Приход пада, а народ забринут...

- У коначници, намеће се закључак да акцизе више не представљају извор додатних прихода за финансирање буџета у БиХ, те да у будућности једини извор прихода представља ПДВ. Наведени закључак потврђује и годишњи преглед наплате прихода од акциза - открила је чак и наша Управа за индиректно опорезивање

Босна и Херцеговина 03.04.2019 | 08:24 Јавна тајна у Босни и Херцеговини је да бокс неких цигарета (често чудних имена), као и копије познатих брендова можете купити испод тезге за неких 25 КМ. Људи све више купују и дуван и мотају цигарете. Не треба посебно истраживање да се све то докаже, потребно је само проћи пијацама.

Какве су то цигарете и каквог квалитета, такође не треба посебно објашњавати. Чинило се да је то време остало иза нас. Али, авај! Да је пушење штетно, постало је одавно неупитно након бројних истраживања.

Кад се већ осврћемо…
 
Пушење је болест зависности, једнако као и алкохолизам. Кад год се повећају цене алкохола, психијатри алкохолози су, парадоксално, у паници. Зашто? Па, овисници пију много лошија пића и тиме све дубље падају у зависност, а с обзиром на веће учешће метил-алкохола у лошим врстама алкохолних пића, веће је разарање нервног система и целог организма. Довољно је поразговарати о томе са стручњацима за породичну терапију алкохолизма, којих у Босни и Херцеговини нема, нажалост, али има у Београду, на пример, и имају највећи проценат излечења, односно највећи проценат пацијената које су научили да живе без алкохола.

Но, кад смо код дувана, намеће се питање је ли у БиХ повећање цена дуванских прерађевина већим акцизама делотворно у смањењу броја пушача. Или смо, насупрот томе, повећали удео нелегалног тржишта дувана и дуванских прерађевина.

Недавно је представљена анализа Светске банке под називом Тиме то qуит: Тхе табаццо таx инцреасе анд хоусехолд wелфаре ин Босниа анд Херзеговина (у слободном преводу: Време да се прекине: Повећање пореза на дуван и добробит домаћинстава). Анализа није још преведена на наше језике.

Подсећања ради, Закон о акцизама на дуван и дуванске прерађевине почео се примењивати 1. јула 2009. како би се акцизе на цигарете у БиХ ускладиле са минималном акцизом која се тренутно плаћа у земљама чланицама ЕУ, а која у овом тренутку износи око 3,60 КМ. У анализи Светске банке на првој страни се наводи да се, између осталих стратегија, опорезивање дувана сматра једним од најефикаснијих начин за смањење конзумирања дувана, као и да је то смањење један од приоритета не само због трошкова здравства него и као услов прикључења Европској унији, те је због тога држава предузела агресивну пореску политику.

Одмах затим стоји: “Тхе цоунтрy ноw хас тхе хигхест схаре оф тотал анд еxцисе таxес ин тхе авераге прице оф а пацк оф цигареттес глобаллy, цуррентлy стандинг ат 86.0 перцент (WХО 2015б)”. Односно, “држава сада има највећи удео у укупним порезима и акцизама у просечној цени паковања цигарета на глобалном нивоу и тренутно износи 86,0 посто”.

Као што се види, податак је из 2015. године. У извештају Одељења за макроекономску анализу (ОМА) Управе за индиректно опорезивање (УИО) наведено је да је број издатих маркица за цигарете у јануару 2016. мањи него у истом периоду 2015. године. Кад се већ осврћемо на тај период.

Еластичност потражње

Од 2011. до 2017. године анализе су показале да је акциза на дуван порасла за чак 105, а државни приходи свега десет одсто. По основу акциза за дуван и дуванске производе од 2009. и закључно са 2017. годином, прикупљено је више од 6,4 милијарде КМ. У БиХ акциза је повећана са 28 евра 2010. на чак 83 еура на 1.000 цигарета 2018. године.

Поређења ради, акцизно оптерећење 2018. године у Немачкој је било 58, у Шведској 57, у Хрватској 55 одсто итд. Ако се на све ово дода и ПДВ, долазимо да је укупно пореско оптерећење по паклици цигарета у БиХ 87 посто.

Поједностављено, у паклици цигарета од пет марака, држави иде 4,35 КМ.

Говорећи о илегалном тржишту дувана и дуванских прерађевина, анализа каже да у једној од ретких студија о тој теми из 2009, Јоосенс процењује да је оно негде између 35 и 45 одсто, а да подаци Еуромонитор Инернатионала из 2018. сугеришу да је то око 17 одсто, те да дуванска индустрија прецењује величину илегалног тржишта.

Но, 14. децембра 2018. портпарол Управе за индиректно опорезивање Ратко Ковачевић је изјавио следеће: “У овом тренутку не постоји никаква реална процјена такозваног црног тржишта, али је чињеница да оно постоји. Такођер је чињеница да је број изданих акцизних маркица од 2009. до 2018. значајно пао, али не можемо рећи да број изданих акцизних маркица одражава стварно стање у смислу смањења пушења грађана у БиХ, већ се то компензује црним тржиштима, гдје грађани купују цигарете које су знатно јефтиније него на легалном тржишту, али исто тако треба упозорити грађане да је ријеч о цигаретама без икакве контроле поријекла, састава, што може бити јако опасно”.

Долазећи до ове, 2019. године и извештаја ОМА УИО, подаци су да је након снажног раста наплате акциза на дуванске прерађевине у јануару 2019, који је укључио и ефекте уплате разлике акциза након повећања специфичне акцизе на цигарете и резани дуван од 1. јануара 2019, у фебруару због повећања малопродајних цена цигарета дошло до пада прихода од акциза од 13,8 одсто. Слабија наплата акциза у фебруару је имала за последицу негативни раст укупно наплаћених акциза на дуван од 1,9 одсто.

Укупни приходи од акциза на дуван и дуванске прерађевине у прва два месеца ове године износили су 131,4 милиона, док су у истом прошлогодишњем периоду били 134,4 милиона КМ.

Анализа Светске банке у закључним реченицама каже да резултати (обимна процена еластичности потражње) пружају доказе у прилог могућем смањењу опорезивања дувана и дуванских прерађевина, а да се политике у циљу смањења броја пушача морају комбиновати са другим мерама.

И ОМА УИО (Билтен број 162/163 из 2019. године) закључује следеће: “У коначници, намеће се закључак да акцизе више не представљају извор додатних прихода за финанцирање буџета у БиХ, те да у будућности једини извор прихода представља ПДВ. Наведени закључак потврђује и годишњи преглед наплате прихода од акциза (Графикон 24). Примјећује се да су исцрпљене могућности за раст прихода од акциза на духанске прерађевине и нафтне деривате, што је забрињавајуће, будући да ти приходи детерминирају трендове у наплати укупних акциза”.

И онда опет можемо поставити питање шта би било да милијарде средстава прикупљених од акциза на дуван нису ишле у буџет, већ да се измирио дуг здравствених установа који је марта прошле године износио око 2,3 милијарде по проценама, а за ону разлику побољшао ниво услуга и више радило на превенцији. На пример. Овако, илегално тржиште расте, приход од акциза пада, а ми забринути.

О свом трошку, као и увек…

Аутор: Светлана Ценић/Дани