Najava: Ostalo ih četiri...

Golden Stejt kreće bez Duranta, Voriorsima prete Lilard i Mekolum! Toronto strepi od Janisa, ali ko će da čuva Lenarda? Uoči finala konferencija. . .

  • Sport
  • Košarka


NBA karavan lagano putuje prema cilju. Broj kočija se drastično smanjio, ostale su samo četiri s najhrabrijim putnicima od kojih će samo jedna doći do konačne nagrade i mirno nositi titulu najbolje na svetu sledećih godinu dana.

Večeras počinje finalna serija Zapadne konferencije između Golden Stejta i Portlanda, a sutra je na rasporedu prva utakmica finala Istoka između Milvokija i Toronta. Uzbuđenja sigurno neće nedostajati, ali pre nego se posvetimo najavi ovih dvoboja, moramo se osvrnuti i na one netom završene.

Drugi krug plej-ofa bio je, očekivano, spektakularan. I tek nakon završetka regularnog dela sezone pretpostavljali smo da će ovi okršaji biti fantastični jer se kvaliteta, posebno na Istoku, koncentrisala u četiri ekipe, ali dobili smo i više od očekivanja. Dobili smo dve serije koje su se rešavale u sedmoj utakmici od kojih je jedna odlučena u posljednjoj sekundi dvoboja, a druga u megdanu punom preokreta i seriji u kojoj smo imali čak četiri produžetka. Dobili smo i potvrdu da Hjuston jednostavno ne zna kako da pobedi Golden Stejt čak i kada im se otvori sve što im se može otvoriti, a potvrdila se i priča koja se provlačila kroz celu sezonu, a po kojoj Boston nije uspeo da opravda očekivanja koja su pred njih stavljena uoči sezone. Dobili smo i neverovatne pojedinačne serije Kavaja Lenarda, Janisa Adetokunba, Kevina Duranta, Nikole Jokića i Džejmsa Hardena i tek nešto malo nestabilnije Demijena Lilarda, Džimija Batlera, Si-Džej Mekoluma ili Stefa Karija. U ovom plej-ofu, posebno u drugoj rundi, pojam superstara digao se na neku novu visinu i na to će sledećih sezona i te kako morati da se pripazi. Dobili smo i neverovatnu činjenicu da je tek Denver od ekipa koje su ispale u ovom krugu stabilan, odnosno da ne mora da brine o tome kako će izgledati sledeće sezone – koliko god Hjuston, Filadelfija i Boston imali dobar roster, toliko je jako puno pitanja pred njima, odnosno nepoznanica kako će ti timovi izgledati sledeće sezone. Dobili smo i neverovatnu košarku i utakmice koje su pokazale svu lepotu ove igre i svima onima koji neprestano postavljaju pitanja o NBA ligi i intenzitetu igre u ovoj ligi valjda jednom zauvek začepile usta.

A sve to što smo dobili moglo bi u sledeće dva nedelje dodatno da obogatimo i to bez obzira na činjenicu da će većina analitičara jednu seriju proglasiti unapred rešenom.

Reč je, naravno, o seriji između Voriorsa i Blejzersa. Prvaci su i ove godine iz igre izbacili Hjuston koji se celu godinu pripremao za ovu seriju, a koji nije uspeo da iskoristi činjenicu da je Golden Stejt igrao bez Demarkusa Kazinsa, a poslednju utakmicu i bez Kevina Duranta te praktično nije imao ozbiljnu rotaciju. Roketsi trenutno nose zasluženu titulu “chokera“, odnosno, da se poslužimo domaćim izrazom, jasno je da boluju od kukavičluka i pitanje je mogu li pronaći način da se reše te stigme. No, to je pitanje za neki drugi tekst, onaj koji se neće baviti najavom finala konferencija.

U tom finalu Golden Stejt očekuje Portland, ekipu koja je do finala Zapada došla nakon što su iznenadili dobar deo NBA poklonika i pobedili Oklahomu u pet utakmica, te izbacili Denver slavivši u sedmoj utakmici na gostujućem terenu. Iako je jasno kako su Voriorsi veliki favoriti u ovom okršaju, Blejzersi nikako nisu bez šansi.

Pre svega treba uzeti u obzir da će Portland u ovu seriju ući rasterećeno. Oni su svoje odradili ulaskom u finale Zapada u kojem ga je malo ko očekivao i što je konačna nagrada celom timu, ali pre svega Demijanu Lilardu koji igra sjajno svih ovih godina, ali kojeg će malo ko staviti u krug najvećih zvezda NBA lige. On i Si-Džej Mekolum, koji je pružio fantastičnu partiju u sedmoj utakmici, Portlandova su verzija “Splash brothersa“ s tom razlikom što oni mnogo češće igraju s loptom u rukama i zovu izolaciione napade od Stefa Karija i Kleja Tompsona, a takve napade i realiziraju s velikim procentom.

