Смртоносан прах направљен у САД

„Смртоносна прашина, створена у САД: оружје уранијума загађује свет“ наслов је нове књиге Фридера Вагнера. У књизи аутор описује како Америка контаминира огромна подручја планете својом муницијом са осиромашеним уранијумом и како политичке и војне елите манипулишу медијима.
 

Свијет 03.04.2019 | 17:08 Спутњик је имао прилику да разговара са документаристом који нам је представио детаље свога рада.

Господине Вагнер, Ваша књига се фокусира на муницију са осиромашеним уранијумом. Шта је посебно опасно код такве врсте пројектила?

— Уранијумска муниција се производи од отпада атомске индустрије. Ако, на пример, производите тоне уранијумског горива за нуклеарне електране, добиц́ете око осам тона осиромашеног уранијума. То је извор алфа зрачења, радиоактивног и, поред тога, изузетно загађујуц́ег. Потребно је да се негде складишти, а то није баш јефтино.

Како је могуц́е користити га као оружје?

— Пре 30-40 година војни инжењери су схватили да је уранијум готово двоструко тежи од олова. Ако пројектилу са осиромашеним уранијумом дате одговарајуц́е убрзање, он ц́е проц́и кроз оклоп тенка у делиц́у секунде, као и кроз бетонски зид или цемент. То је, наравно, било важно откриц́е. Поред тога, када продире у оклоп, ствара се много прашине, која гори на температури од 3.000 до 5.000 степени Целзијуса, спаљујуц́и посаду тенка.

Али прави проблем је у томе шта се дешава након употребе те муниције, зар не?

— Тачно. У питању је осиромашени уранијум који је, као што сам рекао, извор алфа зрачења. Приликом горења формирају се наночестице које су 100 пута мање од црвених крвних зрнаца. На тај начин се ствара, рекао бих, нека врста металног гаса који људи удишу, који загађује околину и који се преноси ветром, било где.

Људи који га удишу су изложени вец́ем ризику да оболе од рака. Ове наночестице, пробијајуц́и тело трудне жене, чак превазилазе баријеру која штити бебу и утичу на њен развој. Такође могу да продру директно у мозак и да дођу до било којег органа кроз крвоток.

У којим конфликтима су употребљени пројектили са осиромашеним уранијумом?

— Активно је коришц́ен током рата у Ираку 1991. године. Војска је признала да је њена укупна количина достигла чак 320 тона. Затим, током другог рата у Ираку, 2003. године, тада је његов обим достигао 2.000 тона. Такође и у Југославији, односно у Босни 1995. године, током рата на Косову 1999. године и касније 2001. године у Авганистану, где се и даље користи.

Која конкретна места сте истраживали?

— Срби су нам показали места где су коришц́ени ти пројектили. У Ираку смо разговарали са локалним становништвом. Путујемо кроз места великих тенковских битака. Тамо смо прикупили узорке земље и прашине унутар оштец́ених танкова.

Када посматрамо тенк, може се са сигурношц́у рец́и да ли је погођен са конвенционалним или пројектилом са осиромашеним уранијумом. Муниција са уранијумом оставља специфичну прашину која се разноси широм локације.

У свим узорцима земљишта пронашли смо осиромашени уранијум, као и уранијум-236, који је још више радиоактиван и загађујуц́и. У природи их је немогуц́е нац́и, добијају се само током производње горива за електране.
 
(Спутњик)