Прича: Асвел - зелени патуљак постао је црно-бијели џин!

Од блиставог почетка, преко суморних деценија до клуба какав данас познајемо, Асвел је прешао баш дугачак пут.

Кошарка 17.10.2019 | 22:15 Победа против Олимпијакоса, тријумф против Панатинаикоса и ето Асвела на самом челу Евролиге, одмах по његовом повратку у елитно кошаркашко такмичење. Велико изненађење за све осим за оне који већ годинама уназад прате шта се у дешава подно Алпа, на обалама реке Роне, где се временом од патуљка развио прави кошаркашки гигант.

Да би нам све било јасно, ваља се вратити коју деценију уназад. Клуб који данас доминира француском кошаркашком сценом своје корене зачео је четири године након завршретка Другог светског рата, 1949. године фузијом два спортска колектива - Спортске асоцијације Вилурбена и Евеј Лионеа (у буквалном преводу са француског, "лионског буђења"), што је дефинитивно био и велики корак унапред када говоримо о буђењу спортског духа у Лиону. Јасно је да је име потекло као скраћеница добијена од почетних слова два пређашња клуба, што је, занимљиво, остало на снази све до данас.

Пут до епитета "најуспешнијег кошаркашког колектива" у Француској није био нимало лак. Напротив, иако су за првих 30 година постојања успели да се оките националним шампионатом чак 15 пута, а уз то покупе и четири титуле у Купу Француске, константно су их тиштили дугови, који су 1990. године толико нарасли да је претило чак и гашење клуба.

Пре него што ударимо на те суморне теме, вреди се подсетити лепих времена и икона овог клуба - Андреа Буфијеа, Анрија Гранжеа и Алена Жила. Овог последњег са посебним тоном. Реч је о кошаркашу којег су и сами навијачи прозвали "Господин Баскет" након чак 24 године проведене у дресу тима из Лиона. Сјајни плејмејкер је за то време дошао до чак осам титула у националном првенству. Након успешне играчке каријере, одмах је засео и на клупу тада "лионских зелених" и водио их је готово читаву деценију, од 1980. године до 1989. године.

Након тога, нажалост, на наплату је стигао и немар неких ранијих челника. Од суморне судбине, ликвидације и пропадања, Асвел је делио само један дан. На сву срећу, тада су на кормило клуба ускочили француски бизнисмени, Марк Лефевр и Франсе Алиман, који су заједно са градском скупштином искеширали готово 17.000.000 француских франака (што је око 3.000.000 данашњих европских новчаница) и спасили клуб од одласка на сметлиште историје.

Од тада па до данас, Асвел се налази искључиво на узлазној путањи. Већ три године након "инфузије", Асвел се дограбио свог првог фајнал фора Евролиге, 1997. године. Симбол те генерације био је амерички кошаркаш Дилејни Руд. Баш као и чувени Ален Жил и он је носио четворку. Челници клуба су касније овај дрес повукли у част две велике легенде.

На почетку новог миленијума у главну фотељу засео је Жил Моертон, са којим је тим из Лиона постао убедљиво најгледанији кошаркашки клуб у Француској у чувеном Астробалу. А за то време, све је са стране, помало стидљиво, посматрао Тони Паркер, који је бележио сјајне наступе и градио каријеру у НБА лиги.

Корак по корак, Паркер је почео да преузима власништво над Асвелом. Прво је 2009. године постао чувар 20% деоница клуба, а након што је Жил Моертон и званично одлучио да се повуче из фотеље 2014. године, француски кошаркаш је за себе узео читав колач и почео да гради клуб какав данас познајемо. Такође је занимљив податак да је Паркер, чак и за време док је седео у фотељи, уписао осам наступа за тим из Лиона, током 2011. године.

"Мислим да је куцнуо час. Имам жељу да искористим позитиван тренутак у којем се налази француска кошарка и дигнем Асвел на још већи ниво", изјавио је Паркер при преузимању клуба.

А занимљиво је да Асвел није био једини клуб који је био на столу пред Тонијем Паркером. Да је Француз одлучио како другачије, данас бисмо у Евролиги можда гледали Руен или Лил. Рука је, ипак, показала ка Лиону.