I koliko god bi bilo lepo u celoj seriji gledati dvoboje ovog kvarteta košarkaša, toliko je jasno da se to neće dogoditi. Stiv Ker je od početka serije protiv Hjustona u petorku instalirao Andrea Iguodalu i izvesno je da će on nastaviti u toj ulozi i ovog puta te da će biti zadužen za, verovatno, Lilarda dok će Tompson ići na Mekoluma. Trener Golden Stejta pokušaće da sakrije u obrani Karija na jednom od krilnih igrača Portlanda, Morisu Harklsu ili Al-Fauk Aminu, ali pitanje je koliko će njih dvojica igrati jer je Teri Stots u nedelju naveče dobio potvrdu da može da pobedi i bez Harklsa i(li) Aminua na parketu što je dobra stvar jer njih dvojica nisu baš upotrebljivi u napadu.

Doduše, barem jedan od njih dvojica moraće da bude u igri zbog defanzivnih karakteristika, a Portlandu će, makar na otvaranju serije, posao biti olakšan jer Durant neće igrati najmanje prvu utakmicu. Iz tabora Golden Stejta dolaze vesti da bi Demarkus Kazins mogao da bude spreman već za prvu seriju, ali je veliko pitanje u kakvoj se on fizičkoj spremi nalazi. Ako će moći da odigra barem čvrsto u obrani to će biti dosta važno jer bi tako mogao da usporiti Enesa Kantera koji je treća napadačka snaga Portlanda. Turski centar muku muči s povredama, ali je igrao sasvim dobro protiv Jokića i ako Kazins ne bude igrao mogao bi da bude važna karika u ovoj seriji jer bi protiv njega na parketu trebali da budu Endrju Bogut i Kevon Luni.

Biće zanimljivo u toj situaciji videti i koliko će Ker da koristi svoj “death lineup“, odnosno “postavu smrti“ s Karijem, Tompsonom, Iguodalom, Durantom i Drejmondom Grinom, ali ona je u startu obezglavljena neigranjem Duranta. S druge strane, u poslednjih par utakmica serije protiv Denvera, Portland je dobio dobar učinak od Zeka Kolinsa te je Stots često igrao u paru s njim i Kanterom. Nije baš uobičajeno da protiv Golden Stejta igraš s dva visoka igrača, ali paradigme su tu da se menjaju. Kolins i Kanter bi mogli da naprave veliku štetu postavama Voriorsa u kojima će Grin igrati u kombinaciji s bilo kojim centrom.

Povrede koje muče Golden Stejt donose razlog za optimizam Portlanda jer Duranta nema, verovatno ni Kazinsa, a Tompson i posebno Kari takođe imaju problema koji ih usporavaju u igri. S druge strane Blejzersi su već navikli da nema Jusufa Nurkića, a dobra stvar za njih je da Rodni Hud nije ozbiljnije povređen te da bi trebalo da ga vidimo u ovoj seriji. Ako on nastavi da igra onako kako je igrao protiv Denvera mogao bi da bude najvažniji igrač s klupe u oba tima.

Sve u svemu, Golden Stejt je u prednosti. Bez obzira na manjak rotacije i sve druge navedene probleme, ipak su oni prvaci i znaju kako se dolazi do titula. Uz to imaju i individualni talenat na svojoj strani, a sve to se ne da naučiti. Još kada dodate i njihovu uigranost jer je jezgro ekipe zajedno već godinama, jasno je zašto se teško može prognozirati ispadanje od Portlanda.

U drugoj seriji je favorit Milvoki, ali Toronto nikako ne smemo da otpišemo. Jasno je da će se sve vrtiti oko Janisa Adetokunba i Kavaja Lenarda, ali ne mogu (samo) njih dvojica doneti osvajanje konferencija bilo kom timu.

Pre nego krenemo dalje od njih dvojice, moramo da se malo vratimo na njihovu statistiku. Kavaj je u plej-ofu na 31,8 poena, 8,5 skokova, 3,6 asistencija i 1,3 ukradene lopte uz 53,9% šuta te 40,8% za trojku. Janis u proseku ima 27,4 poena, 11,3 skokova, 4,4 asistencije, 1,6 blokada i 1,2 ukradene lopte uz 52,6% šuta te za njega pristojnih 32,4% za tri s tim da bi brojke bile i veće da se u prvoj rundi protiv Detroita većim delom serije nije odmarao. Učinak ove dvojice se ne može objasniti nikako drukčije nego “neverovatnim“ i biće ih zadovoljstvo gledati u direktnom obračunu. Doduše, neće se Kavaj i Janismeđusobno čuvati većim delom serije, ali biće i toga u onim najvažnijim trenucima.

