Прича: Неславан крај Партизанове бајке...

Црно-бели су ове сезоне дошли даље него што је било ко очекивао, али у суботу је њихов лет окончан жестоким падом. У "мајсторици" полуфинала против Звезде, практично ништа нису урадили како треба.

Кошарка 08.04.2019 | 22:50 Једна лоша утакмица, ма колико била лоша, не брише скор 12-5 у АБА лиги од доласка Андрее Тринкијерија, ни серију од седам победа у јануару и фебруару, укључујући ону против евролигаша Будућности.

Један меч у коме је Партизан углавном деловао као разбијена, обезглављена и уплашена војска, не девалвира освајање Купа Радивоја Кораћа (другу годину заредом) и не може да оспори чињеницу да је Партизан против Црвене звезде одиграо четири узастопне утакмице "на једну лопту" и да је у полуфиналу АБА плеј-офа озбиљно уздрмао "вечитог" ривала, екипу која је у лигашком делу била убедљиво прва, са скором 21-1.

Али, суботња "мајсторица" показује да се у овој серији све време "питала" Звезда.

Исход и трајање полуфинала зависили су највише од тога да ли ће црвено-бели одиграти онако како објективно могу, или ће "црвом сумње" у сопствене могућности, објективним проблемима и тешко разумљивим држањем на клупи динамитног Огњена Добрића, помоћи црно-белима да ураде нешто што се пре пар месеци нико не би усудио ни да помисли.

Тим Партизана у најважнијој утакмици сезоне једноставно није успео да парира енергији, снази, тактичким решењима и самоуверености противника, који је на својој страни имао оно чиме се обично "хране" црно-бели, а то су подршка и притисак са трибина.

Искусни тренер Андреа Тринкијери упао је у замку - питање је ко не би - помисливши да је његова екипа после неколико месеци рада и уз неколико солидних појачања, дошла до нивоа да утакмицу "бити или не бити" против Црвене звезде, у атмосфери "врућег" гостовања, одигра прса у прса, отворено и без тактизирања.

Као да уместо Ренфроа, Пејџа и Загорца има Карија, Томпсона и Дурента. Као да је у питању меч против Цибоне у Загребу, или Меге у Сремској Митровици. А, пре само три недеље се видело да постојећи квалитет не гарантује ни победу над ФМП, односно "Звездом Б" у Железнику.

Партизан је лоше почео све три полуфиналне утакмице, постигавши 11, 13 и 13 поена у првим четвртинама. У првом мечу се брзо вратио из двоцифреног заостатка, у другом је лош напад "испеглао" одбраном. У "мајсторици" му је то полазило за руком једва пет минута.

Звезда је већ у трећем минуту изашла из бонуса. Капитен Бранко Лазић као да се свесно жртвовао, како би дао пример саиграчима да у оваквој утакмици противнику ништа не сме да буде поклоњено. Не рачунајући неколико полагања Загорца и Маринковића, када су користили кашњења Оџа и Цирбеса, или погађали преко њихових руку, тако је и било.

Црно-бели нису могли ништа да убаце споља, а када су покушавали да приђу кошу, чекао их је "зид", па су и из таквих ситуација промашивали или били натерани да зараде поене са линије за слободна бацања. А, на такав начин је немогуће ухватити било какав ритам.

Како су шутирали та бацања, посебна је прича - укупно 20/31, од тога бекови Загорац, Маринковић и Јарамаз 9/17. Да пословично несигурни Никола Јанковић није бриљирао са 8/10, коначни биланс био би много гори. Да ли на високом нивоу кошарке памтите да су два спољна играча након фаула и техничке грешке промашила сва четири слободна бацања? Не? Али и то се црно-белима десило у суботу.

По шуту за три (20 одсто, 5/25), за два поена (41 одсто, 14/34) и по реализацији слободних бацања, партија из треће полуфиналне утакмице стаје у ред са најслабијим издањима Партизана ове сезоне у АБА лиги. Збирно гледано је и најслабија.

Ако на толико промашаја немате офанзивни скок, а црно-бели су у првом полувремену имали само један, тек онда сте осуђени на пропаст. Звезда у прве две утакмице готово да није имала никакав учинак из транзиције, док су у "мајсторици" Дејан Давидовац и Огњен Добрић направили Партизану хаос.

Алекс Ренфро и Џок Лендејл, који свакако спадају у кључне играче, као и Банџа Си, од кога се увек очекује да нешто "ишчепрка" и погоди неки отворени шут, за 53 минута заједно нису убацили ниједан једини поен (шут 0/12).

Ренфро је неприметно дошао до осам асистенција, Си (за кога се може чути да је играо повређен) ударио је две блокаде, а Лендејл поред Оџа није успео да забележи ниједан скок. Тринкијери га је током ове серије максимално штедео од дуела са горостасним Нигеријцем, али у суботу није имао где да се сакрије од чињенице да физички није у стању да се избори са најснажнијим "петицама".

Чему да се надате ако од члана идеалне петорке АБА лиге у мечу одлуке не добијете баш ништа?

Када додамо да Новица Величковић није успео да се наметне у игри са ниског поста против Фајеа и Симанића, да је Стратос Перпероглу "зидао" Маринковића и Сија и долазио до поена из рекета као на рекреацији, да је неколико лопти поклоњено испадањем из руку без чувара "на леђима", да је одбрана на страни помоћи, одакле су Фаје и Симанић решетали тројкама кош црно-белих, углавном била непостојећа, са правом се може поставити питање да ли су Тринкијеријеви пулени било шта урадили онако како је захтевао значај утакмице.

Нису. Једноставно су се "распали" и изгубили веру. Први су примили ударац и нису били кадри да узврате.

Чак и када им је Звезда неким "празним" минутима пружала наду у повратак, Цирбес и Добрић су се офанзивним скоковима постарали да разлика оде на 17-18, уместо на 12-13 поена.

"Тачка на и" био је продор Филипа Човића за 78:43. Пет минута пре краја, само осам поена је фалило да Звезда има дупло већи нападачки учинак од црно-белих, а тих "минус 35" су највише што је Партизан заостајао у неком тренутку дербија у последњих 40-50 година!

Тринкијери је тада позвао тајм-аут и уз вапај својим играчима да покажу поштовање према себи и послу којим се баве, назвао Звездиног плејмејкера "миџетом", односно "кепецом". Тиме је заокружио вече кога ће се и екипа и навијачи некадашњег првака Европе нерадо сећати дуги низ година...

Додуше, произвео је тиме и неки позитиван ефекат. Коначних 84:63 за Звезду ће у кошаркашким алманасима изгледати много подношљивије од 118:77 у корист Партизана, колико је било у дербију априла 2011. Али, ако се узме у обзир какав је објективно био однос квалитета две екипе тада и сада, разлике уствари и нема.



Извор: мондо.рс