И мало по мало, Паркеров план је почео да се остварује. Асвел је био готово редован у завршници француског првенства, капитал је непрестано растао, спонзори су пристизали са свих страна, а задовољство навијача било је све веће. Поређења ради, у 2014. години клуб из Лиона имао је свега 400 сезонских претпланика, а данас их има више од 2.500, што је заправо и максимум узимајући у обзир да је то тачно половина капацитета Астробала. Због тога и не чуди чињеница да се већ увелико размишља у преласку у ново здање које је у изградњи у Вилурбену, предграђу града на реци Рони.

У све се у међувремену укључио и председник Олимпика из Лиона, Жан-Мишел Ола, који се понудио да фудбалски клуб уђе у читаву структуру и донира неопходна новчана средства. Паркер то није одбио - фудбалска секција је у касу уплатила 3.400.000 европских новчаница одмах у старту, а све до 2024. године у Асвел ће пристизати додатних 2.500.000 евра по сезони. Уз то, Ола је извршио комплетну мобилизацију "фудбалске публике", која сада изнова и изнова пуни Астробал. Због тога је карте за утакмице овог клуба готово немогуће пронаћи недељама уназад.

Потпуно незамисливо за наше прилике, Асвел има две фракције навијача које нису међусобно сукобљене ни у каквом смислу. Напротив, "3А" и "Зелени" седе на дијаметрално супротном крају трибина покушавајући да надгласају једни друге. Тиме стварају потпуно невероватну атмосферу која је својствена искључиво за Астробал.

Надовезујући се на све то, многе заљубљенике у кошарку данас можда буни и мали додатак пре самог назива клуба - ЛДЛЦ Асвел. А све је то део управо ове приче. Позната француска компанија, која је скоро читаву деценију партнер екипе из Лиона одлучила да додатно одреши кесу и постане називни спонзор уз највећи уговор такве врсте икада потписан у француској кошарци на шест година.

Миц по миц, сва ова дешавања, наравно, нису промакла ни челним људима европске кошаркеа. Интересовали су председник ФИБА Европе, али и главни човек Евролиге, Ђорди Бертомеуу. Баш у то време, Тони Паркер је примио позив који је било прилично тешко одбити.

Из Евролиге је стигао званичан допис. Договори са елитним кошаркашким такмичењем били су у потпуности успешни. Скупштина овог такмичења заједно са Бертомеуом на челу одлучила је да додели Асвелу вајлдкард на две године, уз могућност да се тај период продужи на још коју годину. То, ипак, није прецизирано до танчина.

"Најважније је да смо на новом почетку. Чекали смо на овај тренутак још од 2014. године када је Тони преузео клуб. Ово је пут без повратка током којег ће Асвел постати један од најјачих клубова у Европи. Многи су ме питали због чега смо се одлучили да то буде Асвел? Одговор је једноставан. Због традиције, због жеље, навијача, амбиције и свог напора који је у овај пројекат уложен током претходних година и деценија", истакао је Бертомеу на гала церемонији пред дуел између Асвела и Олимпијакоса у Лиону.

На клупи Асвела већ дуже време седи Звездан Митровић, доскорашњи селектор црногорске репрезентације. Огромно искуство и познанство са читавим системом рада у Лиону дефинитивно су му помогли да открије праве бисере какви су преталентовани Тео Маледон (који је са 18 година забележио деби у Евролиги) и Тоње Џекири, који је до сада готово био потпуно непознат европској кошаркашкој јавности. Нигеријски центар сада "жари и пали" рекетом, у просеку долазећи до дабл-дабл учинка (14 поена и 11 скокова) на отварању сезоне.

А све остало вам је добро познато. Асвел је за "поцепао" грчке црвено-беле, а ништа боље се нису провели ни Зелени, који су пали у последњим секундама за праву еуфорију на трибинама.

За прави почетак и за нове снове које сањају кошаркашки заљубљеници на обалама Роне...

Извор: моззартспорт