Сунчање уопште није здраво

Међу навикама које су очигледно и доказано штетне, а многима и даље примамљиве, јесте сунчање. О штетности соларијума, као екстремног начина потамњивања коже говори се годинама. Пролеће, кратки рукави и откривене ноге, међутим, показују да је и даље доста оних који су опомене надлежних пречули.

Здравље 23.04.2019 | 09:32 Од почетка ове године, соларијум је забрањена зона за особе млађе од 18 година у Србији. Особе старије од 18 година, уколико желе да користе услуге соларијума, морају да потпишу информисани пристанак у коме су јасно наглашене све штетности излагања коже УВ зрачењу.

Тако би требало да буде. То је донето у Правилнику на иницијативу струке“, нагласио је, професор доктор Жељко Мијушковић, начелник Одсека за функцијску дијагностику ВМА, додајући да малолетне особе, без обзира на пол, не би смеле да користе услуге соларијума.

У Правилнику се наводи и да је неопходан опрез при коришћењу соларијума за особе које користе одређене лекове, особе које болују од одређених болести, имале малигни тумор.

У последњих неколико деценија сведоци смо пораста броја оболелих од малигних тумора коже.

„Пре свега, зато што грађани излажу своју кожу током читаве године јер желе да имају таман тен и много више излажемо кожу него претходних деценија. То је довело до тога да је значајан пораст малигних тумора коже, пре свега меланома као најмалигнијег“, објаснио је др Мијушковић истакавши да су неопходни кораци да се заштите грађани Србије.

Малигне болести коже су много ређе код особа млађих од 18 година. Ипак опрез је неопходан јер опекотина од сунца, то јест свако црвенило коже које је последица излагања УВ зрачењу, касније је фактор ризика за настанак малигних тумора коже.

„Уколико је неко дете у осмој, десетој, петнаестој години добило црвенило од сунца, то је касније фактор ризика за настанак малигних тумора коже. Такође, студије су показале да је соларијум главни фактор ризика малигних тумора код жена између 18. и 29. године“, истакао је др Мијушковић.

Према његовим речима, потребно је да се лампе мењају, то је посебан опрез у застарелим соларијумима, међутим, на подручју на којем живимо, добићемо довољно УВ зрачења боравком у спољној средини током 10 до 15 минута.

„Ми добијамо у соларијуму велику количину УВ зрачења у кратком временском року. Није добро ни сунчати се у спољној средини, а није добро ни ићи у соларијум“, поручује др Мијушковић.

Најригиднија правила важе у Аустралији, Бразилу и још неким земљама у којима је употреба соларијума потпуно забрањена.

„Највише пажње се посвећује у Аустралији с обзиром на то да је то земља која има велики проблем са карциномима коже. Они су установили да је најбоље да се превенира настанак рака коже и они су забранили соларијуме. Ако идемо ка томе да заштитимо грађане, морамо да предузмемо одређене мере како да заштитимо њихово здравље. Једна од тих мера је и ова“, наводи др Мијушковић.

Према његовим речима, струка је једногласна - соларијум је штетан и не треба да се користи у Србији. 

Ни соларијум ни плажа!
„Сунчање генерално није здраво. Ако особа крене, било у соларијум, било на плажу, са намером да се сунча то није добро и то је штетно. Свака промена боје уколико особа потамни, било на мору, реци или у соларијуму је штетна. Посебан опрез је потребан код соларијума јер особа добије велику количину зрачења, па самим тим је још штетније. Ићи на плажу било да је река или море, са намером да неко поцрни је штетно“, нагласио је др Мијушковић.

РТС
фото:интернет