Дугови Електропривреде РС и Требиња су за Херцеговце много опаснији од вируса корона!

Родољуб Драшковић, предсједник концерна ”Сwисслион”, у интервјуу са новинаром Небојшом Колаком, између осталог, говорио је и о томе да ли очекује да се и други привредни фактори, а поготово Електропривреда Републике Српске, чије је сједиште у Требињу, укључе у помоћ онима које је тренутна ситуација везана за пандемију корона вируса највише погодила, као што је учинио он лично.

”Реално не рачунам. Електропривреда Републике Српске је по завршним рачунима за 2019. годину у великим губицима. Електропривреда заједно са буџетом Града Требиња је кредитно задужена преко 150 милиона конвертибилних марака. То је далеко опаснији вирус за Херцеговину од пандемије корона вируса. Најављују технолошке вишкове, отпуштање радника, смањивање плата. Лично ћу се супротставити тим мјерама, а очекујем од запослених у Електропривреди РС да ће ме подржати.

У овом времену, када нас чекају тешка економска криза, да се санкционишу запослени, да се угрожава социјални статус породица, то дозволити нећу. Електропривреда је у власништву народа Херцеговине, то је наслијеђе од Југославије, то је национално добро народа Херцеговине, и жалим што народ Херцеговине тога није свјестан. Локалне самоуправо нису благовремено пратиле стање ње (ЕРС).

Нисам задовољан сарадњом са Градском управом у Требињу

Говорећи о сарадњи са локалним самоуправама источне Херцеговине, а овом приликом конкретно са Требињем, Драшковић каже:

”Нисам задовољан. Увјерен сам да у органима Градске управе, у стручним службама, има способних, али им није дозвољено да професионално одрађују свој посао. Ти кадрови о којима говорим су способни да сарађују, како са грађанима, тако и са привредом, да помажу у остваривању њихових законских права. Крив је политички систем који се мора мијењати. Садашњи систем ја заснован на темељима отуђених центара моћи.

Дакле, све те институције, које би требале бити професионалне, имају налогодовца како ће се односити према одређеним партијама, привредним субјектима, тако и грађанима.

Оно што очекујем од локалне заједнице је далеко од стварности. Конкретно у ИАТ имам велике проблеме – наслијеђене дугове, скоро цијела имовина ИАТ је под хипотеком. Подносимо захтјеве на основу застарјелости да се отписују та стара потраживања, стручне службе у Требињу су способне за тако нешто, али имају свог налогодавца. Ја ћу сигурно остварити своја права, па макар на међународном суду.

На питање шта ако се догоди блокада рачуна и принудна наплата спорних потраживања, Драшковић одговара контрапитањем:

“А шта ако се у Херцеговини догоди буна против дахија?!”, запитао се Драшковић.

Изгледа да су Херцеговци свугдје успјешнији него у Херцеговини

О визији развоја источнохерцеговачког краја, као и о томе шта народ Херцеговине треба да учини да би се та визија остварила, Драшковић каже да је задовољан ”својим херцеговачким народом”, али…

”Прије свега, ја сам задовољан херцеговачким народом, својим херцеговачким народом. Као у сваком народу, тако и овдје има кукоља, али то је вриједан народ, паметан народ, успјешан народ, али изгледа да су Херцеговци успјешнији свугдје него у Херцеговини.

Ниво друштвене изграђености и политичке демократије нису ријешени у Херцеговини, прије свега, народ мора да се ослободи од политичког вируса који траје скоро пуних 30 година. Треба да се прихвате посла, а посла има, само на овим пројектима о којима сам малоприје говорио, пољопривредним пословима, пословима у туризму, индустрија јесте у заостатку али и ту видим будућност да се многи производни капацитети у Херцеговини могу подићи, прије свега за производњу органске хране.

Треба размишљати о слози, солидарности, јединству, о враћању младих, јер Херцеговци морају размишљати о томе да своју дјецу враћају, да ту раде и стичу искуства. Посла у Херцеговини има и биће га! Само под тим условима, Херцеговина може достићи ниво стандарда и економске развијености кнежевине Монако”, закључује на крају разговора Драшковић.

(Моја Херцеговина)