Договорен корона-пакет: "Историјски дан за Европу"

У борби против економске кризе коју је изазвала пандемија корона вируса, чланице ЕУ су се сложиле око највец́ег буџетског и финансијског пакета у својој историји.

Свијет 21.07.2020 | 16:20

"Договор показује наше увјерење у заједничку будуц́ност", рекао је предсједник Савјета ЕУ Шарл Мишел.

Он је био домац́ин самита и на Тwиттеру је рјечју "Договор" објавио да је самит завршен и да је постигнут резултат.

Пакет је вриједан укупно 1,8 билиона евра - од тога су 1.074 милијарди евра за седмогодишњи буџет од 2021. до 2027. и 750 милијарди евра економски и инвестициони програм за борбу против посљедица пандемијске кризе.

Фонд за опоравак од посљедица короне износи 750 милијарди евра, од чега 360 милијарди иде на зајмове, а 390 милијарди евра на бесповратну помоћ земљама чланицама.

Канцеларка Ангела Меркел изразила је олакшање и рекла да се радило о томе да се покаже одлучност.

"Није било лако", рекла је Меркелова.

За њу је најважније да су се на крају ипак договорили. Нова ситуација захтијева и нове методе, рекла је Меркел и додала да јој је много лакше што је Европа након тешких преговора показала да "ипак може заједно да дјелује".

Њемачка канцеларка је рекла да је то испуњава надом и даје јој снагу.

Француски предсједник Емануел Макрон каже да је ово "историјски дан за Европу". Исход преговора је описао као шансу.

Меркел и Макрон су се заједно појавили пред новинарима након завршетка самита, демонстрирајуц́и јединство.

ЕУ се први пут задужује 

Овим финансијским пакетом Европска унија жели да се бори против "историјског" економског пада и сачува своје тржиште. Истовремено треба да се инвестира прелазак на дигиталну и еколошку привреду. Због тога се ЕУ по први пут задужила у овако великом обиму. Дугови ће заједнички бити враћани у деценијама које слиједе.

Такозване "штедљиве земље" су на крају ипак прихватиле заједничко задуживање као и чињеницу да новац земљама тешко погођеним короном не иде као кредит/зајам већ као помоћ.

У понедељак су разријешена два најконтроверзнија појединачна питања, чиме је рашчишц́ен пут за цјелокупни договор.

С једне стране, пронађен је компромис о сржи програма корона-помоћи: такозване штедљиве државе прихватиле су заједничка дуговања као и чињеницу да новац државама чланицама које су тешко погођене короном не иде као кредит/зајам већ као бесповратна помоћ.

Заузврат, Њемачка, Француска, Италија и Шпанија сложиле су се да смање укупну суму бесповратне помоћи са 500 милијарди на 390 милијарди евра. Поред тога, договорено је да се у оквиру корона-помоћи издвоји и сума од 360 милијарди евра која би се давала у виду кредита.

Кључне тачке: износ помоц́и, формула владавине закона 

Друга преломна тачка је разјашњена синоћ: пронађена је формула за повезивање фондова ЕУ са поштовањем владавине закона, коју је усвојило свих 27 земаља.

Раније су се Пољска и Мађарска жестоко успротивиле таквом механизму, посебно зато што је против обје земље покренут поступак због кршења основних вриједности ЕУ.

Међутим, неколико других земаља ЕУ инсистирало је да се заустави исплата из фондова ЕУ - ако се крше заједничке вриједности.

Компромисну ​​формулу односно клаузулу, развило је неколико земаља, а премијер Летоније Крисјанис Каринс ју је представио на самиту. Међутим ова клаузула различито се тумачи: Док су је званичници ЕУ описали као ефикасан механизам, пољска новинска агенција ПАП цитирала је изворе пољске владе по којима су везе између поштовања владавине права и исплата новца из фондова ЕУ - уклоњене. Мађарски медији прославили су споразум око те калаузуле - као побједу премијера Виктора Орбана.

(ДW) 
Фото: Тањуг