Интервју: Са Новицом о кошарци - поглед уназад...

"Поносан сам. Свој сам на своме. Неко каже - ј. . га, могао је више. Тачно је, могло је сигурно. Али неке ствари човек не може да предвиди. Да сам знао сео бих, не бих пао”.

Кошарка 07.09.2019 | 22:15 Кошарка је Србима у генима. Кошарка је главна тема ових дана. Нема ни “добар дан”, ни “како си” већ одмах - узимамо ли злато?

И привилегија је ових дана имати саговорника који је толико дуго у овом спорту, који је икона клуба какав је Партизан, и ко је доживео много тога и у клупској, али и репрезентативној кошарци као што је то Новица Величковић.

Зато смо искористили прилику да се дотакнемо бројних тема. Кренули смо од ових најактуелнијих, али се и дотакли Новичине каријере, повреда, емоција, игара у Партизану и односу према клубу, али и Светског првенства 2010, као и наравно овог које је у току.

Док Орлови доминирају у Кини, Новица има још једне, ко зна које, припреме у каријери. Како му се чини овај “нови” Партизан?

"Као и свака предсезона, носи доста, што кажу и напорног рада, умора. Можда и један од најтежих делова сезоне. Упознавање, доста нових играча има. Ја сам већ, не знам које су ми ово припреме, 15, 16. Свака носи нешто. Промени се пар играча, гледамо да се што пре уклопимо. Брзо крећемо и са утакмицама", каже Величковић на старту разговора за МОЗЗАРТ Спорт.

Многи људи после 10 или 20 година почну да кукају како их, како млади кажу, “смара” да иду на посао који раде. А ти делујеш као да си и даље жељан кошарке.

"Вуче ме и даље. Кошарку једноставно много волим. Она ми је од 10. године до дана данашњег главна преокупација, наравно уз породицу која је на првом месту. Кошарка је нешто посебно. И стварно тек пре три или четири године сконта човек да ми је то начин живота и да је толико волим да не могу да замислим живот без ње".

Важно питање - како се осећаш физички пред старт сезоне?

"Добро, добро. Не жалим се. Неће бити сјајно, али трудим се да одржавам физичко стање на завидном нивоу и да једноставно водим свакодневно рачуна о бољкама које имам. Да их третирам на прави начин. Јако је то напорно хендловати, сваким даним мораш да урадиш по нешто да би био спреман сутра за тренинг".

Вероватно ниси постављао себи питање овог лета да ли ћеш играти и ове сезоне?

"Добро, постављам ја то питање себи сваког лета. И гледам то на начин да са једне стране да ми здравље, превасходно ноге, нису дозволиле да играм нормално у једном моменту. Али, трајем уз то, трудим се да ми то не представља лимит. Сваке године ми је све теже и теже, нисам млађи него што сам био. Једноставно си старији, све више те ствари боли, теже се загреваш, теже се уводиш у тренинг. Треба главу нашпановати, није то нимало лако".

Познато је да си велики Партизановац, био си у клубу и када стање није било обећавајуће као у овом моменту, али и у оним сјајним данима за клуб. Чини се да је овог лета направљен тим који може да направи добре резултате ове сезоне.

"Прво и основно, докле ћемо стићи то нико не зна. Али сигурно да се радило доста темељно. Свако ради свој посао. У складу са тим се прави екипа. Био сам у Партизану када је доминирао, и када је било тешко... Кажем ја на неки други начин гледам клуб. Дошао сам када сам имао 14 година. И ево то ми је и до дана данашњег нека водиља".

Став и однос према послу је јасан.

"Сваки играч гледа да кроз рад буде бољи у фебруару него сада у августу. Када сам био клинац нисам себи постављао лимите, ишао сам главом кроз зид. Сваки тренинг је била борба".

То те је и довело ту где јеси.

"Па довело, да".

Новица је од првих утакмица у Партизану показивао да се не плаши. Сећамо се и добрих рола, тројки, поена...