No, kao što rekosmo, ne mogu njih dvojica da dobiju ovu seriju. Odnosno, ne mogu bez pomoći. A tu na prvu ruku nešto bolje izgleda Milvoki. Kris Midlton i Erik Bledso izgledaju sasvim dobro, u rotaciju se nakon povrede vratio i Malkolm Brogdon, svoje epizode su imali Bruk Lopez i Nikola Mirotić, a Majkk Badenholcer je dobio dobar učinak i od Džordža Hila i Peta Konutona s klupe. Toronto izgleda nešto tanje, ali ni oni nisu za baciti. Paskal Sijakam se nametnuo kao drugi igrač ove ekipe i brzo se vratio u formu nakon povrede, Kajl Lauri definitivno nije superstar, ali da može odigra i više nego pristojno, Mark Gasol i Serž Ibaka igraju veteranski stabilno, a nešto je Nik Nurs dobio i od Denija Grina.

Kanadska ekipa ima još zanimljivih igrača u rotaciji i generalno dosta “tela“, ali imaju i problem što imaju kompleks plej-ofa koji ih prati od poslednjih nekoliko sezona iako se tim drastično promijenio u odnosu na lani, a kamoli na one ranije godine. Jednostavno, kao da se svima u Torontu odseku ruke u nekim važnim trenucima, a to je bilo vidljivo i u sedmoj utakmici protiv Filadelfije kada je Lenard morao da igra “hero ball“, odnosno da forsira “jedan na pet“ košarku u kojoj nije pravovremeno dobijao pomoć od saigrača pa je imao čak 39 ispaljenih lopti prema obruču Siksersa. Doduše, majstor je ubacio 41 poen uz onaj koš u posljednjoj sekundi pa je sve na kraju imalo smisla, ali na taj način neće moći da dobije serijau protiv Baksa.

Milvoki može na Lenarda da pošalje i Midltona, koji će verovatno biti zadužen za njega od početka utakmice, i Janisa, a Bledso i Brogdon su po mom mišljenju najbolji obrambeni bekovski par u ligi te će u svakom trenutku biti spremni da pomognu. Njih dvojica će zadavati i velike probleme Lauriju i bilo kom drugom beku kojeg Nurs pošalje na njih osim ako se trener Toronta ne odluči na opciju koja se pokazala jako dobrom u poslednjih nekoliko utakmica protiv Siksersa.



Reptorsi su Filadelfiji odgovorili s visokom postavom u kojoj su zajedno igrali Lenard, Sijakam, Ibaka i Gasol, a tako mogu da igraju i protiv Milvokija, posebno kada će u igri biti Bruk Lopez. Štaviše, ne bi me iznenadilo da Toronto i počne na takav način i tako dođe do prednosti pod košem. Boston je u prvoj utakmici serije protiv Milvokija i u nekim trenucima ostalih mečeva pokazao kako je formula zaustavljanja Janisa u teoriji prililčno jednostavna – zaustavi mu sredinu reketa gomilanjem tela te mu omogući što manje linija za dodavanje na spoljne igrače. Gasol nema brzinu u nogama da sve isprati kao nekada, ali ima neverobatnu košarkašku inteligenciju i snagu da parira bilo kome dok je Ibaka u ovih par utakmica protiv Siksersa pokazao da su noge još u dobrom stanju i da može da preuzima protivničke bekove. Dužina Lenarda i Sijakama bi bila dodatni osigurač ovakvoj obrani.

Ova visoka linija Toronta donela bi još dva problema za Milvoki – potencijalno bi iz serije mogla da isključi Bruka Lopeza koji je važan igrač za stil igre Baksa jer svojim spoljnim šutom širi reket, a postavilo bi se i pitanje koga će čuvati Janis. Vjerojatno će on u ovoj kombinaciji biti na Ibaki te igrati svojevrsnog “libera“, odnosno pomagati svim saigračima u obrani, ali onda je pitanje ko će čuvati Sijakama?

Naravno da ni Milvoki nije bez svojih taktičkih rešenja i potencijalnih zamki, ali njihova je snaga ponajviše u njihovoj igri kakvu smo gledali cele sezone. Janis će pokušati da gura svaki napad u što bržu završnicu, a trojke će da se pucaju  bez ikakve zadrške. Milvoki je jedna od ekipa u kojoj ne postoji pojam “lošeg šuta za tri“, a ako ih šut krene, onda će Toronto da bude u problemu. Dovoljno Badenholcer ima igrača koji mogu da povežu nekoliko trojki i tako razbiju protivnički, a nametnu svoj ritam.

Iako se u prethodnim pasusima možda moglo naslutiti da prednost dajem Torontu, ipak mislim da će pobeda ići na stranu Milvokija. Jednostavno, Reptorsi, koliko god da dobri bili, moraju da izvuku mnogo više iz sebe da bi došli u priliku da pobede u četiri utakmice. No, razlika u ovoj seriji je mnogo manja nego u onoj na Zapadu pa nikoga ne bi trebalo da iznenadi ako Kanađani budu slavili prvi ulazak u NBA finale u istoriji franšize.

Izvor: mozzartsport

Foto: REUTERS

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.