Положени вијенци и цвијеће у Спомен-комплексу "Доња Градина"

Највиши званичници Републике Српске и представници дипломатског кора у БиХ положили су вијенце и цвијеће на гробно мјесто "Тополе" у Спомен-комплексу "Доња Градина".

Претходно је истакнуто да жртве не смију бити заборављене јер би то за њих била највећа казна.

Сјећање на Јасеновац и сва страдања морају да остану дио наше културе сјећања, а не позив на рат, рекао је члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик.

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је Јасеновац, за српски народ, мјесто најмасовнијег страдања током Другог свјетског рата, симбол геноцида и најскупље плаћена историјска лекција.

"То је лекција која нам је додатно ојачала државнотворну свијест, али и одлучност да бранимо оно што је наше, а да никога другог тиме не угрожавамо", нагласила је Цвијановићева.

Свештеници дубичке парохије служили су парастос Србима убијеним у систему усташког концентрационог логора Јасеновац, а потом су емитоване видео-поруке молитава које су за страдале припаднике јеврејског и ромског народа прочитали рабин Исак Асиел и члан Свјетског парламента Рома Драгољуб Ацковић. 

Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату, а од 1941. до 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највише Срба, Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада дјеце у логору Јастребарско.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

У Меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Хрватској, као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима за 1.337 дана постојања логора Јасеновац било је више од 20.000 дјеце.

Свјесни да губе рат, усташе су ликвидацију логора Јасеновац започеле 8. априла 1945. године.

Дан прије пробоја, 21. априла, усташе су затвориле женски логор у Кошутарици.

Јасеновац су пробојем запечатили изнемогли логораши који су у питомо мјесто на обали Саве доведени само са једним циљем да буду убијени на најзвјерскији начин.

Преживјели логораши сјећају се да је у колони, која је поред јасеновачких жица и зидина пролазила према Доњој Градини било око 900 жена, а међу њима 60 дјеце. 

(Срна)