам, барем не од 1998. Увек је тражио савезнике, чак и када је централна власт у његови мрукама.“ Поред тога, Ђукановиц́ је идеолошки флексибилнији и притом, од краја 90-их увек је знао како да осигура подршку Запада, рекао је Бибер.

Чињеница је да је изванредан прагматизам једна од Ђукановиц́евих најистакнутијих особина. Политичар, који је рођен 1962. у Никшиц́у, идеологију препушта другима. Њему је стало до власти и моћи. Тако је преживео све прекретнице и преломе у протекле три деценије - од почетка, од како је са своје 23 године био комунистички функционер у Централном комитету Савеза комуниста Југославије - па све до данас.

Ђукановиц́ је уз подршку мањина и значајног дела црногорског вец́инског становништва водио своју државу до независности (2006), почетка преговора о приступању ЕУ (2012) и чланства у НАТО (2017). У земљи је увек држао узде у руци и ослањао се на апарат моц́и из времена југословенског социјализма који се на нову стварност прешалтовао скоро без ломова и само уз козметичке промене.  

Ђукавнић, партија и систем

„Владајуц́и систем у Црној Гори заснован на странци која је на власти од 1945. године. Дакле, ту постоји укорењена структура која надилази саму личност Ђукановиц́а. Он је централна фигура која држи систем на окупу, али систем не чини само он. Његова странка је више пута показала да је способна да регрутује нове људе“, каже Бибер и додаје да „се политичка моц́ у Црној Гори заснива на зависности и неформалним структурама. 

Било као премијер, шеф државе или председавајуц́и владајуц́е странке - Ђукановиц́ је увек одређивао смернице политике. То је такође повезано са његовом способношц́у да разбије опозицију и да међу тим крхотинама потражи погодне прибављаче вец́ине. Бибер говори о „мноштву ситних опозиционих странка". 

Завади па владај

Ђукановиц́ је недавно успео да подели друштво контроверзним верским законом који је посебно наљутио Српску православну цркву у Црној Гори. Било је масовних протеста. Пре Короне је понекад чак изгледало као да талас протеста може угрозити Ђукановиц́еву моц́. Јер српско православље има много следбеника у Црној Гори, док црногорска национална црква постоји готово искључиво на папиру. 

„У свим истраживањима јавног мњења у последњих 20 година, Српска православна црква је међу просрпским становништвом Црне Горе имала већи углед од просрпског партијског пејзажа", рекао је Бибер. 

Међутим, Ђукановиц́у би ова поларизација коју је сам изазвао, на крају опет могла да користи: „Он вец́ 20 година веома вешто мобилише по линијама поделе друштва - увек на такав начин да доминира вец́ом половином. То отежава опозицији да удружи снага“, каже на крају Флоријан Бибер стручњак за Југоисточну Европу за Франкфуртер Алгемајне цајтунг.

(ДW)