Власт и УИО БиХ гасе домаће фирме за дезинфекцију

Непрецизни закони о акцизама и царинској тарифи БиХ, двоструки аршини Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, неусаглашени прописи између ентитета и нерад власти домаћој привреди отежавају пословање, а поједине фирме су буквално затворили.

Република Српска 02.08.2020 | 11:22

Због тога се компанија „Еуро Лаб“ из Бањалуке скоро три године бори с вјетрењачама, што је резултирало милионском штетом и подношењем тужби, а резултат је гашење више од 50 радних мјеста и то оних који су у доба пандемије вируса корона произвели десетине тона течности за дезинфекцију, открива портал ЦАПИТАЛ.

Компанија „Еуро Лаб“ бави се производњом сапуна и детерџената, препарата за чишћење и полирање те осталих хемијских производа. Њихово успјешно пословање и раст броја запослених траје од 2012. године, али прије скоро три године за њих почиње агонија због законских и других прописа у БиХ, њихове непрецизности и различитог тумачења у УИО.

Недореченост државних Закона о акцизама и Закона о царинској тарифи, неусаглашеност прописа између РС и ФБиХ, те недјеловање институција власти да то промијене, и поред свих апела привредне заједнице, довело је до блокаде овог успјешног предузећа и немогућности пословања.

Опстанак 53 породице у Српској, чији чланови раде у „Еуро Лабу“, угрожен је јер је УИО тој фирми обрачунала накнадно више од четири милиона марака даџбина које треба да плати, те им блокирала рачуне и угрозила пословање. Признајући да има законске могућности да поступи другачије, УИО је то ипак урадила, иако наплата поменута четири милиона нема ефекта по државни буџет, јер се тај новац, по уплати, аутоматски враћа на рачун „Еуро Лаба“.

Алкохол за конзумацију или за производњу?

„Еуро Лаб“ је увозник концентрата за производњу течности за прање вјетробранског стакла и заштиту против смрзавања, који користи у производњи.

Приликом контроле УИО утврђено им је да су од почетка 2016. до половине 2018. године увозили поменуте концентрате које су трошили у производњи. Међутим, према мишљењу УИО, по Царинској тарифи БиХ та роба је погрешно сврстана у „додаци против смрзавања и припремљене текућине за одлеђивање“ умјесто у „етилни алкохол и остали алкохоли, денатурисани, било које јачине“.

Поједностављено, инспектори УИО су „Еуро Лабу“, и поред свих доказа, одбили признати да је то средство против смрзавања на бази етилног алкохола, на које се не плаћа акциза.

Због таквог сврставања робе, „Еуро Лабу“ је наложено да плати акцизу у износу од 15 марака по литри, као што се плаћа за алкохолна пића, иако је и сама УИО признала у свом записнику да су се концентрати користили као репроматеријал у прозводњи средстава за чишћење вјетробранских стакала.

Укупна обавеза коју је УИО накнадно обрачунала „Еуро лабу“ износи 3,15 милиона КМ које треба да плате на име акцизе и око 535 хиљада разлике ПДВ-а. Након извршене уплате, фирма има право на поврат свих наведених даџбина.

Дуго предузеће, друго мишљење УИОКонцентрат за вјетробранска стакла провјераван је од стране УИО и у фирми „Белиф“ Тешањ која га такође увози као и „Еуро Лаб“, али је у том случају све било другачије.

Група за контролу у УИО, не знајући како да се односи приликом сврставања робе, затражила је стручну помоћ Групе за тарифу, вриједност и поријекло робе Регионалног центра Тузла.

Тај Центар рекао је да „није у могућности дати мишљење о сврставању робе према Царинској тарифи БиХ“, док је друга организациона јединица УИО такву робу код „Еуро Лаба“ одмах сврстала у алкохол и наметнула плаћање даџбина.

Ово нису једине нелогичности и различита пракса у УИО.

У оквиру УИО су у два наврата дали различита мишљења о истој ствари, односно робу коју „Еуро Лаб“ увози сврстали су у мају 2018. године у једну, а у јуну исте године у другу тарифу.

Занимљиво је да су у УИО сврставали робе у различите тарифе од случаја до случаја контроле и узорковања.

