Додик рекао да се у Сребреници десио геноцид
“Најприје као човјек и Србин, а онда као отац, брат и син, а тек онда као предсједник РС морам рећи да је ових девет дана јула сребреничке трагедије црна страна историје српског народа. Учесници овог злочина не могу се оправдати никоме и ничим. Онај који је чинио овакав злочин и при томе се можда позивао на народ коме припада, по имену и презимену чинио је злочин и према властитоме народу."
Република Српска 11.07.2020 | 09:57“Дакле ја знам савршено добро шта је било, био је геноцид у Сребреници.То је пресудио суд у Хаагу и то је неспорна чињеница”.
(Милорад Додик за Централни дневник 2007.)
Милорад Додик био је један од ријетких званичника РС који је признао злочин геноцида, но такво размишљање није дуго потрајало.
Већ у априлу 2010. године Влада РС године покреће ревизију извјештаја из 2004. године, тврдећи да је био продукт међународних притисака. Милорад Додик, данас члан Предсједништва БиХ геноцид назива “измишљеним митом”.
(Н1)
Ријечи су ово Драгана Чавића, предсједника Републике Српске (2002.-2006.).
Ове ријечи остаће упамћене као једино службено признање из Републике Српске да су се у Сребреници десиле масовне егзекуције. Иако злочин геноцида није признат, у Извјештају Комсије за Сребреницу из 2004. године, коју је основала Влада РС на захтјев Дома народа Паралемента БиХ, наводи се да је више хиљада Бошњака ликвидирано у јулу 1995. године.
У додатку извјештаја биће прецизирано, до 8.000 људи је нестало. Позвано је правосуђе на поступање те је препоручено да се на, основу њиховог рада, истраже и други злочини, уз сугестију руководству РС-а да се поклоне и испричају породицама жртава.
Неколико година касније Милорад Додик, тада на функцији премијера Републике Српске, отићи ће корак даље, Караџић и Младић нису хероји, у Сребреници је почињен геноцид.
“Караџић и људи око њега који су учинили злочине и прозроковали страдање свих народа овде, апсолутно треба да одговарају пред Судом и не треба да буду национални или неки епски хероји које треба да слави било ко”.
(Милорад Додик за Централни дневник 2004.)