Око 150.000 обољелих од Алцхајмера у БиХ

Претпостављени број обољелих особа од Алцхајмерове болести у БиХ је око 150. 000, те се ради о средњем и тешком стадијуму деменције када су потребни 24-часовни надзор над тим обољелим и подршка.

Босна и Херцеговина 21.09.2019 | 08:21 Рекао је ово Осман Кучук, директор Центра за деменцију Сарајево, који истиче да, када се овај број обољелих узме у анализу, показује се да она у ствари има епидемиолошки карактер у БиХ. У суботу, 21. септембра, обиљежава се Свјетски дан борбе против Алцхајмера.

Синиша Миљковић, начелник Клинике за неурологију Универзитетског клиничког центра РС, каже да регистар обољелих од Алцхајмерове болести не постоји ни у РС ни у ФБиХ, али да у свијету има око 80 милиона обољелих од ове болести.

"Учесталост болести је да отприлике пет одсто старијих од 65 година има Алцхајмерову болест. Сваки минут на свијету неко оболи од ове болести, тако да број обољелих у свијету расте самим тим што се повећава и број старијих особа у свијету, а предвиђања су да ће се за 30 година број старијих од 65 година повећати за 300 одсто, те се сматра да ће се и удвостручити број људи са овом болести", каже Миљковић. 

Он истиче да су главни симптоми ове болести заборављање, поремећај говора, неспособност да се именују људи, предмети, те да се губе именице из говора.  

"Пацијент зна шта се десило прије 10 година, али не може да се сјети шта је јуче ручао. Такође, пацијенти имају поремећај памћења, затим поремећај оријентације у времену и простору и према личностима, промјене понашања. У крајњем стадију долази до потпуне разградње личности и вегетативног стања", појаснио је Миљковић. 

Он је напоменуо да за ову болест не постоје фактори ризика, осим животне доби, па самим тим и не постоји превенција. Истакао је да је Алцхајмерова болест болест старије животне доби, јер око 75 одсто оних који оболијевају има изнад 65 година, али се код одређеног броја болест јавља и раније, око 50. године. 

"Савјетује се здрава исхрана, физичка активност, доста квалитетног сна, вјежбе меморије и когниције. Постоје лијекови који засад успоравају развој болести. Важно је пружити подршку породици, његоватељима, едуковати и објашњавати о каквој се болести ради, потребно је основати посебне установе за овакве пацијенте, савјетовалишта, удружења обољелих од Алцхајмерове болести", каже Миљковић.

Кучук сматра да деменција, односно Алцхајмерова болест не зависи од година старости, те да се деменција не може повезати искључиво с њом. 

"Деменција је синдром стања узрокованог као посљедица узрокована неком болешћу. Њу може добити и дијете, али и особа у средњим годинама, иако је чињеница да људи од Алцхајмера највише оболијевају након 60. године", каже Кучук. 

Он каже да је број обољелих од Алцхајмера драстично повећан у односу на период прије 1990, те да данас постајемо свјеснији проблема које ова болест носи са собом, а њом је погођена и породица обољелог, те је на западу називају болешћу породице.  

Кучук је рекао да лијек за Алцхајмерову болест не постоји, већ да постоје симптоматске терапије које ублажују одређене симптоме.  

"Без обзира на то што не постоји лијек који ће је излијечити, значајно је да се што раније дијагностицира како би се одређеним лијековима могло симпоматски дјеловати и извршити одређене промјене у животу, те да се приступи нефармаколошком третману деменције", истиче Кучук за "Независне". 

Он каже да се ова болест у данашње вријеме више дијагностикује него у протеклом периоду, те је појаснио да је много разлога за настајање Алцхајмерове болести - од промјене начина и квалитета живота, различите исхране, неактивног физичког живота и ментално неактивног живота.

Извор: Независне