Наставља се пад индустријске производње

Пад индустријске производње, смањен извоз посебно на главна извозна тржишта, мршаве инвестиције, даљи егзодус радне снаге, али и политички застој којим је спријечено спровођење реформи главна су обиљежја економске 2019. године у Босни и Херцеговини.

Босна и Херцеговина 11.01.2020 | 22:16

Када је у питању основни показатељ макроекономског стања у Босни и Херцеговини, бруто домаћи производ БиХ је у последње четири године остао готово непромијењен, и у прва три квартала прошле године је био 3,2 одсто. Слични проценти су и на ентитетским нивоима када се узму у обзир омјери јавног дуга и број становника.

Република Српска је усвајањем Закона о подстицајима у привреди Републике Српске, који је ступио је на снагу 1. јула прошле године, покушала да побољша привредну активност. Наведеним законским рјешењем послодавцима је омогућено да за евентуално повећање плата добије поврат уплаћених доприноса у износу 70% од уплаћеног износа.

Како је тада најављено из Владе Српске, то је био први корак ка стварању веће производње код већ постојећих послодаваца. Ипак, тај закон, према тврдњама опозиције није уродио плодом, а за резултат је имао повећање плата у јавном сектору, како се сигурна гласачка машинерија не би бунила.

"Владе би требале да стварају једно пословно окружење и да олакшавају људима да покрећу бизнис. Али, бирократија се бави сама са собом, имамо примјере да служи само са запошљавање по страначкој, родбинској, кумовској вези. Баве се запошљавањем онога што њој треба не пословној заједници", казала је Јелена Тривић посланик ПДП у НСРС.

У јануару прошле године, Европска комисија ставила је БиХ на листу земаља којима је одобрен извоз пилећег меса у Европску унију. Ипак, то није било довољно добро да се стање у извозу поправи, па је за првих девет мјесеци прошле године био мањи за 155 милиона марака него у истом периоду 2018. године.

То су званични подаци Спољнотрговинске коморе БиХ. У Републици Српској је спољнотрговински дефицит у поменутом периоду износио 1,14 милијарди КМ, док је покривеност увоза извозом била више од 70 одсто. Економисти подвлаче да је развој привреде који ће ићи према већем извозу, а самим тим и побољшању привредне активности, могућ само са великим компанијама.

"Ми не можемо градити привреду на малим и средњим предузећима и не стварати услове за привлачење инвеститора да улажу. Ми немамо великих компанија, Рафинерија Брод је престала са радом тог момента је пало 12% привредне активности у РС", каже Зоран Павловић економиста. 

У прилог томе говори и чињеница да ниједна фирма у Републици Српској у прошлој години није остварила промет већи од милијарди марака, док су то у Федерацији успјеле три велике компаније.

"Сваки грађанин у РС је задужен два пута више него у Федерацији, која има привреду која није приватизована до краја", појашњава Павловић.

Када је у питању јавни дуг БиХ, према последњим званичним подацима, он је износио 11,1 милијарди марака. Од тога РС је дужна 5,1 милијарду КМ, а Федерација БиХ 5,7 милијарди.

Ипак, много више говори податак колико је задужење у односу на БДП, а судећи према бројевима, ту Федерација боље стоји – 27,52 одсто БДП док је, према подацима Министарства финансија РС, дуг у Српској износио 38,22 одсто БДП - а. 

 

БН ТВ