Прича: Ретро је поново у моди...

Људи из Доње Рајне и навијачи Борусије из Менхенгладбаха никада неће изгубити наду да би њихови љубимци могли поново да постану оно што су некада били - сила у Бундеслиги. Добро су кренули ове сезоне. . .

Фудбал 07.10.2019 | 23:30
Прича: Ретро је поново у моди...
Борусија из Менхенгладбаха. Лидери. После фантастичних 5:1 против Аугзбурга у недељу поподне навијачи овог клуба поново певају о шампионским данима и успесима на европској сцени. Постоји у свему томе и мала доза својеврсног самозаваравања после свега седам одиграних кола, али то такође осликава и чежњу са којом навијачи Ждребаца улазе у сваку сезону. Људи из Доње Рајне никада неће изгубити наду да би њихови љубимци могли поново да постану оно што су некада били - сила у Бундеслиги.

Истовремено, ниједан други клуб у Немачкој нема ту част да се за његово име везује цела једна славна епоха која стане у деценију. За оне млађе који се тада нису ни родили (као аутор), било је то између 1970. и 1980. године када је Борусија из Менхенгладбаха освојила пет шампионских титула у Бундеслиги ('70, '71, '75, '76 и '77), вицешампионске 1974. и 1978. и Куп Немачке 1973. Освајали су чувени Ждрепци и УЕФА куп чак два пута 1975. и 1979 (победила Звезду у финалу), били финалисти истог такмичења '73 и '80, а играли су и финале Купа шампиона 1977. године у Риму против Ливерпула у којем су поражени са 3:1, гол је дао Волфганг Книб. Грандиозно време и тим који су предводили легендарни тренери Хенес Вајсфајлер и Удо Латек.

Старији навијачи Борусије немају на својим хард дисковима слике из тих славних дана, али их љубоморно чувају у својим главама: параде Волфганга Клефа, бескомпромисни стартови Бертија Фогтса, феноменални слободњаци Рајнера Бонхофа, беспрекидно трчање Хакија Вимера, сјајне дуге лопте Гинтера Нецера, спринтеви Алана Симонсена, темпо и дриблинзи Хенинга Јансена и голови Јупа Хајнкенса. И поптуно непогрешиви стил фудбала. Као велики ривал Бајерна током 70-их због прагматичног и ефикасног стила фудбала тада крштени "Фохленелф" је под Вајсвајлером играо брзи фудбал изузетног квалитета. Инспиративно и надахнуто. 



Оно што повезује ту Борусију и ову данас која је започела сезону из снова је једна врло важна чињеница - недостатак новца. Велике паре су тада само биле у Бајерну из Минхена, краткорочно у ХСВ-у и касније у Борусији из Дортмунда. У једном тренутку и фабрички клубови Леверкузен и Волфзбург су процветали. Али до данас, Борусија из Менхенгладбаха није успела да достигне буџете Бајерна, Дортмунда или Лајпцига. Куповине фудбалера за више од 30.000.000 евра плус давање им одговарајућих зарада нису могуће у Гладбаху ни у ери модерног фудбала.   

То је захтевало и радикалну промену приступа током лета, а спортски директор Макс Еберл је ствари поставио отприлике овако: ако не можемо да купимо топ звезде, онда бисмо пут до врха могли да пронађемо кроз специфичан стил игре и форсирање највећих талената. То је био задатак за Марка Розеа (сећате га се као тренера Салцбурга), а идеје некадашњег фудбалера Мајнца су препознатљиве већ на почетку овог новог посла. Екстремно висок темпо фудбала, пресинг и "гегенпресинг" у комбинацији, што пре одузимање лопте ривалу и брзе контре, кратки пасови и уигране путање ка голу ривала, и на крају крајева експлозивност нападача.



Наравно, на том стилу још треба да се поради јер је успех још у фазама. На међународној сцени нови стил је лако угушен тријумфом Волфсбергера оф 4:0 услед Менхенгладбаха (мада су Аустријанци и раније скаутирали Розеа док је тренирао Салцбург), али у Бундеслиги нови стил Борусије дефинитивно даје резултате пошто је са четири везане победе овај тим Ждребаца засео на чело табеле. Можда мало и зато што Бајерн, Лајпциг и Борусија Дортмунд губе бодове, али Марка Розеа то не треба да занима. Он не може да утиче на резултате ривала. Тренер Гладбаха може да рачуна само на даљи напредак свог тима и побољшање истих.

Агресивност и нападачка моћ у тријумфу над Аугзбургом од 5:1 подсетила је јуче многе на Борусија Парку на оне славне седамдесете. Макс Еберл не може и не жели да слуша изнова та поређења, али џаба, навијачи још чезну за тим временима. И чекају повратак Салатаре...

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс, Боруссиа Монцхенгладбацх

Коментари / 0

Оставите коментар