Додатни проблем је што у БиХ није усвојен Правилник о денатурантима и Листа денатураната, те не постоји лабораторија која би могла да изврши неопходне анализе и каже шта је заиста контролисана роба, да ли алкохол за индустријску намјену или за конзумацију, или је пак средство против смрзавања на бази алкохола.

Управо због непотпуних законских прописа долази до двоумљења у УИО приликом сврставања у Царинску тарифу БиХ. Цијену плаћају привредници.

Поред тога, након што ова проблематика погађа све произвођаче из хемијске индустрије, УИО почиње да издаје обавезујуће информације о сврставању поменутих роба, које су такође контрадикторне. Тако у децембру 2018. и у мају ове године, робу „Еуро Лаба“ сврстава у различите тарифе, а за робе за високим удјелом алкохола, преко 90 одсто.

Вјештаци утврдили супротно од УИО

Након анализе више лабораторија у иностранству налаз и стручно мишљење дао је и вјештак хемијско технолошке струке Новак Дамјановић.

Он наводи да се производи које увози „Еуро лаб“ не могу сврстати у алкохоле.

УИО након низа лабораторијских налаза и вјештачења признала грешку

Тек након дуже борбе, испитивања у лабораторијама и вјештачења Сектор за царине УИО тражи од директора УИО Мире Џакуле да обезбиједи стручну помоћ и појашњење у вези са правилним сврставањем предметне робе према Царинској тарифи, и ако постоји потреба да затражи мишљење неке научне или стручне установе.

Признају из Регионалног центра УИО Тузла да постоје два различита мишљења о сврставању исте робе, као и да је од шест коришћених метода анализе, само једна научно акредитована.

Наводе и да би по наплати акциза „Еуро Лаб“ имао право на поврат новца и да наплата даџбина нема финансијски ефекат, али би могла имати несагледиве посљедице на пословање „Еуро Лаба“.

Министартсво спољне трговине и економских односа

Све то није било довољно да УИО промијени своју одлуку. На проблеме са којима је суочен „Еуро Лаб“ указивали су званичним дописима и други увозници, Спољнотрговинска комора БиХ, али и ентитетске привредне коморе, потврдило је Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, иако, како је навело, није у стању ништа да предузме да се проблеми ријеше.

„На више одржаних састанака смо указивали да се проблеми рјешавају у оквиру надлежне институције, а то је УИО и Суд БиХ. Ово Министарство нема законских могућности да се укључи у неки од поступака који су у току. Наш генерални став је да суштина проблема није у сврставању по Царинској тарифи него примјена Закона о акцизама“, навео је помоћник министра спољне трговине и економских односа БиХ Жељко Пештић.

Као што је видљиво, Министарство је става да се требају спојити управни поступци у којим се рјешава наплата и поврат акциза, с обзиром на крајње ефекте по буџет.

Ален ШеранићМинистарство здравља РС: Концентрат није за производњу алкохолних пића
У Министарству здравља и социјалне заштите РС су рекли да су сировине за производњу средстава за прање вјетробранских стакала уписане у Инвентар хемикалија у складу са Законом о хемикалијама, као индустријске хемикалије.

„Утврђено је да се ради о концентратима за производњу средстава за прање вјетробранских стакала која у свом саставу садрже етил-алкохол, који се сматра акцизним производом, али и сурфактанте и друге помоћне материје које се користе у формулацијама производа за чишћење, а које онемогућавају употребу таквог концентрата у производњи алкохолних пића или других производа за људску употребу!“, објаснили су у Министарству здравља.

Додали су да је и раније указивано на проблем обрачуна акцизе на робе које се користе као сировине за производњу средстава за хигијену.

„Неопходно је да се овај проблем ријеши како би се привреда растеретила додатних оптерећења која су од утицаја на пословање, али и на конкурентност домаћих производа на бази етил-алкохола на тржишту“, навео је министар здравља Српске Ален Шеранић.

Дезинфекциона средства

„Еуро Лаб“ је била једна од првих компанија која је, усљед пандемије вируса корона, преорјентисала пословање и почела производњу дезинфекционих средстава, а што је било од значаја с обзиром на то да је спољнотрговинско пословање и увоз био онемогућен или спор.

Истакао је да је овај проблем посебно дошао до изражаја у току ванредне ситуације изазване вирусом корона, чије је ширење било неопходно сузбити појачаном дезинфекцијом и када су домаћи привредници реорганизовали пословање у сврху обезбјеђења потребних количина средстава за дезинфекцију.

