Грађани суочени са свакодневним растом цијена у Српској

Грађани Босне и Херцеговине суочавају се с новим растом трошкова живота. Поскупљења су забиљежена у готово свим сегментима потрошње, од хране до одјеће и обуће, а раст цијена наставља да оптерећује кућне буџете. 

Према подацима индекса потрошачких цијена Агенције за статистику БиХ, цијене су у априлу, у односу на март ове године, порасле за 1,9 одсто. Народни посланик Бојан Кресојевић истиче да за ову појаву грађани могу захвалити Влади Републике Српске.

„Наравно да у овом тренутку је генератор поскупљења енергија, односно нафта и транспорт, а то се увијек одрази прије свега на цијене хране и лијекова, а то је оно што треба обичним људима, који немају велика примања. Са друге стране, оно што је луксуз, они који су тајкуни и политичари купују, то није у том проценту поскупило. То значи да је потребан хитан програм Владе Републике Српске, гдје ће се предузети конкретне мјере да се олакша овим људима да преживе“, каже Кресојевић.

Највећи раст цијена забиљежен је у области транспорта, гдје су трошкови виши за 10,8 одсто. Према ријечима министра саобраћаја и веза Републике Српске Зорана Стевановића такав раст цијена у транспорту очекивано се прелива и на остале производе и услуге, те истиче да је кључни проблем у поскупљењу горива.

„Већ се цијена дизел горива налази у фази неке стагнације и пада. Очекујемо да ће превладати разум на неком глобалном нивоу и да ће се сукоби у Ирану и око Ирана смирити. Ја лично прижељкујем да ће цијене дизел горива се вратити на ниво негдје испод 2,80 КМ. А питање је сад колико ће цијене превоза се вратити и увијек нам жаргонски речено исту фору продају и трговци и превозници“, истакао је Стевановић.

Све већи трошкови живота приморавају грађане на додатна одрицања. Питали смо их шта мисле о овој ситуацији. 

"Прескупо је све. Цијене су скочиле за дупло. Ово се неће моћи издржати", само су неки од одговора које смо добили. 

Судећи према мишљењима грађана, ситуација није нимало лака. Многи се питају како успијевају да измире све трошкове, а поједини кажу да имају осјећај да троше више него што зараде. Ипак, сви су сагласни у једном: поскупљења су највише погодила производе који нису луксуз, већ свакодневна потреба. 

(БН)