ММФ упозорио: Централна банка мора бити независна

ММФ, кажу, снажно охрабрује банке да наставе активно учествовати у овим програмима.

"Међутим, како је нагласио и Извршни одбор ММФ-а, и Фонд је против апсолутног мораторија који се примјењује на све дужнике, без обзира на њихову финансијску ситуацију. Правна и физичка лица која су способна да плаћају своје дугове треба да наставе са плаћањем истих. Ово ће осигурати да банке буду у могућности да пружају нове кредите привреди. Поред тога, да би стимулисали банке да више кредитирају, власти размишљају о шемама кредитних гаранција гдје влада преузима значајан дио ризика новог кредита", истакнуто је.

То је, кажу, прави начин да се стимулише додатно кредитирање привреде уз истовремено очување функционисања финансијског сектора.

"ММФ се снажно противи свим приједлозима којим се диктира банкама висина каматних стопа које оне наплаћују за своје кредите. Банке се, попут других економских актера, суочавају са невиђеним изазовима и извјесно је да ће имати губитке у 2020. Да би заштитили дужнике, ФБА и БАРС су већ забраниле банкама да повећавају каматне стопе на преостале кредите те да наплаћују додатне накнаде за вријеме трајања мораторија. Наметање апсолутног мораторија и прописивање каматне стопе испод тржишне вриједности би увећало губитке банака, смањило њихову ликвидност и ослабило банкарски систем", наглашено је.

Како каже, ризик негативних прелијевања у финансијски сектор је нешто што помно прате. Глобална финансијска криза је настала у финансијском сектору и проширила се на реалну економију. Сада је ситуација, додају, обрнута јер криза је погодила реалну економију и постоји ризик ширења на финансијски сектор.

"Кроз историју знамо да када се тако нешто догоди, опоравак који слиједи након кризе је много спорији", истакнуто је.

Треба нагласити да је предсједник СББ-а Фахрудин Радончић након прекључерашњег разговора са директором Агенције за банкарство ФБиХ Јасмином Махмузићем предложио да мораториј за оне који га буду тражили буде минимално шест мјесеци и да камата износи један посто.

Такође, Клуб СББ-а у Представничком дому ФБиХ довео је у питању усвајање Приједлога закона о ублажавању негативних економских посљедица или колоквијално речено корона-закона, те је то условио увођењем мораторија на кредите за све правне и физичке особе.

Након што је у понедјељак Босни и Херцеговини одобрио 333 милиона евра хитне помоћи, ММФ ће сада усмјерити своју пажњу на преговарање новог, вишегодишњег аранжмана са властима.

"Независнот ФБА, БАРС и Централне банке БиХ ће бити он највеће важности у било којем новом аранжману", јасан је порука бх. политичарима.

Иначе, Савјет министара БиХ на јучерашњој ванредној телефонској сједници није усвојило Одлуку о повлачењу средстава Инструмента за брзо финансирање (РФИ) од Међународног монетарног фонда (ММФ).

Чланови Савјета министара БиХ који нису гласали за ову одлуку су били Бисера Турковић, Џевад Махмутовић и Сифет Поџић. 

 

У изјави за наш портал Махмутовић је објаснио да је министар финансија БиХ Вјекослав Беванда одбио да се позове на члан 39. Закона о задуживању, дугу и гаранцијама БиХ уз образложење да би то развукло процедуре.

Исто тако, наводи он, у одлуци су наведени кантони, што, како каже, није у реду, јер они нису субјекти међународног задужења. И када иду сами да се задужују, напомиње, ФБиХ се за њих задужи и враћа дуг.

 

(Клиx)