Шеранић је истакао да је један од начина рјешаања овог проблема доношење прописа о поступку денатурације етил-алкохола.

„Ово питање је на нивоу ЕУ регулисано царинским прописима, са којима је БиХ обавезна усклађивати своје прописе“, истакао је Шеранић.

Привредна заједица писала Зори Видовић и Мири Џакули

Спољнотрговинска комора БиХ и Привредна комора РС су због ове проблематике упутиле иницијативу за измјену Закона о акцизама, чија је судбина за сада непозната.

„Неопходно је измјенити Закон о акцизама и обезбиједити раздвајање денатурисаног од неденатурисаног алкохола и осталих неакцизних роба на бази алкохола, као и усвојити подзаконске акте. Изненађује одлучност УИО да ретроактивно обрачуна акцизу, још више јер су недостаци регулаторног оквира изложени и у акту Сектора за царине УИО“, истакао је предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић.

Ургенцију да се проблем ријеши писао је и Министарству финансија РС и министру Зори Видовић која је члан Управног одбора УИО БиХ.

„Оставили смо Вам документ потписан од стране директора Сектора за царине УИО у којем он сам констатује да БиХ нема прописе на основу којих би се конкретни производ (увозна сировина) правилно подвео под Царинску тарифу, али без обзира на то, УИО је издала осам рјешења која су коначна и чије извршење је започело. Молим Вас да у складу са својим овлашћењима, у најкраћем могућем року предузмете активности које би спријечиле пријетеће и врло извјесно гашење и престанак рада привредног друштва које запошљава више од 50 радника“, навео је Ђурић у допису Видовићевој прије око 20 дана.

Потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Вјекослав Вуковић, који је због проблема предузећа из хемијске индустрије више пута писао УИО, наводи да се нерјешавањем наведене проблематике угрожава постојање производних предузећа.

„Ситуација у којој се налази „Еуро Лаб“ може се негативно одразити на већину произвођача у овој грани индустрије“, истакао је Вуковић.

еуро лабЗору Видовић не занима што се гасе 53 радна мјеста у Српској
Министрица финансија РС УИО Зора Видовић очито нема времена или воље да се бави проблемом који може да ријеши једино Управни одбор УИО чији је она члан испред Републике Српске. Велики значај не придаје ни чињеници да је пред гашење доведено једно од успјешних предузећа у Српској, те што би 53 радника могла да заврше на улици.

На питања ЦАПИТАЛ-а  шта је у оквиру УО УИО урађено да се проблем у којем се налазе производна предузећа ријеши, од Видовићеве нема одговора.

Тужба Суду БиХ

Због неправде коју трпе у „Еуро Лабу“ одлучили су да поднесу тужбу Суду БиХ против УИО и њеног поступања.

Помоћник директора у „Еуро Лабу“ Владан Паспаљ наводи да је све почело контролом увоза једног контигента робе, средства против смрзавања, када је УИО утврдила да је ријеч о алкохолу који подлијеже плаћању акцизе, „што није тачно“.

На основу те контроле им је испостављено да плате око пола милиона марака на име акциза и ПДВ-а, али је онда УИО покренула накнадне поступке за још осам декларација увезених у претходном периоду, чије узорке није узела, али је ипак обрачунала додатних 3,5 милиона марака даџбина „Еуро Лабу“.

Жалбе компаније на такво поступање УИО већ годину дана чекају на рјешавање, али рјешења УИО постају правоснажна и покренута је принудна наплата за дуг који сада са каматама премашује четири милиона КМ.

„Блокирани су нам пословни рачуни, дошло је до узимања у залог свих наших возила, те прикупљају информације о осталој имовини, некретнинама, вриједносним папирима, потраживањима“, истиче Паспаљ.

Додаје да је штета проузрокована блокадом рачуна и другим мјерама УИО несагледива и да је довела у питање њихово пословање.

„Угасили смо производне погоне. Ако нам рачун остане блокиран и у наредних пар дана доћи ће до трајног отпуштања 53 радника, уз неплаћене дугове према њима, држави, банкама, добављачима. Ово не зауставља само нас, имамо уговоре о снабдјевању трговачких ланаца нашим производима, а снабдјевамо и друге производне фирме различитим сировинама и којима ће бити нарушена производња. Штета је ненадокнадива“, каже Паспаљ.

