Снобизам основни бренд Српске

Имајући у виду просту чињеницу да су у Републици Српској двије најдоминантније групе пензионери и псеудоелита (те њихови радосни потомци), постаје очигледно коме је отварање Делте намијењено. Пензионери тамо сигурно куповати неће…

Република Српска 20.03.2019 | 19:25 Колика је Бања Лука провинција можда понајбоље показује придавање превелике пажње једном крајње маргиналном догађају као што је отварање некакве продавнице.
 
Наравно, не ради се овдје о провинцијалности града као таквог (улица, зграда и семафора) већ о провинцијалности и снобизму псеудоелите која управља градом. Јер карактер града зависи од карактера оних који њиме управљају. А градом управља псеудоелита која се због комплекса ниже вриједности налази у сталном покушају бјекства од властите провинцијалности. Елем, да се подсјетимо шта је то псеудоелита.

Снобизам представља идеологију средње класе тј. припадност социјалном медиокритетству буржујског типа. Настао као израз кризе грађанске осредњости (сине нобиле) он означава одсуство аутентичних квалитета личности као таквих те покушај да се тај недостатак компензује новцем, имовином, стилом живота, социјалним статусом и положајем, лажном моралношћу, итд. Отуда снобове карактерише превелика заинтересованост за материјалне аспекте живота, мишљење околине и очување пожељне представе о себи.

У том смислу занимљива је опаска коју је дао Михаел Ханеке (аустријско-њемацки редитељ познат по критици европског снобизма): за сноба је губитак дјетета прихватљивији од губитка имовине или угледа.



Између живота и симулације сноб бира симулацију. Немајући личне квалитете сноб је усмјерен на лажно управљање властитом експресивношћу како би привидно задовољио друштвене стандарде групе којој припада. 

Равнајући се према друштвено конструисаном привиду сноб, филозофски говорећи, егзистира неаутентично због чега, поред трајног незадовољства властитим животом који успјешно прикрива а који је изазван калкулацијама, компромисима и лажном егзистенцијом, њега карактерише и непрекидна забринутост за будућност – јер се само она нуди као могући простор испуњеног живота.

Сноб је психолошки располућен – у његовој личности налази се непремостив расцјеп а његова личност у трајној граничној ситуацији. Због тога је за ову друштвену групу карактеристична врло изражена депресија, наркоманија, промискуитет, абортуси, суицид.

Од мноштва могућих индикатора припадности средњој класи односно снобизму као њеној природној идеологији, наведимо само неке:

Мејнстрим. Снобове одликује изражена потреба да се прати друштвени, политички, културни и естетички мејнстрим

Елитизам. Сноб има потребу за елитизмом било које врсте

Социјална и економска умреженост породица. Снобове карактерише висок степен класне интеграције и хохезије

Социјални капитал. За снобове је очување друштвеног капитала од пресудног значаја

Изражена несамосталност. Снобови су по дефиницији врло зависни од родитеља који су имућни, угледни и заузимају значајне друштвене позиције

Тенис. Док фудбал представља спорт ниже класе, тенис представља спорт средње класе а голф спорт више класе.

Неуротична религиозност и агностицизам. Док нижу класу карактерише фолклорни тј. обичајни тип религиозности, за снобове је карактеристичан атеизам, агностицизам или неуротични тип религиозности (тип религиозности изазван психолошким проблемима који су редовно повезани са неодрживошћу њиховог начина живота).
 
На крају, али не и по значају, намеће се очигледан закључак:

Имајући у виду просту чињеницу да су у Републици Српској двије најдоминантније групе пензионери и псеудоелита (те њихови радосни потомци), постаје очигледно коме је отварање Делте намијењено. Пензионери тамо сигурно куповати неће.

Стога, чини се сасвим прикладним да „свечарски“ тренутак отварања поменуте продавнице буде пропраћен култном пјесмом Златни папагај.



(Истинито/Немања Ђукић)