Најава: Остало их четири...
Голден Стејт креће без Дуранта, Вориорсима прете Лилард и Меколум! Торонто стрепи од Јаниса, али ко ће да чува Ленарда? Уочи финала конференција. . .
Кошарка 14.05.2019 | 22:32
Вечерас почиње финална серија Западне конференције између Голден Стејта и Портланда, а сутра је на распореду прва утакмица финала Истока између Милвокија и Торонта. Узбуђења сигурно неће недостајати, али пре него се посветимо најави ових двобоја, морамо се осврнути и на оне нетом завршене.
Други круг плеј-офа био је, очекивано, спектакуларан. И тек након завршетка регуларног дела сезоне претпостављали смо да ће ови окршаји бити фантастични јер се квалитета, посебно на Истоку, концентрисала у четири екипе, али добили смо и више од очекивања. Добили смо две серије које су се решавале у седмој утакмици од којих је једна одлучена у посљедњој секунди двобоја, а друга у мегдану пуном преокрета и серији у којој смо имали чак четири продужетка. Добили смо и потврду да Хјустон једноставно не зна како да победи Голден Стејт чак и када им се отвори све што им се може отворити, а потврдила се и прича која се провлачила кроз целу сезону, а по којој Бостон није успео да оправда очекивања која су пред њих стављена уочи сезоне. Добили смо и невероватне појединачне серије Каваја Ленарда, Јаниса Адетокунба, Кевина Дуранта, Николе Јокића и Џејмса Хардена и тек нешто мало нестабилније Демијена Лиларда, Џимија Батлера, Си-Џеј Меколума или Стефа Карија. У овом плеј-офу, посебно у другој рунди, појам суперстара дигао се на неку нову висину и на то ће следећих сезона и те како морати да се припази. Добили смо и невероватну чињеницу да је тек Денвер од екипа које су испале у овом кругу стабилан, односно да не мора да брине о томе како ће изгледати следеће сезоне – колико год Хјустон, Филаделфија и Бостон имали добар ростер, толико је јако пуно питања пред њима, односно непознаница како ће ти тимови изгледати следеће сезоне. Добили смо и невероватну кошарку и утакмице које су показале сву лепоту ове игре и свима онима који непрестано постављају питања о НБА лиги и интензитету игре у овој лиги ваљда једном заувек зачепиле уста.
А све то што смо добили могло би у следеће два недеље додатно да обогатимо и то без обзира на чињеницу да ће већина аналитичара једну серију прогласити унапред решеном.
Реч је, наравно, о серији између Вориорса и Блејзерса. Прваци су и ове године из игре избацили Хјустон који се целу годину припремао за ову серију, а који није успео да искористи чињеницу да је Голден Стејт играо без Демаркуса Казинса, а последњу утакмицу и без Кевина Дуранта те практично није имао озбиљну ротацију. Рокетси тренутно носе заслужену титулу “цхокера“, односно, да се послужимо домаћим изразом, јасно је да болују од кукавичлука и питање је могу ли пронаћи начин да се реше те стигме. Но, то је питање за неки други текст, онај који се неће бавити најавом финала конференција.
У том финалу Голден Стејт очекује Портланд, екипу која је до финала Запада дошла након што су изненадили добар део НБА поклоника и победили Оклахому у пет утакмица, те избацили Денвер славивши у седмој утакмици на гостујућем терену. Иако је јасно како су Вориорси велики фаворити у овом окршају, Блејзерси никако нису без шанси.
Пре свега треба узети у обзир да ће Портланд у ову серију ући растерећено. Они су своје одрадили уласком у финале Запада у којем га је мало ко очекивао и што је коначна награда целом тиму, али пре свега Демијану Лиларду који игра сјајно свих ових година, али којег ће мало ко ставити у круг највећих звезда НБА лиге. Он и Си-Џеј Меколум, који је пружио фантастичну партију у седмој утакмици, Портландова су верзија “Спласх бротхерса“ с том разликом што они много чешће играју с лоптом у рукама и зову изолациионе нападе од Стефа Карија и Клеја Томпсона, а такве нападе и реализирају с великим процентом.