еуро лабНаглашава да је апсурд блокаде утолико већи јер и по принудној наплати дуга, „Еуро Лаб“ има право на поврат тог новца јер је увезени концетрат користио као репроматеријал у производњи.

„Тражили смо од Суда БиХ одгађање извршења наплате дуга јер то не доноси никакву корист, нити штету, буџету УИО. Апсурдно у свему је то што је УИО више пута констатовала да ми имамо пуно право на поврат укупног милионског износа и акцизе и ПДВ-а, али тек након што тај износ уплатимо“, истиче Паспаљ.

Непуне три године, колико трају управни поступци, више пута су се обраћали за помоћ различитим институцијама РС и БиХ, у циљу да се нађе ријешење и да не дође до трајног гашења предузећа.

„На крају испоставило да је све то било само формално, а не и суштински рјешавање проблема. Недостајало је воље да се укључе све организационе јединице УИО БиХ заједно и да се нађе повољно законско рјешење“, рекао је Паспаљ.

Оно што је најбитније је да нико од надлежних у институцијама не мари што се, због њиховог недјеловања, гаси једно здраво предузеће.

Суд БиХ

„Еуро Лаб“ је затражио од Суда БиХ одгоду блокаде рачуна до доношења коначне судске одлуке. Суд је законски дужан да се, због хитности, по таквим захтјевима изјасни у року од три дана. Прошло је 15 дана од подношења, а одлуке нема. У Суду БиХ су се оглушили о наше питање зашто нису донијели одлуку и када се она може очекивати. Одговорили су само у вези спора који је покренуо „Еуро Лаб“  против УИО, да је он, у њиховој евиденцији, заказан за разматрање за 1. септембар 2020. године.

„Предмет је нови, тек формиран и биће завршен у складу са Правилником о временским оквирима Високог судског и тужилачког вијећа БиХ и Европском конвенцијом о људским правима, односно у складу с хронолошким редом“, навели су из Суда БиХ“, саопштено је из Суда БиХ.

УИО: Овај проблем не постоји само у БиХ, већ и у ЕУ

У УИО признају постојање проблема, али се правдају да исти постоји и у ЕУ.

У Сектору за царине, након побројаних законских рјешења и прописа који регулишу спорну област, признају да „у Царинској  тарифи БиХ, за сада нема напомена нити објашњења којима би се регулисала област денатурације етанола“.

„Колико је тарифно разврставања робе комплексно у предметној области говори и чињеница да је Европска комисија 4. јуна 2020. донијела одлуку да суспендује издавање ОИТ-а (БТИ) на најдуже 10 мјесеци или до дана рјешавања питања тарифне класификације за концентрат течности против смрзавања и одмрзавања вјетробранског стакла. Оваква одлука је донијета из разлога што се појавило неуједначено сврставање исте или сличне робе на нивоу ЕУ“, истичу у УИО.

Додају да је наведени проблем присутан већ одређено вријеме и да су одржавани састанци са увозницима, произвођачима и Спољнотрговинском комором, о чему је упознат и Управни одбор УИО.

„У УИО су именоване радне групе за законодавство из области ПДВ-а и акциза, које су сачиниле преднацрте закона о ПДВ-у и о акцизама. У новим прописима је, између осталог, садржана и потпуна и дјелимична денатурација етанола. То ће увелико олакшати, како приликом тарифног разврставања, тако и само пословање предузећима која се баве увозом ове врсте робе и који предметну робу користе као репроматеријал“, наведено је у одговору Сектора за царине.

Сектор за порезе: Морали смо блокирати рачун

У Сектору за порезе УИО су истакли да фирме које етил-алкохол користе као репроматеријал у производњи средстава за чишћење и прање, на које се не плаћа акциза, имају право на поврат уплаћеног износа акцизе.

Истичу да поступак принудне наплате раде по законима.

„Обзиром да је код дужника „Еуро Лаб“ покренут поступак принудне наплате на основу достављених извјештаја о дугу од Одсјека за царинске послове у РЦ Тузла и РЦ Бањалука, и да су рјешења о утврђивању обавезе по основу царинских дажбина, на снази, и извршна, поступак се мора провести у складу са прописаним правилима“, одговор је Сектора за порезе.

(Цапитал)