"Увек кажем да ме кош није занимао. Другачије сам гледао да уђем у тим. Давао сам кошеве за млађе селекције, није то ништа спорно, али када сам ушао у први тим био је ту Деки Милојевић који је био појам. После тога и Дроле. Гледао сам да када уђем на терен - мој играч не сме да да кош. Да играмо добро, да не примамо поене. Да се одморе вође. Тако сам гледао да се наметнем. Да зграбим минут, два, три. Нисам размишљао о 15 минута".

Када погледаш уназад, како видиш своју каријеру до сада?

"Трудио сам се увек да кошарку играм искрено и на начин на који знам да је играм. Задовољан сам стварно. Доживети повреду коју сам ја имао са 25 година у моменту када сам у Реал Мадриду и себе сам гледао да сам, на мојој позицији био међу не знам колико играча у Европи. И репрезентација, све што је пратило то... Када сконташ да не можеш да урадиш 50% ствари које си могао, много боли. Много је тешко. Сигурно да после прве и друге операције, где ми је речено да ћу, 50-50, да ћу моћи, нећу... Ја сам изгурао седам, осам година и сигурно да сам поносан на себе и на све што сам претрпео. Много је болних дана и тешких дана. Могао сам много ствари да урадим, да играм три утакмице у дану без проблема. Да останем дуже да радим. Да будем 24 сата у сали да треба. Али када сконташ да то више не може, да играш са 26 година на искуство. Тако испада”.

Партизан је за Величковић нешто посебно. Цитира Новица ону народну - “да сам знао да ћу да паднем - ја бих сео”.

"Дете сам из овог града и мени је била увек жеља да се вратим у Партизан, ту сам. Поносан сам на то. Свој сам на своме. Неко каже - ј..га, могао је више. Слажем се, могло је сигурно. Али неке ствари човек не може да предвиди. Да сам знао сео бих, не бих пао. И данас играм кошарку са емоцијом. Доживљавам кошаркашке ствари са великом жељом".

Поменуо си репрезентацију. Некако је упечатљива слика када идес да грлиш Теа после оне тројке преко Гарбахосе. А била је и пре тога Пољска 2009. године.

"Пољска је била где смо као деца дошли до сребра што нико није очекивао. Потом против Турске најболнији пораз који сам имао у каријери. Ствар која је болела много дуго. Месецима када бих помислио на то сузе су ми ишле. Није било речи... Жеља је свима у том моменту да играш против америчког састава. И данас мислим да смо били бољи у том моменту од Турске. И те неке утакмице у припремном периоду са њима где је било 20, 30 разлике. И онда дође моменат... Све нас је болело у том моменту. Али, враћа се све. Ми настављамо да производимо младе играче, талентоване клинце”, присећа се свега Новица.

Како капитен Партизана гледа на Мундобаскет у Кини? Чини се да Србија иде напред јако.

“Мени је жао што Тео и Гаги нису ту. Али, да је талентована екипа - јако је талентована. Два, три играча се ту издвајају. Али, су сви остали квалитетни. Евролигашки играчи. Дугачак је пут до краја, није лак пут. И ми као кошаркашка нација се никада не плашимо противника, против кога год да играмо. Да догурамо што више. Наравно, као и сваки грађанин ове земље волео бих да освојимо то злато”.

Могућ сусрет са Америма у финалу, о томе сви причају, како би то изгледало? Они дуго нису дошли са слабијим, а ми са јачим тимом.

“Ипак су, ако гледамо, ти амерички играчи су једни од најталентованијих играча у НБА лиги, не треба заборавити то. Неки су носиоци у својим клубовима, имају талента. Од кад знам за себе диктирају светску кошарку. Али ислим да могу да се добију. Изађеш, одмериш се и шта ти Бог да. Много људи каже - слаби, слаби. Не, нису они слаби. Мичел је главни играч Јуте, ту су Тејтум, Браун, Вокер… То су НБА играчи. Имамо их и ми… Надам се најбољем”, закључио је Величковић.

Извор: моззартспорт