И колико год би било лепо у целој серији гледати двобоје овог квартета кошаркаша, толико је јасно да се то неће догодити. Стив Кер је од почетка серије против Хјустона у петорку инсталирао Андреа Игуодалу и извесно је да ће он наставити у тој улози и овог пута те да ће бити задужен за, вероватно, Лиларда док ће Томпсон ићи на Меколума. Тренер Голден Стејта покушаће да сакрије у обрани Карија на једном од крилних играча Портланда, Морису Харклсу или Ал-Фаук Амину, али питање је колико ће њих двојица играти јер је Тери Стотс у недељу навече добио потврду да може да победи и без Харклса и(ли) Аминуа на паркету што је добра ствар јер њих двојица нису баш употребљиви у нападу.
Додуше, барем један од њих двојица мораће да буде у игри због дефанзивних карактеристика, а Портланду ће, макар на отварању серије, посао бити олакшан јер Дурант неће играти најмање прву утакмицу. Из табора Голден Стејта долазе вести да би Демаркус Казинс могао да буде спреман већ за прву серију, али је велико питање у каквој се он физичкој спреми налази. Ако ће моћи да одигра барем чврсто у обрани то ће бити доста важно јер би тако могао да успорити Енеса Кантера који је трећа нападачка снага Портланда. Турски центар муку мучи с повредама, али је играо сасвим добро против Јокића и ако Казинс не буде играо могао би да буде важна карика у овој серији јер би против њега на паркету требали да буду Ендрју Богут и Кевон Луни.
Биће занимљиво у тој ситуацији видети и колико ће Кер да користи свој “деатх линеуп“, односно “поставу смрти“ с Каријем, Томпсоном, Игуодалом, Дурантом и Дрејмондом Грином, али она је у старту обезглављена неиграњем Дуранта. С друге стране, у последњих пар утакмица серије против Денвера, Портланд је добио добар учинак од Зека Колинса те је Стотс често играо у пару с њим и Кантером. Није баш уобичајено да против Голден Стејта играш с два висока играча, али парадигме су ту да се мењају. Колинс и Кантер би могли да направе велику штету поставама Вориорса у којима ће Грин играти у комбинацији с било којим центром.
Повреде које муче Голден Стејт доносе разлог за оптимизам Портланда јер Дуранта нема, вероватно ни Казинса, а Томпсон и посебно Кари такође имају проблема који их успоравају у игри. С друге стране Блејзерси су већ навикли да нема Јусуфа Нуркића, а добра ствар за њих је да Родни Худ није озбиљније повређен те да би требало да га видимо у овој серији. Ако он настави да игра онако како је играо против Денвера могао би да буде најважнији играч с клупе у оба тима.
Све у свему, Голден Стејт је у предности. Без обзира на мањак ротације и све друге наведене проблеме, ипак су они прваци и знају како се долази до титула. Уз то имају и индивидуални таленат на својој страни, а све то се не да научити. Још када додате и њихову уиграност јер је језгро екипе заједно већ годинама, јасно је зашто се тешко може прогнозирати испадање од Портланда.
У другој серији је фаворит Милвоки, али Торонто никако не смемо да отпишемо. Јасно је да ће се све вртити око Јаниса Адетокунба и Каваја Ленарда, али не могу (само) њих двојица донети освајање конференција било ком тиму.
Пре него кренемо даље од њих двојице, морамо да се мало вратимо на њихову статистику. Кавај је у плеј-офу на 31,8 поена, 8,5 скокова, 3,6 асистенција и 1,3 украдене лопте уз 53,9% шута те 40,8% за тројку. Јанис у просеку има 27,4 поена, 11,3 скокова, 4,4 асистенције, 1,6 блокада и 1,2 украдене лопте уз 52,6% шута те за њега пристојних 32,4% за три с тим да би бројке биле и веће да се у првој рунди против Детроита већим делом серије није одмарао. Учинак ове двојице се не може објаснити никако друкчије него “невероватним“ и биће их задовољство гледати у директном обрачуну. Додуше, неће се Кавај и Јанисмеђусобно чувати већим делом серије, али биће и тога у оним најважнијим тренуцима.
