Мајкл Овен: Чим сам стигао у Реал...

. . . знао сам да нећу дуго, никад нисам био Бекамов пријатељ! И о томе зашто је четири месеца провеу у хотелу, па и о сусрету са чувеним Газом. . .

Фудбал 08.09.2019 | 16:14 Аутобиографија Мајка Овена већ је подигла прашину када је Дејли Мејл објавио исечак у коме некада златни дечко енглеског фудбала признаје да му је једина грешка у каријери била та што се из Реала вратио у Њукасл. Ни то што је четири сезоне провео на Сент Џејмс Парку није га спречило да каже да је Њукасл само у главама навијача велики клуб, па ни да се после свега по друштвеним мрежама посвађа са легендарним Аланом Ширером. Због свега тога неке књижаре у Њукаслу су одлучиле да не пусте у продају Овенову књигу.

Сад је на ред дошао Реал... Додуше, о Краљевском клубу Овен просто није могао да изговори превише тога лошег. На крају крајева, он није био довољно добар за Реал са Зинедином Зиданом, Луисом Фигом...

“Колико год да чудно и можда дефетистички сада звучи, мислим да сам инстинктивно, чим сам слетео у Шпанију, осетио да се нећу ту дуго задржати“, пише Овен, кои је за Реал одиграо 45 утакмица и постигао 16 голова.

Рекло би се сасвим солидно, али... Није баш тако кад си део “галактикоса“. Очекивало се више. У Мадриду се очекује само највише. Па чак и на промоцијама које се – признаје сад Овен – поприлично уплашио.

“Кад си галактикос, од тебе се очекује да изведеш представу, да блисташ, да одушевиш триковима. Проблем је само што ја никад нисам знао ниједан трик. Био сам страшно нервозан“.

Ни код куће није све блистало. Он и супруга Луиз тек су добили ћеркицу. А од Реала уместо куће...

“Од средине августа смо живели у хотелу док смо тражили кући. Нас двоје у једној соби са дететом које треба да забављаш. Било би тешко и на месец дана.  А месец се претворио у два. Па та два у четири...“

Добро, бар је имао земљака поред себе. Дејвид Бекам је већ добро знао Мадрид, Дејвид Бекам је свуда велика звезда... Али Дејвид Бекам и Мајкл Овен? Није то исти филм.

“Живели смо близу Дејвиду и Викторији Бекам, две енглеске породице у истом граду, али нисмо много тога делили у приватности. Пошто су Луиз и Викторија биле усамљене и бринуле о деци, повређено би се виђале док смо нас двојица на тренингу. И то би отприлике било то. Није то ништа чудно, Дејвид и ја нисмо имали много тога зајендичког“, присећа се Овен.

Искрено...

“Ја нисам волео да се облачим фенси и крећем у том отменом друштву. Дејвид и Викторија су са друге стране били бона фиде суперзвезде. Они су обитавали у сасвим различитој стратосфери. Никад нисам стекао утисак да сам у кругу Дејвидових пријатеља“.

А кад већ помиње праве и оне друге пријатеље, да се присети још једног... Анегдота  са стадиона “Сантјаго Бернабеу“. На рецепцији стари познаник, Пол Гаскојн...

“Одједном испред мене – Газа! Погледам ближе, носи копачке. На тренутак сам помислио: Чекај, је л смо ми то довели Газу? Али већ је то била 2005. година. Колико год да је некад био добар, није било реално да тада Реал потпише уговор са Полом Гаскојном. Могу само да кажем да није изгледао баш најбоље. Колико год да ми је било драго што сам га видео, био сам и тужан због те слике мог хероја из детињства како стоји на рецепцији Бернабеуа и носи копачке“.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс