Скица Партизановог тима за нову сезону...

Чвршћа одбрана, други живот Суме, чекају се још два појачања. . .

Фудбал 11.07.2019 | 23:45 Има нешто у том тиму што га чини другачијим. Да ли и бољим од претходног, показаће такмичарске, али у пријатељским утакмицама, током боравка у Словенији, Партизан је дао за право навијачима да нестрпљиво чекају почетак сезоне и надају се да би наредна могла да буде кудикамо берићетнија од претходне две.

Нова екипа поименце подсећа на стару, мада је играчки оставила у минулих десетак дана повољнији утисак, без обзира на резултате тест мечева са нижеразредним Белтинцима (6:0), љубљанском Олимпијом (0:1) и Бордоом (2:1). Наглашена жеља за доказивањем, да коначно промене ствари у своју корист у првенству, карактерише црно-беле, свесни су и сами да је куп, ипак, другоразредно такмичење, да Лига Европе доноси новац и утиче на афирмацију играча, али да је титула основни циљ, гарантује лаку проходност ка УЕФА такмичењима и подиже цену фудбалерима. На крају крајева, фудбал се и игра да би био први.

Кад би данас почело првенство Србије, Партизан би представио екипу која у основи има више староседелаца него новајлија, међутим, у идеалном замишљеном сценарију, тим би претрпео битне промене у односу на онај који је тријумфом на Маракани окончано претходну сезону. Бар четворица нових играча појавила би се у саставу Сава Милошевића у пројекцији најбољих 11 за предстојеће изазове, а с обзиром да се чекају још најмање двојица, можда и тројица, у офанзивном делу, значи да ће бивши репрезентативац практично променити две трећине екипе.

На голу неће дирати ништа. Владимир Стојковић је капитен и његово место је зацементирано. Баш као и Немање Р. Милетића на позицији десног бека, с обзиром да Периша Пешукић мора да прође период прилагођавања на нову средину и постане конкурентан тек кад се А репрезентативац прода. На супротном крају терена очекује се повратник Рајко Брежанчић из Малаге, мада постоји могућност да, док не ухвати ритам место попуни Слободан Урошевић. У централном делу одбране једно место разервисано је за Страхињу Павловића, док је друго, чини се, отворено, али му је најближи, бар у овом тренутку, Бојан Остојић, ако је судити по провери из меча са Бородом. Поготово што Доминик Динга није играо безмало годину дана и потребно му је, попут Брежанчића, време да ухвати ритам, док је озбиљан кандидат, услед рада на тренинзима и више него пристојног учинка на контролним мечевима, постао новајлија из Зете, Игор Вујачић. Суботњи тест са Пакшијем требало би да открије кога Милошевић види као решење за старт сезоне у Инђији.

Карактеристика одбране Партизана у прошлој сезони била је да је примала голове малтене из прве шансе ривала или често сама себи пуцала у ноге. Овог лета, иако су припремне утакмице у питању, игра последње линије делује уверљивије, потврђено бројкама. Примљена су само три гола на пет провера, од чега један у раној фази припрема против Будућности, други из пенала на „Стожицама“, а трећи тако што је Жими Бријан само ублажио пораз Жирондинаца у најбољој партији црно-белих досад.

На средини терена су „закуцани“ Саша Здјелар и Александар Шћекић, с тим да управа ради на довођењу још једног задњег везног. Не замера стручни штаб ништа српско-црногорском тандему, али осећа да му је потребна конкуренција и зато се воде преговори на више страна да се доведе новајлија из иностранства. У нападу је сигуран Умар Садик, придошлица из Роме, његова прва алтернатива је Огњен Ожеговић, међутим, како се чини да ће Нигеријац бити од веће користи у мечевима са европским екипама, где ће имати више простора, у Партизану гледају како да доведу још једног шпица, гаранта између 20 и 25 голова, како је то лепо објаснио Зоран Тошић, свестан да је постојећем кадру потребно освежење.

Између средине и навале је, можда највећа непознаница. Тренутно иза Садика дејствује трилинг Тошић-Сума-Ивановић, међутим... Црно-бели увелико траже свежу крв, посебно на месту левог крила, играча попут Леонарда, који би „секао“ унутра и био превага у офанзиви. Плус, недостаје им плејмејкер, фудбалер способан да убрза игру и подели завршни пас, споји саиграча са голом. Наравно, ту је и већ поменути још један нападач, који би могао да делује и као полушпиц. Кандидати су Јапанац Такума Асано, Бразилац Карлос Едуардо и Аргентинац Хуан Игњасио Каваљаро, међутим, тешко је очекивати, готово неизводљиво, да сва тројица дођу у Хумску 1. Једног са овог списка ако би ангажовали, били би у Партизану задовољни.

На тај начин би појачали конкуренцију једином, по вокацији, плејмејкеру, Сејдуби Суми. Гвинејац код Милошевића као да је отпочео нови живот, нуди се, враћа у одбрану, тражи лопту, осцилира, што је природно, ни он дуго није био на терену, али је фудбалер ког, можда, вреди чекати. Сад, велика је дилема да ли Партизан има стрпљења и могућности да се ослони само на њега или Лазара Павловића, као алтернативу или је потребно и Суми довести конкуренцију, која ће га учинити учинковитијим. Засад, делује да је на добром путу, али ући само са Сејдубом у сезону је ризично. Свесна је тога и струка.

Посебно занимљиво је што је у две најјаче провере, са Олимпијом у првом полувремену и Бородом током 65-70 минута Партизан изгледао способан да се такмичи, ствара шансе, држи лопту, као да игра утакмицу ранга Лиге Европе. У таквој поставци до изражаја долазе и Сума и Садик, међутим, за првенствене мечеве, кад се ривал очекивано забарикадира потребан је странац који ће наместити и(ли) дати гол. И тако 25 пута у сезони. За дуго прижељкивану титулу.

Извор: моззартспорт

ФОТО: ФК Партизан