Сваки Први мај је и тужан дан...

Сенин живот угашен је у 34. години на писти "Енцо и Дино Ферари" у Сан Марину.  Дан када је цео свет плакао за Сеном. . .  На данашњи дана навршава се 25 година од трагедије на стази Имола у којој је погинуо један од најбољих возача Формуле 1 свих времена, Ајртон Сена.

Остали спортови 01.05.2019 | 22:15 Сваки Први мај је, нажаост, и дан када је свет ауто трка изгубио најталентованијег возача свих времена.

Данас је 25 година од оне трке у Имоли и оног излетања у седмом кругу у Тамбурелу, при брзини од 307 километара нас час, након чега је тело Бразилца остало непомично у олупини која је насата од болида Вилијамса услед ударца у бетонски зид.

Сенин живот угашен је у 34. години на писти "Енцо и Дино Ферари" у Сан Марину.

"Биће ово година са много несрећа, ризиковаћу да кажем да ћемо имати среће ако се нешто веома озбиљно не догоди", рекао је Сена у марту 1994, после преласка из једног у други славни британски тим за плату од 20 милиона фунти што га је, у том тренутку, чинило боље плаћеним спортистом од Мајкла Џордана.

Сена је знао због чегај је забринут.

ФИА је те зиме драстично изменила правила и укинула електронску контролу проклизавања, уз још нека од техничких достигнућа тог времена осмишљених како би возачима било олакшано управљање болидима.

Црни дан у Имоли најавио је Сенин земљак, Рубенс Барикело, који је на тренингу доживео озбиљно излетање. Само дан касније, у квалификацијама на којима је Сена освојио пол-позицију, млади аустријски такмичар Роланд Раценбергер трагично је изгубио живот када је такође при великој брзини ударио у бетонски зид крај писте.

Упркос свему, донета је одлука да трка у недељу стартује, седам кругова касније...

"Кишни човек" освојио је три титуле шампиона у Формули 1, све три као пилот Мекларена 1988, 1990. и 1991. године.

Био је повучен, тих, дуго се концентрисао приликом сваког изласка на писту, није волео пажњу и интервјуе, у неколико наврата признао је да се тешко носи са теретом славе и успеха, али и да је надметање на стази његов живот.

Он је рођен 21. марта 1960. године.

Милиони људи и данас жале за прерано изгубљеним животом, али и славе свог јунака који се од осталих великих возача из прошлости разликовао по много чему, а највише непоколебљивом такмичарском духу због ког је Сена често био и део жестоких судара и излетања.

"Веома сам привилегован, увек сам живео добар живот. Али све што сам постигао сам учинио путем посвећенсости и огромне жеље да испуним своје циљеве, велика жеље за победом, не само у вожњи, већ и у животу. Ма ко да си у свом животу, било да си на врхунцу или на дну, ако желиш да радиш то што волиш мораш да покажеш велику снагу и одлучност и да радиш све са љубављу и дубоком вером у Бога. Тако, једног дана ћеш постићи своје циље и бити успешан", говорио је у филму "Сена" снимљеном четири године пред смрт.

Сена је од 162 трке у којима је учествовао у Формули 1 био на подијуму 80 пута, 41 пут је победио. Његов највећи ривал био је француски великан, Алан Прост, који је освојио четири титуле шампиона света. Три у Мекларену (1985, 1986, 1989) и једну у Вилијамсу (1993).

Ф1 хроничари Сени приписују и најбољи круг у историји овог спорта, познат као "волта махика".



Бразилац је био и остао симбол Формуле 1, један од оних који ће се памтити за сва времена. Његов бескомпромисни и лудо храбар стил вожње је непоновљив.

Сена је током каријере возио за четири тима, Толман, Лотус, Мекларен и Вилијамс, имао је 80 подијума и укупно 41 победу, као и три титуле светског првака, 1988, 1990. и 1991. Ко зна колико би их још имао да није погинуо у 34. години живота.

Те 1994. године Сена је тек био прешао у редове Вилијамса. Прве две трке у сезони није завршио и тада је рекао како за њега сезона креће од Имоле.

Тај викенд на трци за Велику награду Сан Марина опамтиће се као један од најтрагичнијих у историји спорта. Много тога је указивало да ће се догодити трагедија и да су се ствару у то време, прилично отеле контроли када је реч о безбедности самих актера трке.

Дан пре погибије Сене, на истој стази живот је током квалификација изгубио Аустријанац Роланд Раценбергер, када је при брзини од 310 километара на сат у кривини Вилнев ударио у заштитни зид.

Сена је отишао на место трагедије и постоји прича о томе како му је тадашњи шеф медицинског центра ФИА Сид Воткинс сугерисао да напусти трке и оде на пецање, што је био њихов заједнички хоби.

"Ја не могу да живим без тркања", одговорио му је тада Сена.

Дан касније на трци, у седмом кругу на злогласној кривини Тамбурело, Сена је при брзини од 307 километара ударио у ограду. Није му било спаса, иако је пренешен у болницу у Болоњи. Свет је остао без једног од највећих синова Формуле 1.

Свет је туговао данима и годинама и сада после 25 година, чланови породице Формуле 1 одају му дужну почаст.

Извор: мондо.рс/Б92