Но, као што рекосмо, не могу њих двојица да добију ову серију. Односно, не могу без помоћи. А ту на прву руку нешто боље изгледа Милвоки. Крис Мидлтон и Ерик Бледсо изгледају сасвим добро, у ротацију се након повреде вратио и Малколм Брогдон, своје епизоде су имали Брук Лопез и Никола Миротић, а Мајкк Баденхолцер је добио добар учинак и од Џорџа Хила и Пета Конутона с клупе. Торонто изгледа нешто тање, али ни они нису за бацити. Паскал Сијакам се наметнуо као други играч ове екипе и брзо се вратио у форму након повреде, Кајл Лаури дефинитивно није суперстар, али да може одигра и више него пристојно, Марк Гасол и Серж Ибака играју ветерански стабилно, а нешто је Ник Нурс добио и од Денија Грина.
Канадска екипа има још занимљивих играча у ротацији и генерално доста “тела“, али имају и проблем што имају комплекс плеј-офа који их прати од последњих неколико сезона иако се тим драстично промијенио у односу на лани, а камоли на оне раније године. Једноставно, као да се свима у Торонту одсеку руке у неким важним тренуцима, а то је било видљиво и у седмој утакмици против Филаделфије када је Ленард морао да игра “херо балл“, односно да форсира “један на пет“ кошарку у којој није правовремено добијао помоћ од саиграча па је имао чак 39 испаљених лопти према обручу Сиксерса. Додуше, мајстор је убацио 41 поен уз онај кош у посљедњој секунди па је све на крају имало смисла, али на тај начин неће моћи да добије серијау против Бакса.
Милвоки може на Ленарда да пошаље и Мидлтона, који ће вероватно бити задужен за њега од почетка утакмице, и Јаниса, а Бледсо и Брогдон су по мом мишљењу најбољи обрамбени бековски пар у лиги те ће у сваком тренутку бити спремни да помогну. Њих двојица ће задавати и велике проблеме Лаурију и било ком другом беку којег Нурс пошаље на њих осим ако се тренер Торонта не одлучи на опцију која се показала јако добром у последњих неколико утакмица против Сиксерса.
Репторси су Филаделфији одговорили с високом поставом у којој су заједно играли Ленард, Сијакам, Ибака и Гасол, а тако могу да играју и против Милвокија, посебно када ће у игри бити Брук Лопез. Штавише, не би ме изненадило да Торонто и почне на такав начин и тако дође до предности под кошем. Бостон је у првој утакмици серије против Милвокија и у неким тренуцима осталих мечева показао како је формула заустављања Јаниса у теорији прилилчно једноставна – заустави му средину рекета гомилањем тела те му омогући што мање линија за додавање на спољне играче. Гасол нема брзину у ногама да све испрати као некада, али има неверобатну кошаркашку интелигенцију и снагу да парира било коме док је Ибака у ових пар утакмица против Сиксерса показао да су ноге још у добром стању и да може да преузима противничке бекове. Дужина Ленарда и Сијакама би била додатни осигурач оваквој обрани.
Ова висока линија Торонта донела би још два проблема за Милвоки – потенцијално би из серије могла да искључи Брука Лопеза који је важан играч за стил игре Бакса јер својим спољним шутом шири рекет, а поставило би се и питање кога ће чувати Јанис. Вјеројатно ће он у овој комбинацији бити на Ибаки те играти својеврсног “либера“, односно помагати свим саиграчима у обрани, али онда је питање ко ће чувати Сијакама?
Наравно да ни Милвоки није без својих тактичких решења и потенцијалних замки, али њихова је снага понајвише у њиховој игри какву смо гледали целе сезоне. Јанис ће покушати да гура сваки напад у што бржу завршницу, а тројке ће да се пуцају без икакве задршке. Милвоки је једна од екипа у којој не постоји појам “лошег шута за три“, а ако их шут крене, онда ће Торонто да буде у проблему. Довољно Баденхолцер има играча који могу да повежу неколико тројки и тако разбију противнички, а наметну свој ритам.
Иако се у претходним пасусима можда могло наслутити да предност дајем Торонту, ипак мислим да ће победа ићи на страну Милвокија. Једноставно, Репторси, колико год да добри били, морају да извуку много више из себе да би дошли у прилику да победе у четири утакмице. Но, разлика у овој серији је много мања него у оној на Западу па никога не би требало да изненади ако Канађани буду славили први улазак у НБА финале у историји франшизе.
Извор: моззартспорт
Фото: РЕУТЕРС
Коментари / 0
Оставите коментар